Rat u Ukrajini razotkrio slabosti: Zašto su rezerve postale ključ NATO strategije

Decenijama su rezervne snage NATO-a bile na marginama odbrambenog planiranja, ali je ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu primorala alijansu da se suoči sa surovim realnostima: njen postojeći pristup rezervama nije bio prikladan svrsi i nije odgovarao obimu, brzini i složenosti moderne kolektivne odbrane.

Sada, svi saveznici preduzimaju korake da povećaju broj svojih rezervista – i nadaju se da će privući talente iz oblasti koje postaju sve važnije za pobedu na i van bojnog polja, ali koje nisu nužno konkurentne po pitanju plata, uključujući sajber i IT.

"Sve nacije to rade na drugačiji način, različitom brzinom, i rade to poslednjih nekoliko godina. Ali to dobija na zamahu, i dalje dobija na zamahu", rekao je za Euronews brigadni general Gilbert Overmat, predsednik Кomiteta NATO-a za rezervu.

Кao i kod odbrambenih investicija uopšte, broj evropskih rezervi počeo je da se smanjuje početkom 1990-ih, jer je Evropa ubirala takozvanu „mirovnu dividendu“ koja je usledila nakon završetka Hladnog rata.

Zatim je 2014. godine Rusija ilegalno izvršila invaziju na delove istočne Ukrajine i anektirala Кrim, što je navelo saveznike da se obavežu na povećanje vojnih izdataka. Drugi potresaj došao je sa punom ruskom invazijom 2022. godine.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Tekući rat, koji će kasnije ovog meseca preći četvorogodišnju granicu, otkrio je ograničenja oslanjanja prvenstveno na redovne trupe i pokazao potrebu za prilagođavanjem rastućim operativnim zahtevima, projektovanjem moći u novim domenima kao što su sajber i svemir, i postizanjem brzog generisanja snaga.

Rezervisti se sve više smatraju ključnim za popunjavanje ovih praznina.

"Severne i istočne zemlje su uzori" 

NATO je formalno ažurirao svoju politiku rezervnog sastava 2023. godine kako bi uskladio planiranje ljudstva sa novim strateškim konceptom Alijanse. Njegova ažurirana politika odražava ovu promenu naglašavajući integraciju, a ne razdvajanje.

Sada, više rezervista učestvuje u vežbama.

"To je jedna od stvari u politici: najveća korist je kada su rezervne i redovne snage pomešane ili rade zajedno, kada postoji harmonizacija taktike, opreme, obuke“, rekao je Overmat.

U nekoliko zemalja, ovo mešanje već postaje rutinska praksa, dok druge još uvek prilagođavaju svoje sisteme.

Francuska nudi jasan primer ovog pristupa u praksi. Vežba VULКEJN 2025 je prošlog septembra mobilisala 1.000 pripadnika, od kojih je otprilike 80% bilo rezervista. Aktivno osoblje je bilo tamo da pruži podršku, kao i vrhunska sredstva za omogućavanje rada kao što su inženjerska sredstva, dronovi i helikopteri.

U okviru svog strateškog plana „Rezerva 2030“, Francuska ima za cilj da udvostruči veličinu svojih rezervista, stvori mešovite jedinice, osnuje rezervni "sajber bataljon" i poveća učešće rezervista u multinacionalnim vežbama. Ove godine, zemlja će takođe uvesti dobrovoljnu vojnu službu za osamnaestogodišnjake.

Tanjug/KFOR

Nemačka je takođe uspostavila model dobrovoljne vojne službe za osamnaestogodišnjake i cilj joj je da do 2035. godine izgradi snage od 260.000 aktivnih vojnika i 200.000 rezervista.

Međutim, ono što rezervisti zapravo rade razlikuje se od zemlje do zemlje, rekao je Overmat.

"Oni rade više u zavisnosti od toga šta je potrebno u njihovoj zemlji, u zavisnosti od toga šta je politički prihvaćeno u toj zemlji, a to u velikoj meri zavisi od socio-ekonomskih struktura u toj zemlji“, objasnio je.

"Ako je svest o pretnjama u zemlji veća, onda je veća i politička volja da se odluči da se nešto preduzme i postoji više pokreta.“

"Generalno, rekao bih da su severnije i istočnije zemlje uzori za druge“, dodao je, hvaleći njihove sisteme mobilizacije, kao i evidenciju koju vode o stručnosti i kompetencijama pojedinačnih rezervista.

Na primer, struktura ratnih snaga Estonije pretežno je popunjena rezervistima, koji obavljaju uloge u celom spektru vojnih aktivnosti – od pešadije i artiljerije do protivvazdušne odbrane, sajber odbrane, logistike, specijalnih snaga i višeg rukovodstva. Ovi rezervisti dobijaju početnu obuku kroz obaveznu vojnu obavezu, koja traje osam ili 11 meseci, a zatim su podložni redovnoj obuci za osvežavanje znanja i vežbama bez prethodne najave.

Letonija je krenula drugačijim, ali komplementarnim putem. Кao odgovor na pogoršanje bezbednosne situacije, Riga je ponovo uvela regrutaciju 2023. godine, pri čemu svi regruti ulaze u rezervni sastav nakon što odsluže 11 meseci.

Litvanija je takođe postavila ambiciozne brojčane ciljeve, sa planovima da poveća svoju aktivnu rezervu sa oko 33.000 pripadnika na 51.000 do 2030. godine.

"Ambasadori za vojsku"

Iako se pristupi koje preduzimaju različiti saveznici mogu razlikovati, sada postoji zajedničko razumevanje da se rezerve više ne mogu tretirati kao strateška naknadna misao.

Takođe je novost širina sposobnosti koje se sada očekuju od rezervista. Pored tradicionalnih borbenih uloga, raste potražnja za stručnjacima koji su direktno iz civilnog života – stručnjacima za sajber tehnologiju, IT stručnjacima, inženjerima, lekarima i operaterima dronova – čije se veštine ne mogu brzo razviti samo u okviru redovnih snaga.

"To je zaista nešto što vidimo, posebno posle 24. februara 2022: postoji jasan porast, jasno interesovanje za dolazak“, rekao je za Euronews potpukovnik Кenet Majrup, tadašnji oficir u Međunarodnom vojnom štabu NATO-a.

profimedia

Ljudi koje ranije ne bismo videli da su zainteresovani za vojnu službu pored civilnog posla sada se zapravo javljaju i kažu: „Mogu nešto da uradim sa veštinama koje imam iz privatnog života.“

Ministarstva odbrane takođe direktno razgovaraju sa kompanijama kako bi pronašla talente koji su im potrebni, uključujući logističke, građevinske, transportne ili finansijske kompanije. Predstava je da je to pobeda za sve uključene: vojska dobija masu i veštine koje su joj potrebne, a rezervisti stiču nove – prvenstveno o donošenju odluka i liderstvu – koje koriste i njima i njihovom poslodavcu.

Ali podjednako važno za NATO i evropske saveznike jeste da rezervisti pružaju ključnu vezu između vojske i civilnog društva i pomažu u pripremi svojih sugrađana za potencijalne pretnje.

Prema podacima raznih obaveštajnih agencija, Rusija bi mogla biti u poziciji da napadne neku drugu evropsku zemlju pre kraja decenije. U međuvremenu, akti sumnjive sabotaže hibridnog ratovanja redovno se sprovode širom Evrope, a neki od njih bi potencijalno mogli da izazovu haos u društvima čak i bez ispaljene rakete.

Ali dok svest raste, pretnja se različito procenjuje širom Starog kontinenta, pa se stoga i pripremljenost civila značajno razlikuje.

Baltičke i skandinavske zemlje imaju tendenciju da imaju viši nivo civilne pripremljenosti, delimično zbog svoje geografije i istorije sa Rusijom. Ali u nekim zemljama, ideja da bi civili mogli da odigraju svoju ulogu ako se ostvare najgori mogući scenariji ostaje veoma osetljiva tema.

To je dospelo u centar pažnje u Francuskoj nakon što je načelnik Generalštaba odbrane general Fabijen Mandon upozorio da se zemlja mora pripremiti za mogućnost rata, pa čak i za "gubitak naše dece“, što je izazvalo političke i javne reakcije .

Rezervisti, rekao je brigadni general Overmat, "su takođe ambasadori vojske".

"To stvara osećaj svesti, govori o otpornosti u društvu. Nisu nam potrebne samo vojne sposobnosti, već nam je potrebno i otporno društvo, a rezervisti mogu da izgrade taj most između vojske i društva."