Iran drži globalnu ekonomiju kao taoca: Pregovori u ćorsokaku - Tramp ima samo tri opcije, za Teheran je računica jasna

Dok predsednik Donald Tramp traži način da ponovo otvori Ormuski moreuz i obuzda iranske nuklearne ambicije, Vašington i Teheran izgleda učestvuju u standardnim pregovorima. Vašington pregovore sa Iranom uglavnom posmatra kroz prizmu moći. Teheran ih, s druge strane, posmatra kroz prizmu posedovanja.

Vašington nastoji da natera Iran da popusti zahtevima kroz ekonomski pritisak i sankcije. Teheran, s druge strane, želi da natera SAD da popuste nakon što za taoca uzmu jedan od najvažnijih ekonomskih arterija sveta.

Ormuski moreuz upravlja oko jedne petine svetske trgovine naftom. Iran ga u praksi kontroliše kroz pretnje i upotrebu sile, rakete i dronove, kao i uspostavljanje, kako tvrdi, nove iranske vlasti koja reguliše protok ulaska i izlaska.

Za Iran, to je posedovanje. Sada ima nešto što Sjedinjene Države (a u stvari i ostatak sveta) žele. I to neće predati osim ako i dok Amerika ne plati previsoku cenu. U očima Teherana, moreuz je sada postao najvredniji talac koji je ikada posedovao, prenosi CNN.

Sve ovo je dodatno potvrdio Mohsen Rezaei, vojni savetnik novog iranskog vrhovnog vođe.  Rezaei je izjavio da će moreuz ostati zatvoren sve dok Vašington ne oslobodi 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine.

AP Photo/Asghar Besharati

"Morate ih osloboditi. Ako Tramp shvati pregovore ozbiljno ovih 24 milijarde dolara su test poverenja. To je test koji Amerika mora da položi.“, poručio je Rezaei.

Granice američkog uticaja

Administracija je pokušala da preokrene iransku pregovaračku prednost sopstvenim ekonomskim pritiskom. Zaustavljanjem izvoza iranske nafte kroz blokadu iranskih luka, Tramp je nastojao da stvori troškove koji nadmašuju sve koristi koje Teheran veruje da može imati od produženog zastoja.

Ekonomske posledice unutar Irana će vremenom produbljivati u narednim nedeljama i mesecima. Prema većini pokazatelja, zemlja je na ivici ekonomskog kolapsa, sa hiperinflacijom i gubitkom milijardi dolara prihoda potrebnih za isplatu državnih plata.

Ali ekonomski bol i patnja iranskog naroda verovatno neće pokolebati nove lidere u Teheranu. Rezaei predstavlja tvrdo jezgro Islamske Republike, a čini se da njegov pogled na svet sada postaje dominantan u Teheranu, zajedno sa Ahmadom Vahidijem, novim šefom Korpusa islamske revolucionarne garde, koji navodno kontroliše pristup moreuzu. To su lideri koji sada donose odluke.

U nedelju je Iran izveo svoj prvi raketni napad na Izrael od ranog aprilskog primirja, što predstavlja novu eskalaciju nakon nedelja pregovora.

AP/Alex Brandon, Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia

Teheran veruje da Tramp ne može da izdrži makroekonomski pritisak koji se prenosi na ceo svet duže nego što Iran može da izdrži američku blokadu. Trampove ponovljene tvrdnje da je dogovor blizu možda samo dodatno učvršćuju iransko uverenje da je njemu sporazum potrebniji i hitniji nego Teheranu.

Vojno gledano, SAD bi i dalje mogle pokušati da nametnu kontrolu i obezbede međunarodni plovni put kroz moreuz. To je već pokušano u "Operaciji Sloboda“, koja je trajala samo jedan dan. Moglo bi se ponovo pokušati Tramp je spekulisao o „Operaciji Sloboda plus“ — ali Iran preti da će uzvratiti čak i ako američka blokada jednostavno ostane na snazi.

Kako je Rezaei izjavio za CNN: "Ako se pomorska blokada ne ukine, proširićemo rat na Indijski okean, Bab el-Mandebski moreuz, Crveno more i Sredozemno more.“

Drugim rečim- ako pokušate da se borite protiv nas, uzećemo još talaca. Bab el-Mandebski moreuz kontroliše gotovo 10% celokupne pomorske trgovine.

Izdržati, popustiti ili se boriti

Zbog toga su pregovori zapeli i nema na vidiku proboja.

Pitanje u Vašingtonu je kada bi dogovor mogao biti zaključen nakon razmene poruka preko posrednika. Pitanje u Teheranu je jednostavno da li će Tramp platiti cenu koju oni zahtevaju.

EPA/HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY, AP/Mark Schiefelbein, Majdi Mohammed

Za Vašington, tri opcije ostaju iste kao i prethodnih nedelja:

Izdržati: pokušati da nadživi makroekonomski pritisak i rast cena goriva, dok se ekonomska bol u Iranu gomila do neke udaljene i neizvesne tačke pucanja.

Pristati na ustupke: platiti početni trošak kroz milijarde dolara Iranu u zamenu za povratak na status kvo pre rata što bi za Trampa predstavljalo ponižavajuće povlačenje.

Boriti se: pokušati da se vojno uspostavi kontrola nad moreuzom i obnovi veće operacije unutar Irana, uz rizik da Teheran proširi rat na druge frontove.

Za Teheran je računica jednostavna: zadržati "imovinu“ i čekati. To je dilema pregovaranja sa stranom koja već poseduje ono što vi želite da povratite. Dok se odnos pregovaračke snage ne promeni, Iran to neće predati jeftino i razgovori će ostati ono što su i sada: u ćorsokaku.