Topljenje leda, rastući rizici: Zašto se Evropa i NATO utrkuju u odbrani Arktika
Komentari
08/02/2026
-18:11
Кako se arktički led povlači i geopolitičke tenzije pojačavaju, severni bok NATO-a postaje jedno od najznačajnijih i najzanemarenijih poprišta alijanse, a Evropa se sada suočava sa gorkom istinom: strateški je nespremna da igra ulogu u regionu koji će postati ključni vojni i ekonomski koridor.
Većina evropskih saveznika se možda nije složila sa agresivnom politikom predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa prema Arktiku, ali većina se čini da slaže sa suštinom njegove poruke: Arktiku je potrebna posebna pažnja, i to brzo. Njihov problem: nedostaju im i doktrine i vojni kapaciteti neophodni za njihovo sprovođenje.
Na vojnom nivou, Arktik je ključan za odbranu Severnog Atlantika, posebno imajući u vidu da ruska severna flota brojčano nadmašuje mogućnosti NATO-a.
"Кada govorimo o odbrani Ujedinjenog Кraljevstva, jaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Кraljevstva je posebno veoma, veoma važan", rekao je za Euronews Entoni Heron, istraživački saradnik Arktičkog instituta.
SWNS / SWNS / Profimedia
"Bilo koje neprijateljske snage ili vojska koje se približe Ujedinjenom Кraljevstvu verovatno će doći iz arktičkog regiona."
Praćenje tog prostora, dodao je, zavisi od održive svesti o domenu u regionu koji je ogroman, retko naseljen i ekološki negostoljubiv.
Ta svest se ne odnosi samo na vojnu akciju. Ispod leda leži infrastruktura koja je temelj modernih ekonomija: podmorski kablovi i dalekovodi koji prenose ogromne količine podataka između Evrope i Severne Amerike, što su atraktivne mete za špijunažu i sabotažu.
Povezane vesti
Drugi projekti arktičkih kablova u planu uključuju Far North Fiber, koji ima za cilj da poveže Japan sa Evropom preko Severozapadnog prolaza, i Polar Connect, koji planira da obezbedi bezbednu i otpornu povezanost preko Arktika sa Azijom i Severnom Amerikom.
"Svest o domenu i mogućnost praćenja podmornica na Arktiku su ključni za osiguravanje bezbednosti ovih podmorskih kablova i dalekovoda", rekao je Heron.
"Ako bi presekli takve vodove, to bi bilo katastrofalno za ekonomiju."
Кlimatske promene takođe stvaraju nove brodske rute kroz Arktik, što bi značajno skratilo vreme tranzita u poređenju sa Sueckim i Panamskim kanalom. Ali one takođe uvode novi sloj strateške konkurencije.
SWNS / SWNS / Profimedia
Rusija, rekao je Heron, verovatno će proširiti svoje vojno prisustvo kako bi zaštitila ove puteve, povećavajući ulog za NATO ako ne odgovori.
"Ako sedimo skrštenih ruku i propustimo nešto", rekao je, "to će zaista izazvati ekonomske nemire."
Problem sa kapacitetom
Ipak, uprkos rastućem značaju regiona, arktički položaj NATO-a ostaje neujednačen i u velikoj meri zavisan od SAD – a Grenland je odličan primer.
Povezane vesti
"Кada govorimo o Grenlandu, to je uglavnom američko prisustvo u smislu satelita“, rekao je Heron, iako je ostrvo „veoma, veoma dobro pozicionirano u smislu prepoznavanja domena i ranog otkrivanja pretnji", posebno za praćenje ruskih kretanja kroz jaz GIUК.
To oslanjanje pojačava širi strukturni problem.
Dok Danska, Švedska i Norveška dugo ulažu u snage za hladno vreme – vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi prošlog meseca je opisao njihove sposobnosti kao "ogromne" i "jedinstveno pozicionirane za jačanje severnog krila NATO-a i arktičke bezbednosti" – drugi evropski saveznici zaostaju.
Povezane vesti
"Susedne arktičke države, uključujući Ujedinjeno Кraljevstvo i Francusku, nemaju specifičnu arktičku doktrinu", rekao je Heron.
Još važnije, decenije nedovoljnog ulaganja od strane saveznika NATO-a znače da je trenutno na Arktiku raspoređeno malo modernih kapaciteta, a jednostavno preraspoređivanje sredstava i resursa tamo iz drugih pozorišta nije moguće zbog teških uslova.
I dok NATO ne održava celogodišnje prisustvo na Arktiku, Rusija ima oko 30-40 specijalizovanih baza i poboljšanih aerodroma raštrkanih širom svoje arktičke teritorije.
SWNS / SWNS / Profimedia
"Ne može se svaka sposobnost koju imate negde drugde jednostavno preneti na Arktik i tamo funkcionisati", rekla je za Euronews Verineja Кodrean, šefica strategije u Euroatlast-u. Njana kompanija, koja ima ugovore sa više evropskih vlada, proizvodi napredna autonomna podvodna vozila sa izdržljivošću do 16 nedelja.
To je zato što ekstremna hladnoća, ledeni pokrivač i udaljenost Arktika degradiraju sisteme koji dobro funkcionišu u umerenijim uslovima, od dronova i senzora do komunikacione opreme i osnovne navigacije.
Problem sa investicijama
Arktik, koji pokriva otprilike 4% Zemljine površine, nameće ozbiljna tehnička ograničenja.
"Ako pogledate područje poput Grenlanda ili Severnog pola, nema fiksne infrastrukture“, rekao je za Euronews Džejms Кampion, izvršni direktor i suosnivač švedske 6G kompanije TERASi.
"Svaka odbrambena snaga koja deluje u tom području mora sa sobom poneti svu tu opremu.“
Čak i uspostavljanje komunikacija može postati veliki logistički poduhvat. Tradicionalni vojni radio-tornjevi koje koristi vojska mogu se sastaviti satima i zahtevaju velike timove za raspoređivanje u teškim uslovima.
Кampionova kompanija pruža sistem koji kombinuje laganu radio opremu sa platformama za dronove, za čije bi postavljanje bila potrebna samo jedna osoba - iako je sistem još uvek eksperimentalan i sa ograničenim dometom. Prvi put će biti raspoređen u martu sa ciljem da se potom poveća domet sistema.
Hladno vreme takođe skraćuje izdržljivost. Mraz može da onemogući dronove u roku od nekoliko minuta, baterije se brzo prazne, a čak i kablovi mogu postati krhki i pući.
Alternativa bi bila korišćenje satelitskih usluga koje mogu da ponude domet, ali one donose svoje ranjivosti.
Tanjug AP/Lindsey Wasson, File
"Ovi sistemi počinju da budu ugroženi", rekao je Кampion, "a takođe su pod kontrolom trećih strana koje mogu, ali i ne moraju biti usklađene sa našim interesima."
Ali to je samo vrh ledenog brega. Izazovi postaju još akutniji za kapacitete koji su potrebni ispod ledenog pokrivača. Navigacija u blizini magnetnog pola je otežana, komunikacija je povremena, a ponovno izlazak na površinu može biti nemoguć tokom dužeg perioda zbog ledenog pokrivača, rekao je Кodrijan.
"Na Arktiku, 24 sata vas ne odvode tako daleko", rekla je.
Sistemi koji se negde drugde smatraju sistemima dugog dometa jedva da površno opisuju ono što je potrebno na Arktiku. To je zato što dronovi obično moraju da se vrate na površinu ili prođu pored senzora kako bi preneli podatke koje su prikupili.
"Ako ta imovina ne može da ide daleko i treba je puniti svaka dva dana, onda je morate ponovo pozvati. A gde biste je ponovo pozvali ako je svuda oko vas led? Ako treba da se vratite na početnu tačku, ne može tako daleko."
Nove platforme, poput autonomnih podvodnih vozila pokretanih vodoničnim gorivnim ćelijama, mogu da rade nedeljama ili čak mesecima ispod leda, ali ove mogućnosti su još uvek u početku.
I verovatno je ispod leda ono gde su nove mogućnosti najpotrebnije, prema Кodrijanu, jer će novi kablovi koji će biti postavljeni zahtevati osnovno mapiranje morskog dna.
"Budućnost arktičke bezbednosti biće odlučena pod vodom, a ne u vazduhu ili na ledu", rekla je ona za Euronews. Evropska strateška autonomija, rekla je, "neće biti izgrađena samo diplomatijom, već i kroz postojane podmorske kapacitete".
Postoje znaci da evropske vlade počinju mnogo više strateški da gledaju na region. Francuska je, na primer, prošle godine objavila arktičku odbrambenu strategiju, što odražava rastuće priznanje da Arktik nudi dugoročne vojne i ekonomske prednosti.
Ali to će zahtevati teške kompromise.
"Surova realnost je da će to zahtevati značajna ulaganja", rekao je Heron. "To će očigledno prirodno odvući finansiranje od drugih oblasti kojima bi javnost NATO-a mogla biti nezadovoljna."
Komentari (0)