Selo bez muškaraca: Četiri godine rata ispraznile ruski Daleki istok – "Nema ko drva da nam iscepa"

U ribarskom selu Sedanka, na ruskom Dalekom istoku, svakodnevica je bila teška i pre rata u Ukrajini. Većina kuća nema osnovnu infrastrukturu, poput tekuće vode, unutrašnjih toaleta ili centralnog grejanja, iako se zimske temperature često spuštaju i do -10 stepeni Celzijusa.

Ovo selo, okruženo šumovitom tundrom i močvarama, potpuno je izolovano: od maja do oktobra do njega se može stići samo rečnim brodovima ili guseničarima, dok je zimi pristup moguć isključivo motornim sankama ili helikopterom. Radnih mesta je malo, a meštani preživljavaju uglavnom od ribolova i poljoprivrede.

Danas, tačno četiri godine nakon početka rata, selo je gotovo pusto – skoro svi muškarci starosti od 18 do 55 godina otišli su da se bore u Ukrajini.

"Srceparajuće je, svaka kuća nekoga čeka"

"Nema ko drva da nam iscepa. Ovo je srceparajuće – toliko naših ljudi je poginulo", kaže Natalija (ime je promenjeno radi bezbednosti) u intervjuu za BBC. "Muž moje sestre i moji rođaci su na frontu. Skoro u svakoj porodici neko ratuje".

Sedanka se nalazi na severozapadnom obodu poluostrva Kamčatka, blizu Ohotskog mora, više od 7.000 kilometara daleko od linije fronta u Ukrajini.

Od ukupno 258 stanovnika sela, čak 39 muškaraca potpisalo je ugovore za odlazak u rat. Od tog broja, 12 je poginulo, a sedam se vodi kao nestalo.

"Svi naši muškarci su otišli u specijalnu vojnu operaciju", rekle su žene iz sela guverneru tokom njegove posete u martu 2024. godine, koristeći terminologiju Kremlja. "Nema ko da pripremi drva da zagrejemo peći tokom zime", dodale su tada, što je prenešeno i na državnoj televiziji.

Jedan od poginulih meštana Sedanke bio je 45-godišnji lovac i ribar Vladimir Akejev. Otišao je na front u leto 2024, a poginuo četiri meseca kasnije. Na njegovoj sahrani u novembru iste godine, kovčeg je prevezen drvenim sankama, dok su ožalošćeni do groblja stigli na motornim sankama.

Obećanja i surova realnost

Credit: Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

U jesen 2024. godine u selu je otkriven spomenik "učesnicima specijalne vojne operacije", a regionalna vlada obećala je da će Sedanki dodeliti počasnu titulu "selo vojničke hrabrosti" i obezbediti program podrške porodicama vojnika.

Međutim, titula još uvek nije dodeljena, a podrška je uglavnom izostala. Kuće samo četvorice vojnika su popravljene, i to tek nakon što su mediji pisali o njihovom stanju.

Otprilike svaka peta kuća, izgrađena još u doba Sovjetskog Saveza, zvanično je proglašena neuslovnom za život. Jedina škola u selu označena je kao opasna, sa zidovima kojima preti urušavanje. Gubitak gotovo svih radno sposobnih muškaraca dodatno opterećuje ovu već ranjivu zajednicu u jednom od najizolovanijih delova Rusije.

Dramatičan rast ruskih gubitaka u 2025.

BBC je, u saradnji sa ruskim medijem Mediazona i timom volontera, do sada potvrdio smrt 40.201 ruskog vojnika samo tokom 2025. godine. Procenjuje se da će ukupni gubici za tu godinu dostići cifru od 80.000 – što bi 2025. učinilo najkrvavijom godinom za Rusiju od početka invazije 24. februara 2022.

Potvrđeni broj poginulih za 2024. godinu iznosi 69.362, što je približno zbiru žrtava iz 2022. i 2023. godine. Kriva gubitaka naglo raste od kraja 2024.

Ukupno, BBC je poimence identifikovao 186.102 ruska vojnika poginula u ratu. Ipak, veruje se da su stvarni gubici mnogo veći, jer mnoge smrti na bojnom polju ostaju nezabeležene. Vojni analitičari smatraju da potvrđeni podaci pokrivaju tek 45 do 65 odsto stvarnog broja, što potencijalne ruske gubitke podiže na raspon od 286.000 do 413.500 ljudi.

Credit: Evgeny Biyatov / Sputnik / Profimedia

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je prošlog meseca za francuski kanal France 2 da je "zvanično" 55.000 Ukrajinaca poginulo na bojnom polju. Istovremeno je napomenuo da se veliki broj ljudi vodi kao nestalo, ne iznoseći precizne brojke.

Na osnovu procena izvora kao što je sajt UA Losses, koje je BBC proveravao, broj poginulih Ukrajinaca mogao bi da dosegne i do 200.000.

Siromašni i manjine plaćaju najveću cenu

Analiza pokazuje da 67 odsto poginulih Rusa dolazi iz ruralnih područja i malih gradova sa manje od 100.000 stanovnika, iako u tim sredinama živi samo 48 odsto ukupnog stanovništva Rusije.

Moskva beleži proporcionalno najmanje gubitke – pet smrtnih slučajeva na 10.000 muškaraca (0,05%). Nasuprot tome, u siromašnijim regionima poput Burjatije i Tuve, stopa smrtnosti je 27 do 33 puta veća nego u prestonici.

U Sedanki uglavnom žive Korjaci i Itelmeni, autohtoni narodi koji bi, prema pravilima ratovanja, mogli biti izuzeti od mobilizacije. Uprkos tome, gubici među malim etničkim grupama su nesrazmerno visoki: potvrđena je smrt 201 Neneca, 96 Čukčija, 77 Hanta, 30 Korjaka i sedam Inuita.

U odnosu na mušku populaciju starosti od 18 do 60 godina, gubici čine oko 2 odsto Čukčija, 1,4 odsto ruskih Inuita, 1,32 odsto Korjaka i 0,8 odsto Hanta.

Jedna antiratna aktivistkinja tvrdi da ruska državna televizija ciljano pojačava stereotipe o "rođenim ratnicima" unutar autohtonih zajednica, zloupotrebljavajući njihov kulturni ponos kako bi podstakla regrutaciju.