EU i Turska na putu pomirenja: Dok pregovori oko Ukrajine dobijaju zamah, Ankara postaje ključni akter
Komentari
13/02/2026
-07:05
Nakon što je godinama Turska posmatrana kao problem, Evropska unija je počela da tu zemlju vidi kao deo rešenja.
Kako pregovori o miru u Ukrajini dobijaju zamah, potencijalna uloga Turske u posleratnom poretku — posebno kao mirovni faktor i regionalni posrednik u Crnom moru — čini je ključnim partnerom za EU. Ipak, Brisel pravi samo male korake sa zemljom koja nazaduje u demokratiji, a čiji je lider Redžep Tajip Erdogan zatvarao istaknute političke protivnike, piše Politico.
U pokušaju da odnosi budu otopljeni, komesarka za proširenje Marta Kos posetiće Tursku u petak. Pred svoj put, Kos je u pisanoj izjavi za Politico rekla: "Mir u Ukrajini promeniće realnosti u Evropi, posebno u regionu Crnog mora. Turska će za nas biti veoma važan partner".
"Priprema za mir i stabilnost u Evropi podrazumeva pripremu snažnog partnerstva sa Turskom", dodala je.
Turska je vojna sila od velikog značaja. Ima drugu najveću vojsku u NATO i zauzima ključnu stratešku poziciju u Sredozemnom moru i na Bliskom istoku. Kontrola Bosfora daje Ankari ogroman uticaj na regionalnu bezbednost, a zemlja je igrala ključnu ulogu u posredovanju oko sporazuma o Crnom moru iz jula 2022, koji je omogućio bezbedan prolaz brodovima koji prevoze ukrajinsku pšenicu.
Država sa 88 miliona stanovnika takođe je saopštila da je spremna da pošalje mirovne trupe u Ukrajinu ukoliko se postigne dogovor sa Rusijom, i da bi preuzela vodeću ulogu u bezbednosti Crnog mora.
VALERIANO DI DOMENICO / Avalon / Profimedia
Međutim, odnosi između EU i Turske tokom godina su se pogoršali, a situaciju nije popravilo Erdoganovo pomeranje ka autokratiji i njegov zastrašujući pritisak na opozicione gradonačelnike. Iako je zvanično kandidat za članstvo u EU, pregovori Turske su zamrznuti od 2018. godine.
Povezane vesti
"U najnovijim izveštajima o proširenju EU videli smo korake unazad u odnosu na standarde EU, posebno kada je reč o vladavini prava i demokratiji. Znam da Turska ima veoma dugu demokratsku tradiciju i snažno civilno društvo, i upravo to treba ojačati kako bi se izgradilo poverenje između EU i Turske", rekla je Kos.
Trgovinski sporazumi
U Ankari, kako bi se preduzeli prvi koraci ka približavanju, Kos će prisustvovati ceremoniji potpisivanja 200 miliona evra kredita Evropske investicione banke za projekte obnovljive energije u Turskoj. EIB je 2019. suspendovao novo kreditiranje Turske zbog spora oko bušenja nafte i gasa kod Kipra.
Takođe, u petak Komisija će predstaviti studiju o "unapređenju agende prekogranične povezanosti" sa Turskom, Centralnom Evropom i Južnim Kavkazom. Studija, koju je Politico imao priliku da vidi, prikazuje kako je potrebna investicija za jačanje transporta, trgovine, energetskih i digitalnih veza duž Trans-Kaspijskog koridora, koji povezuje Kinu, Centralnu Aziju, Južni Kavkaz i Crno more.
Ovo su simbolični prvi koraci ka ponovnom uključivanju Ankare, ali to nije ono što Turska zaista želi od EU — to bi bio novi sporazum o carinskoj uniji. Stari dogovor potpisan je 1995. godine.
Novi trgovinski sporazumi koje je Brisel sklopio sa Indijom i grupom zemalja Južne Amerike Mercosur stavljaju Tursku u konkurentski nepovoljan položaj. Kada ti sporazumi stupe na snagu, Ankara će biti primorana da omogući bezcarinski pristup robama iz tih zemalja, ali taj benefit neće biti uzvraćen.
Čak je i Ekrem Imamoglu, demokratski izabrani gradonačelnik Istanbula, čije je hapšenje prošlog marta izazvalo masovne proteste širom zemlje i međunarodnu osudu, zauzeo stav u korist modernizacije sporazuma o carinskoj uniji.
U molbi poslatoj iz svoje ćelije predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti i predsednici Parlamenta Roberti Mecoli, Imamoglu je zatražio od EU da modernizuje carinski sporazum sa Turskom.
daniel0 daniel0 / Panthermedia / Profimedia
Povezane vesti
"Carinska unija i dalje ostaje jedini okvir zasnovan na pravilima i normama koji podržava odnose Turske i EU. Nakon što je EU sklopila sporazume o slobodnoj trgovini sa Mercosurom i Indijom, asimetrične posledice po Tursku postaju sve vidljivije", napisao je Imamoglu u objavi na društvenim mrežama u četvrtak.
Ažuriranje sporazuma sa Turskom zahtevalo bi saglasnost Evropskog saveta. Međutim, Grčka i Kipar su čvrsto protiv približavanja odnosa bez prethodnog gesta dobre volje od Ankare.
Kipar želi da Ankara dozvoli svojim brodovima pristup turskim lukama, navodi jedan zvaničnik EU. Ankara ne priznaje Kipar zbog podele ostrva 1974. godine, nakon turske vojne invazije.
"Snaga bilo kakvog budućeg partnerstva mora počivati na dobrim političkim odnosima sa našim državama članicama, a posebno na dobrim susedskim odnosima i odnosima sa Kiprom", rekla je Kos.
Zamenica ministra Kipra za evropska pitanja Marilena Raouna izjavila je za Politico da predsedavanje Kipra Savetu EU "može biti prilika" za odnose EU-Turska.
Ona je dodala da je Kipar "bio konstruktivan. I očekujemo da se i Turska konstruktivno uključi".
Do sada, Ankara je pokazala malo volje da pruži maslinovu grančicu. Prošle godine odbila je predlog predsednika Kipra Nikosa Hristodulidisa da Turska otvori svoje luke za brodove pod kiparskom zastavom, u zamenu za lakši pristup evropskim vizama za turske privrednike.
Ali preuređivanje geopolitičkih i trgovinskih odnosa od strane američkog predsednika Donalda Trampa moglo bi da gurne Evropu i Tursku ponovo jedno prema drugom.
"Svet se menja i istorija ubrzava. Odnosi Turske i EU takođe moraju da se prilagode", rekla je za Politico ambasadorka Turske pri EU Japrak Balkan.
Ponovno pokretanje pregovora o članstvu Turske još nije na dnevnom redu EU. Ipak, Kos je rekla da "moramo da pogledamo naše odnose novim očima".
Komentari (0)