Svet nakon Trampovog govora u Davosu: Gde su danas odnosi SAD i EU i da li je neko, ipak, popustio?
Komentari22/01/2026
-13:00
Želi "tu santu leda", želi da na Grenlandu napravi zlatnu kupolu za očuvanje nacionalne bezbednosti Amerike. To je poručio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, koji je pažljivo slušao ceo svet. Tumačilo se i šta se krije između redova u govoru američkog predsednika, koji je, potpuno očekivano, stavio fokus na nacionalne interese svoje zemlje.
Tramp je ubrzo nakon govora izjavio i da je sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom postignut okvirni sporazum, te da bi on podrazumevao da SAD i evropski saveznici zajedno rade na američkom sistemu protivraketne odbrane "Zlatna kupola" i "prava na minerale" na Grenlandu.
Ponovio je i da je odustao od planova za uvođenje kaznenih carina evropskim zemljama koje se protive njegovim planovima za Grenland jer je postigao "koncept sporazuma" u vezi sa tim ostrvom.
Govoreći za Euronews Srbija, spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić rekao je da "niko ovde nije popustio, već da je reč o Trampovoj taktici".
"On zabaci široku mrežu pa vidi onda šta se uhvati od riba, da bi se naterala Danska i NATO na pregovore. Nije bio ratoboran, najratoborniji su bili paradoksalno Evropljani. Tramp hoće da pravi tu zlatnu kupolu ne radi američke zaštite, nego zaštite zapadnog sveta, znači svih NATO saveznika protiv Rusije i Kine. Ne radi on to samo za američku nacionalnu bezbednost, nego za bezbednost svih NATO država. Ljudi moraju to da shvate, Donald Tramp neće da rasturi NATO pakt, samo hoće pravednije troškove unutar NATO pakta, što je postigao i zato je sad tako zadovoljan NATO paktom", rekao je Tramp.
Euronews Srbija
Marko Savković, viši saradnik ISAC fonda, kaže za Euronews Srbija da ako je i postignut nekakav dogovor, to i dalje ne znači da će SAD suštinsku kontrolu nad Grenlandom.
"Sve i da jeste to bila njegova taktika, napravio je veliku štetu transatlantskim odnosima. Ko je slušao, sada je to govor koji je najcitiraniji iz Davosa, govor kanadskog premijera Karnija, dakle to više nije neki šum u odnosima to više nije neki privremeni nesporazum već to je sada jedna trajna promena jedan raskid ili prekid kako se Karni izjasnio. Pritom on dolazi u Davos iz Pekinga, on je bio u Kini, kanadski premijer. Kanada je sa Kinom otvorila svoj kanal komunikacije. Čuli smo Makrona koji je pozvao praktično kineske kompanije da ulože i u strateške sektor evropske industrije, koji je odbio poziv da bude u ovom Odboru za mir. Mislim da nije stvar u tome da NATO sada prestane da postoji već da su svi negde sagledali zapravo kakva je situacija. Mislim da su se svi sada suočili sa jednom novom realnošću koja je nastala, koja je zapravo tu već nekoliko godina", rekao je on.
Povezane vesti
Kako je dodao, promene u međunarodnim odnosima se ipak ne dešavaju naglo. Sve ovo što se danas događa, dodaje Savković, naslućivalo se godinama.
"Imali smo Bajdenovu administraciju, delovalo je da se stvari vraćaju u normalu i tako dalje ali mislim da je malo šta u stvari ostalo normalno. Ja mislim da se ta velika promena u stvari desila po mom mišljenju nakon pandemije, mislim da je pandemija bila taj jedan prelomni trenutak i da u stvari svet kakav danas gledamo definitivno multipolaran. I to je jedan svet koji je u velikoj meri i anarhičan, u kome sve manje važe univerzalne norme i poštuju se univerzalne norme", rekao je on.
Euronews Srbija
Trampov govor i njegovu generalnu retoriku za Euronews Srbija komentarisao je i Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put. Kako je rekao, s jedne strane, s Trampom je neočekivano sve kao što smo videli i od početka mandata, tako da bilo koja promena retorike, uvažavanje ili pooštravanje nekako ne može se reći da je neočekivano.
"Ono što je zaista možda najbitnije jeste da možda i razlučimo šta je ono što Tramp govori u javnosti, šta je neki vid propagande ili ono što je pomenuto ovde kao neki vid pritiska na partnere radi poboljšanja neke pozicije, a što je zapravo politika iza toga. Vidimo da je na kraju i ova cela retorika oko Grenlanda ublažena i da je Tramp potpuno opciju neke invazije na Grenland stavio van. Tako da vidimo da je to sve u skladu sa Trampovim stilom, dakle on će govoriti na ekstremnije moguće pozicije kako bi možda uznemirio i međunarodnu javnost i partnere, a da na kraju dođe do nekog dogovora", rekao je Kostić.
Ipak, govoreći o tome da li je posredi raskol transatlantskog partnerstva, Kostić bi rekao da nije.
"Kao što smo mogli i da vidimo, bez obzira na Trampovu retoriku i na nacionalnu strategiju odbrane, dakle Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane koji je donet u Kongresu pre kraja prošle godine nedvosmisleno govori o tome da je dugoročni cilj Amerike održavanje transatlantskog partnerstva. Ono što verovatno Tramp želi da postigne ovakvom retorikom i to je ono gde se slažem sa svim sagovornicima, jeste da Evropa konačno se otrezni u nekom smislu osamostaljenja i ekonomskog i industrijskog i vojnog i da jednostavno postane partner na kojeg Amerika može da se osloni, da jednostavno garantuje bezbednost kontinenta bez potrebe da se Amerika direktno uključi. Tako da mislim da možda iz ovih najekstremnijih Trampovih izjava i poteza na kraju može da bude pozitivan ishod, da Evropa jednostavno malo više poveća sopstvene kapacitete pogotovo kad je u pitanju odbrambena industrija i da će možda u dugoročnom nekom planu imati samo benefite za samu Evropu. I cela ova priča oko Makrona i Karnija o pozivanju Kine, s jedne strane jeste neki vid kriznog menadžmenta, ali ono što i treba dugoročno da bude cilj Evrope jeste da ona sama bude jedna takva ekonomska i vojna supersila kao što su Amerika i Kina i da nema potrebe da jednostavno traži nekog većeg zaštitnika", rekao je on.
Na kojoj je poziciji Srbija?
Govoreći o Srbiji i gde se ona nalazi u ovoj novoj globalnoj preraspodeli, te da li put Srbije do Evropske unije vodi preko Vašingtona, Đokić kaže da ne mora da vodi preko Vašingtona, ali Vašington može da ti pomogne u svakom slučaju.
Povezane vesti
"Ako mi hoćemo da budemo partneri s Amerikancima, da imamo strateško partnerstvo, možemo, ali to nije razgovor ravnopravnih. Nama će Amerikanci reći da, mi ćemo biti strateški partneri, ali mi hoćemo to i to. Izbacite rusku naftu, izbacite ruski gas, izbacite kineske rudnike. To vam je jednostavna politika. Nama, glavni problem u ulasku u EU nije više Kosovo, to nikoga ne zanima, nego odnos prema Rusiji. Tražiće od nas da se odreknemo Rusije. E sad kako ćemo se mi pozicionirati, zavisi samo od nas", rekao je on.
Euronews Srbija
Kostić kaže da upotreba kovanice na "srpskom putu" ništa ne znači, te da je to isprazna fraza kojom se maskira možda nedostatak nekog strateškog usmerenja ili uopšte jasne vizije gde Srbija treba da bude.
"Ono što svakako jeste evidentno jeste da pogotovo u ovoj sad kompeticiji velikih sila, kao što smo već pomenuli, sve manji manevarski prostor da se tu zauzme, ne samo neki vojno-političko-neutralni prostor, već i ekonomski. Što se tiče samih evropskih integracija, vidimo da ovaj moment otrežnjenja Evropske unije je možda najbolja prilika do sada da se čitav zapadni Balkan, pa samim tim i Srbija, integriše u Evropsku uniju i da to bude neki deo zajedničkog tržišta, što bi svakako bilo u interesu Srbije. Svesni smo i geografske i geopolitičke pozicije gde se nalazimo a i same činjenice da je najveća robna razmena sa zemljama Evropske unije i da je tu srpski ekonomski interes. Ono što je možda dokaz ovog momentuma jeste da postoji, koliko god se razlikovala Trampova strategija odbrane i ovaj zakon koji je donet u Kongresu o autorizaciji nacionalne odbrane, tu postoji zajednička jedna stavka, a to je da Zapadni Balkan treba da bude mesto gde se će sve vi istiskivati i kineski i ruski interes", rekao je on.
Povezane vesti
Pogledajte i Kocku o ovoj temi u videu ispod:
Komentari (0)