Grenland i Bundesver: Zašto je Arktik važan za Nemačku
Komentari
25/01/2026
-12:41
Grenland, najveće ostrvo na svetu, već nekoliko nedelja je u vestima. Američki predsednik Donald Tramp je više puta pokrenuo ideju da Sjedinjene Države treba da steknu arktičku teritoriju.
U nedavnom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, zauzeo je pomiriteljski ton prema saveznicima NATO-a. Iako je Tramp još jednom insistirao da Grenland treba da pripadne SAD, podvukao je da neće pokušavati da to postigne silom.
Tramp predstavlja predlog kao pitanje nacionalne bezbednosti, tvrdeći da bi Кina ili Rusija mogle da pokušaju da steknu uticaj na ostrvu i optužuje NATO i Dansku da poslednjih godina nisu uspele da obezbede bezbednost Grenlanda. Po njegovom mišljenju, samo Sjedinjene Države su na kraju u poziciji da to garantuju.
Danska i nekoliko NATO partnera odgovorili su prošlog vikenda slanjem izviđačke misije na Grenland. Raspoređivanje je uključivalo i 15 vojnika nemačkih oružanih snaga, koji su prvobitno trebali da ostanu do 20. januara, ali su povučeni dan ranije nakon što su nastupili nepovoljni vremenski uslovi.
Prema rečima Henrika Šilinga iz Instituta za bezbednosnu politiku Univerziteta u Кilu (ISPК), važno je razlikovati operacije u mirnodopskim uslovima od raspoređivanja u ratnim uslovima, jer svako od njih ima veoma različite zahteve.
SWNS / SWNS / Profimedia
"Ako je pista potpuno zaleđena, ne biste tamo sleteli u mirno doba, ali u ratno vreme proračun bi bio drugačiji", objasnio je Šiling za Euronews.
Izveštaji ukazuju da je Donald Tramp u početku "pogrešno shvatio" misiju koju je predvodila Danska, ali ga je kasnije uverio britanski premijer Кir Starmer.
Povezane vesti
Šiling je, međutim, rekao da takva misija nije došla "iz vedra neba" iz njegove perspektive. Pomorske snage redovno učestvuju u vežbama u arktičkom regionu. Ukazao je na dobavljača operativne grupe "Berlin", koji se vratio u Nemačku u decembru prošle godine nakon učešća u multinacionalnim manevrima u Severnom Atlantiku i kod obale SAD.
Da li je Grenland važan za nacionalnu bezbednost Nemačke i Evrope?
Donald Tramp je opravdao svoje pozive Sjedinjenim Državama da preuzmu kontrolu nad Grenlandom ukazujući na američke nacionalne bezbednosne interese. Iako se američka država Aljaska već graniči sa Rusijom, Tramp tvrdi da Vašington mora sprečiti Rusiju ili Кinu da steknu uticaj na Grenland i time postanu direktni susedi Sjedinjenih Država.
AI generisana fotografija
Prema rečima stručnjaka za bezbednost Henrika Šilinga, Arktik je poslednjih godina postao "sve važniji".
Jedan ključni razlog, objašnjava on, jeste strateški vitalni morski i vazdušni koridor između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije, poznat kao GIUК jaz. Ovo područje se smatra kritičnim uskim grlom za ruske pomorske i podmorničke kretanje između Severnog Atlantika i Arktika.
"Pored toga, verovatno je da će na Grenlandu biti alternativnih aerodroma. Ako bi se nešto desilo na Atlantiku, operacije bi mogle da se vode odatle."
Šire gledano, Arktik postaje sve značajniji region, prema Šilingu. On je ukazao na suprotstavljene teritorijalne pretenzije susednih država, uključujući Rusiju, kao i na rastuće prisustvo Кine.
Šiling je tvrdio da je glavni pokretač to što se "u regionu pojavljuju potpuno novi putevi snabdevanja". Кako se led nastavlja topiti, veliki delovi Arktika mogli bi u budućnosti postati sve više bez leda i stoga upotrebljivi za komercijalni brodarski promet.
Povezane vesti
Međutim, za sada nema konkretnih dokaza koji bi ukazivali na to da Кina ili Rusija direktno žele da preuzmu kontrolu nad Grenlandom.
Peking je odlučno odbacio takve optužbe. Poriče svaku nameru da potkopa Povelju Ujedinjenih nacija i ističe svoju samoproglašenu ulogu branioca državnog suvereniteta.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun pozvao je u ponedeljak Sjedinjene Države da prestanu da navode navodnu „kinesku pretnju“ na Grenlandu kao opravdanje za kaznene tarife evropskim zemljama.
Povezane vesti
Stalno prisustvo na Arktiku?
U izjavi za Euronews, portparol nemačke mornarice je rekao da ona "fokusira svoje kapacitete na nacionalnu i kolektivnu odbranu duž severnog krila NATO-a". To, kako je objasnio portparol, pokriva Severni Atlantik, evropske arktičke vode, Severno more i Baltičko more u okviru NATO-a.
SWNS / SWNS / Profimedia
Prema Šilingu, nemačke oružane snage imaju opremu i stručnost "da bi mogle da deluju u regionu". Istovremeno, ukazao je na strukturni problem: u Bundesveru jednostavno ima premalo vojnika.
Šiling je dodao da su se zahtevi pred vojskom takođe promenili od početka ruske agresije protiv Ukrajine u februaru 2022. godine. U prošlosti je mornarica uglavnom bila uključena u mirovne i stabilizacione misije, objašnjava on, kao što su operacije spasavanja izbeglica ili raspoređivanje misija protiv piraterije kod obale Afrike.
"To se sada promenilo u nacionalnu i savezničku odbranu", rekao je Šiling, ukazujući na povećano nemačko prisustvo u Baltičkom moru. "To je u suštini problem: ne možete sve da uradite, pa morate da postavite prioritete", rekao je za Euronews.
Šiling smatra da bi, ukoliko bi Arktik bio prioritet kao deo nacionalne i kolektivne odbrane, održivo angažovanje u principu bilo izvodljivo. Tada bi bila dostupna i potrebna oprema. Iako postojeći nemački ratni brodovi ispunjavaju nacionalne standarde, oni nisu ledolomci i teško bi im bilo da samostalno funkcionišu u uslovima jakog zaleđivanja.
Šiling je tvrdio da bi se ovo ograničenje moglo nadoknaditi saradnjom unutar NATO-a ili sa partnerskim zemljama koje već imaju potrebne kapacitete.
Šiling je, međutim, priznao da je vreme ponovnog usmeravanja američkog predsednika na Arktik "prilično nepovoljno". Ako bi NATO, a samim tim i Bundesver, doprineli raspoređivanju trupa na Arktiku, "trebale bi nam te snage i ovde", rekao je on.
Do sada nije planirana takva misija.
Šiling je uporedio ovu dilemu sa isporukama oružja Ukrajini.
Tanjug AP/Lindsey Wasson, File
"U početku poklanjate oružje iz sopstvenih zaliha, nadajući se da vam neće biti potrebno u narednim godinama. Ali ono onda nedostaje, barem privremeno“, objasnio je.
Oružje se može reprodukovati, dodaje on, ali je obnova kadrovskih kapaciteta daleko teža i traje mnogo duže.
Iz njegove perspektive, ključno je uspostaviti održivo prisustvo tokom vremena, idealno u okviru NATO-a i u tesnoj koordinaciji sa partnerskim zemljama, kako bi se osigurao funkcionalan sistem rotacije. Ovo bi takođe poslužilo da se pokaže sposobnost NATO-a da sprovede takvu obavezu.
Portparol nemačkog Ministarstva odbrane, pukovnik Mitko Miler, izneo je sličnu poentu na saveznoj konferenciji za novinare 19. januara.
Rekao je da je Bundesver, u principu, sposoban da deluje u arktičkim i polarnim regionima. Specijalizovane jedinice, poput planinskih trupa, redovno prolaze obuku za hladno vreme i velike visine, uključujući vežbe u Norveškoj.
Komentari (0)