Tihi povratak nuklearne energije u Evropu: Zašto je ovaj plan kontroverzan, države u sukobu zbog radioaktivnog otpada

Vlade Belgije i Italije pokušavaju da isplaniraju povratak nuklearne energije, dok se u Španiji i dalje jasno čuju zahtevi za poništavanje planiranog ukidanja nuklearnih postrojenja.

Većina evropskih zemalja u velikoj meri zavisi od uvoza kako bi zadovoljila svoje potrebe za električnom energijom, što kontinent čini ranjivim na geopolitičke šokove, dok su potrošači i preduzeća izloženi cenama koje mogu biti tri do četiri puta više nego u SAD ili Kini.

U poslednjih nekoliko godina, nuklearna energija se tiho vraća kao alternativa za obezbeđivanje energetske nezavisnosti Evrope, posebno nakon što je dobila status prelazne i održive ekonomske aktivnosti prema EU regulativi o taksonomiji, koja ima za cilj da pomogne u ublažavanju klimatskih promena tako što definiše koje ekonomske aktivnosti su ekološki održive.

Ovaj potez, međutim, izazvao je i žestoke optužbe za “greenwashing”, zbog zabrinutosti da nuklearna energija proizvodi radioaktivni otpad koji zahteva dugoročno skladištenje.

Odnos EU prema nuklearnoj energiji, dakle, i dalje je složen i kontroverzan, prenosi Euronews.

Uprkos blago zabeleženom kratkoročnom rastu proizvodnje nuklearne energije u EU (4,8% između 2023. i 2024. godine), pre svega zahvaljujući Francuskoj (+12,5%), većina zemalja zapravo smanjuje proizvodnju, ako je već ne ukida potpuno, kao što je slučaj sa Nemačkom, a u bliskoj budućnosti i sa Španijom.

Dugoročni trend od početka novog milenijuma pokazuje blagi, ali stalni pad proizvodnje nuklearne energije.

AP/Ted Shaffrey

Nuklearna energija u predlogu budžeta

U svom predlogu budžeta za period 2028–2034, Evropska komisija je po prvi put predložila da nuklearna energija bude podobna za finansiranje iz EU fondova.

Ovaj predlog verovatno neće biti usvojen; ipak, zemlje poput Belgije i Italije razmatraju mogućnost da zadrže nuklearne kapacitete ili ih ponovo uvedu.

Italija, posebno, uprkos tome što je imala čak dva referenduma protiv nuklearne energije (1987. i 2011.), uvela je nacrt zakona koji otvara put za njen povratak.

Ove dve zemlje bile su takođe među 11 članica EU koje su 2024. potpisale zajedničku deklaraciju kojom se poziva na "potpuno oslobađanje“ potencijala nuklearne energije.

U Belgiji, gde vlada pokušava da odloži zatvaranje svojih nuklearnih reaktora, predlog se suočava sa žestokim protivljenjem kompanije Engie, vodećeg proizvođača energije u zemlji, koja bi radije ulagala u vetar, sunce, baterije i gasne elektrane.

Holandija, takođe, uprkos padu proizvodnje električne energije iz nuklearnih postrojenja (-10%), planira izgradnju dve nove elektrane i produženje rada reaktora u Borsleu.

S druge strane, planirano ukidanje nuklearne energije u Španiji takođe izaziva kontroverze. Organizacije civilnog društva koje podržavaju nuklearnu energiju obraćaju se Odboru za peticije Evropskog parlamenta, upozoravajući da će planirana gašenja "dodatno opteretiti mreže snabdevanja“.

Sporo prepoznavanje kompromisa nuklearne energije“

Zajon Lajts, zagovornica nuklearne energije i stručnjak, iznela je slično mišljenje, navodeći da će potencijalni porast proizvodnje nuklearne energije, bar u narednoj deceniji, "doći pre kroz produženje životnog veka reaktora, ponovna pokretanja i političke preokrete, nego kroz talas novih izgradnji“.

Tanjug/AP/Peter Kneffel

"Na duži rok, pitanje da li će nuklearna energija značajnije da se širi zavisiće manje od javnog mnjenja, a više od toga da li će Evropa ponovo naučiti kako da gradi i finansira velike infrastrukturne projekte“, rekla je ona za Europe in Motion.

Lajts smatra da će proizvodnja nuklearne energije rasti širom kontinenta, "ali ne ravnomerno". Ono što sada vidimo u Evropi nije iznenadna pro-nuklearna konverzija, već sporo prepoznavanje kompromisa“.

"Zemlje koje su nekada nuklearnu energiju tretirale kao politički problem, počinju ponovo da je otkrivaju kao sistem koji već postoji, koji već funkcioniše i koji već obezbeđuje velike količine niskougljenične energije“, dodala je ona.

Trenutna situacija u Evropi deli kontinent na dve grupe

Jedna je Nuklearni savez, predvođen Francuskom i podržan od strane zemalja koje teže da postanu proizvođači nuklearne energije, poput Poljske, Hrvatske i Estonije, kao i većine postojećih proizvođača nuklearne energije.

Suprotno tome, postoji grupa koja se oslanja isključivo na obnovljive izvore, na čelu sa Nemačkom, a podržana od strane Portugala i Austrije, obe zemlje sa dugogodišnjom nacionalnom politikom protiv nuklearne energije.

Da bi se smanjili ogromni početni troškovi i dugo vreme izgradnje klasičnih nuklearnih elektrana, zemlje poput Estonije, Rumunije, Švedske i Poljske istražuju alternativu u obliku malih modularnih reaktora (SMR), čije prednosti je EU takođe prepoznala.

Njihova proizvodnja energije iznosi oko trećine do petine u odnosu na klasične reaktore. Ipak, oni se mogu proizvoditi u fabrikama i naknadno postavljati na lokaciji, čak i u udaljenim oblastima.

U isto vreme, zahtevi za upravljanje otpadom bili bi slični kao kod konvencionalnih reaktora.

Bez obzira na to da li će proizvodnja nuklearne energije rasti ili ne, problem obezbeđivanja energije ostaje kritičan za Evropu. Iako su obnovljivi izvori energije značajno napredovali u poslednje dve decenije, vetar, sunce i hidroenergija zajedno i dalje čine manje od polovine potrošnje električne energije u EU.

Planovi Belgije i Holandije naišli su i na kritike organizacije iz Nemačke, koja se bori protiv nuklearne energije, i koja je za Europe in Motion ocenila da su ti planovi nerealni i preskupi.