Tramp popušta po pitanju Grenlanda: Carine povučene, ali šta će dobiti zauzvrat?

Nekoliko sati nakon svog agresivnog govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u sredu popodne, američki predsednik Donald Tramp nagovestio je tračak deeskalacije u svom sukobu sa Evropom oko pitanja Grenlanda. U objavi na platformi Truth Social, Tramp je objavio da povlači pretnju o uvođenju carina protiv evropskih zemalja, pozivajući se na postizanje "okvira za budući sporazum" o autonomnoj teritoriji Danske, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom.

"Ovo rešenje, ako se finalizira, biće odlično za Sjedinjene Američke Države i za sve zemlje NATO-a. Na osnovu ovog razumevanja, neću uvesti carine koje su bile planirane", napisao je američki predsednik u svojoj objavi, dok je prethodno u svom govoru naveo da ne namerava da koristi vojnu silu za sticanje Grenlanda.

U intervjuu za CNBC, nešto kasnije, Tramp je izjavio da imaju "opštu ideju sporazuma". Kako je rekao, razgovori se tiču šire saradnje na Arktiku, sa fokusom na Grenland, i uglavnom se odnose na pitanja bezbednosti.

Tanjug AP/Evan Vucci

Predsednik SAD je izbegao da pruži detalje o sadržaju sporazuma, napominjući da se radi o "prilično složenom" okviru koji će biti detaljno predstavljen u kasnijoj fazi. Naglasio je da je u pitanju dugoročni sporazum, rekavši karakteristično da će "važiti zauvek".

Iako nije spomenuo konkretne uslove, karakteristično je naveo da bi sporazum u nastajanju mogao uključivati saradnju SAD-a i njihovih evropskih saveznika u razvoju protivraketnog štita Zlatna kupola i u eksploataciji minerala na Grenlandu.

Pored strateškog položaja Grenlanda, Sjedinjene Države su više puta pominjale ogromne – i u velikoj meri neiskorišćene, rezerve retkih zemnih minerala na ostrvu, od kojih su mnogi ključni za tehnologije poput mobilnih telefona i električnih vozila.

Rute: Pitanje suvereniteta nije bilo deo razgovora

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, izjavio je da pitanje suvereniteta Grenlanda i da li će ostati autonomna oblast Danske, nije bilo tema razgovora koje je imao sa Trampom u sredu.

Upitan od strane televizijske mreže Fox News da li će Grenland ostati deo Danske u okviru mogućeg budućeg sporazuma, Rute je odgovorio da to pitanje "nije bilo pomenuto tokom razgovora sa predsednikom SAD-a Trampom".

Tanjug AP/Evan Vucci

Važan deo tog sporazuma predviđa da će NATO saveznici brzo pojačati bezbednost na Arktiku, s tim da bi prvi rezultati toga mogli da se vide već ove godine, izjavio je generalni sekretar NATO-a Rute.

U intervjuu za Rojters na marginama Davosa, on je rekao da će NATO komandanti sada morati da razrade detalje dodatnih bezbednosnih zahteva.

"Okupićemo se u NATO-u sa našim visokim komandantima da razradimo šta je neophodno", rekao je Rute, dodajući: "Ne sumnjam da to možemo uraditi prilično brzo. Svakako se nadam da ćemo to postići do 2026. godine, nadam se čak i početkom ove godine"

Na pitanje da li NATO saveznici mogu verovati Trampu na reč, Rute je odgovorio: "Uvek možete verovati Donaldu Trampu na reč".

Podseća se da je Tramp u prošlosti odbacio ideju o iznajmljivanju Grenlanda, rekavši da se "brani imovina, a ne zakup".

Plan po uzoru na "britansko-kiparski model"?

Portparolka NATO-a Alison Hart je u saopštenju nakon sastanka Trampa i Rutea izjavila da će se "pregovori između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Država nastaviti sa ciljem da se osigura da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište - ekonomsko ili vojno, na Grenlandu".

Međutim, jedna od dva grenlandska poslanika u danskom parlamentu dovela je u pitanje zašto bi NATO trebalo da ima bilo kakav uticaj na mineralno bogatstvo ostrva. "NATO nema nikakvo pravo da pregovara o bilo čemu bez nas, Grenlanda. Ništa o nama bez nas", izjavila je Aaja Čemnitz.

Prema američkim medijima, potencijalni plan bi mogao dozvoliti Sjedinjenim Državama da izgrade više vojnih baza na teritoriji Grenlanda.

Zvaničnici koji su učestvovali na sastanku NATO-a u sredu rekli su za New York Times da bi model za planirani sporazum mogao biti sličan britanskim bazama na Kipru, koje su deo britanskih prekomorskih teritorija.

AI generisana fotografija

Prema postojećim sporazumima sa Danskom, Sjedinjene Države mogu da rasporede na Grenlandu onoliko vojnih snaga koliko žele. Već imaju više od 100 vojnih lica koja su stalno stacionirana u bazi Pitufik, na severozapadnom kraju regiona.

Tokom pitanja, novinar je preneo Trampu stav danskog ministra spoljnih poslova, koji je navodno odbacio svaku diskusiju o tome da SAD steknu Grenland. Američki predsednik je odgovorio da ne voli da bude informisan "iz druge ruke" i da bi, ako postoji neslaganje, više voleo da mu se to kaže direktno.

Upitan kada će razgovarati o ovoj temi sa Danskom, Tramp je izjavio da će razgovarati sa Markom Ruteom, značajno dodajući: "On je, iskreno, važniji".

Nepoverenje na Grenlandu 

Najava Donalda Trampa o "okviru sporazuma" za slučaj Grenlanda dočekana je sa jakim skepticizmom na autonomnom ostrvu, delu Danske, za koje je američki predsednik jasno stavio do znanja da ga želi.

Grenlanđani koji su razgovarali sa Francuskom novinskom agencijom u Nuuku, glavnom gradu, izgledali su rezervisani kada su čuli vest, ili su rekli da ne veruju republikanskom milijarderu.

Tanjug/AP/Emil Helms

"To je jednostavno laž. On laže", rekao je Mikel Nilsen, 47-godišnji zanatlija. "Ne verujem ništa od onoga što kaže - i mislim da nisam jedini", insistirao je.

"Kome, Trampu? Ne verujem mu", bila je reakcija Anak, 64-godišnje medicinske sestre-asistenta.

"Grenland je zemlja Grenlanđana. Ne možeš ga tako steći, iz bilo kog razloga. Definitivno ne ako si Tramp", dodala je.