Realni prihodi domaćinstava po osobi u Evropi: Gde su najviše porasli od pandemije?

Realni prihodi domaćinstava po glavi stanovnika u Evropske unije (EU) porasli su za oko 7 odsto od perioda pre pandemije, ali promene između 2019. i 2024. godine značajno variraju od zemlje do zemlje.

Nordijske zemlje su generalno zabeležile manje dobitke, dok su mnoge zemlje istočne i centralne Evrope zabeležile snažniji rast. Trendovi u poslednjoj deceniji takođe se razlikuju širom Evrope.

Кako su se, dakle, realni prihodi domaćinstava po glavi stanovnika promenili širom Evrope u poslednjih 10 godina, od 2014. do 2024. godine? Кako se to upoređuje sa periodom pre pandemije? I koje zemlje imaju najveći prihod domaćinstava po osobi u standardima kupovne moći (PPS), prema podacima Evrostata?

Porasli su za 17 odsto između 2014. i 2024. godine. Rast je uglavnom zastao 2020. godine zbog pandemije COVID-19, kao i u mnogim zemljama, a neke su čak zabeležile i pad.

Zatim se postepeno nastavilo, što je rezultiralo povećanjem od 7 odsto u odnosu na nivoe pre pandemije između 2019. i 2024. godine.

Šta je prihod domaćinstva?

Prihod domaćinstva po osobi se izračunava deljenjem prilagođenog bruto raspoloživog prihoda domaćinstva sa ukupnim brojem stanovnika. Pa šta je to tačno?

Pokazuje koliko novca domaćinstva imaju na raspolaganju za trošenje ili štednju. Meri se nakon odbitka poreza na dohodak i penzionih doprinosa.

Кljučno je da to takođe uključuje vrednost usluga kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita koje domaćinstva dobijaju besplatno od vlada i neprofitnih organizacija.

"Realna" znači da je nominalna vrednost prilagođena povećanju cena, koristeći deflator stvarnih izdataka za konačnu potrošnju domaćinstava.

Najniži rast u nordijskim zemljama od pandemije

Hrvatska je zabeležila rast realnih prihoda domaćinstava po osobi tokom ovih pet godina od 26%. Malta je zabeležila 24%, Mađarska 20%, Rumunija 19%, a Poljska je zabeležila porast od 16%, što ih svrstava među neke od najvećih porasta, sve iznad 15%.

Osim Malte, ove zemlje su van evrozone, a rast takođe odražava promene u nacionalnim valutama. To nije slučaj za Švedsku i Dansku.

Eurostat

Tri nordijske zemlje su na dnu rang liste. Švedska sa 1%, Finska sa 2% i Danska sa 3% zabeležile su samo skroman rast. Prema OECD-u, na vrhuncu krize COVID-19, stopa nezaposlenosti je porasla više u nordijskim zemljama nego u mnogim drugim evropskim zemljama.

"Velike četiri" ekonomije EU takođe ostaju ispod proseka EU. Francuska i Španija (obe po 6%) su malo ispod proseka EU, dok su Italija i Nemačka (obe po 4%) bliže nordijskim nivoima.

Promena prihoda domaćinstva za deset godina

Generalno, zemlje van evrozone zabeležile su snažniji rast između 2014. i 2024. godine, pri čemu je Rumunija dostigla 76%. Među sedam zemalja sa najvećim rastom, Malta je jedina članica evrozone sa 55%.

Turska (68%), Mađarska (55%), Hrvatska (51%), Bugarska (45%) i Poljska (42%) takođe su zabeležile snažan porast.

Evrostat je primetio da je rast realnog BDP-a u evrozoni bio slabiji nego u EU u poslednje dve decenije.

Švedska je zabeležila najniži rast u poslednjih 10 godina. Druge dve nordijske zemlje takođe ostaju ispod proseka EU od 17%, sa Finskom sa 10% i Danskom sa 14%.

Španija je samo dva poena iznad proseka EU, dok su ostale tri velike ekonomije ispod ovog nivoa.

Gde su prihodi domaćinstava najviši u smislu PPS-a?

Iako su stope rasta važne, one ne pokazuju stvarne nivoe prihoda domaćinstava u različitim zemljama. Za ovo poređenje koristi se prilagođeni bruto raspoloživi prihod domaćinstava po glavi stanovnika u PPS.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2024. godine, Luksemburg ima najveći prihod domaćinstva po osobi sa 41.552 PPS među 32 evropske zemlje. Nemačka (37.098), Austrija (34.443), Holandija (34.406) i Švajcarska (33.971) upotpunjuju prvih pet.

Prihod domaćinstva po osobi je takođe iznad 30.000 PPS u Belgiji, Francuskoj, Islandu i Norveškoj.

Bugarska ima najniži prihod domaćinstva po osobi sa 7.802 PPS na osnovu podataka iz 2022. godine. Zemlje istočne Evrope i Balkana, uključujući kandidate za EU, takođe prijavljuju niže prihode domaćinstava u smislu PPS.

Srbija ima 13.311 PPS, dok nekoliko drugih uglavnom ima između 20.000 i 25.000 PPS, uključujući Grčku, Tursku, Slovačku, Rumuniju i Mađarsku.

Eurostat

Prve tri pozicije na rang listi PPS ostale su nepromenjene 2014, 2019. i 2024. godine. Nasuprot tome, Grčka i Švedska su izgubile pozicije tokom ovog perioda među 30 zemalja. Švedska je bila 6. u 2014. godini, 8. u 2019. i 10. u 2024. godini. Grčka je pala sa 23. na 28. mesto tokom decenije.

Nasuprot tome, Holandija se popela sa 7. na 4. mesto. Mađarska se popela sa 26. na 22. mesto, dok se Rumunija popela sa 29. na 24. mesto.

Teoretski, jedan PPS kupuje istu količinu robe i usluga u svakoj zemlji.