Mađarski veto i evropsko jedinstvo: Glavne poruke iz Kijeva i obeležavanja godišnjice rata u Ukrajini

Danas se navršavaju pune četiri godine od napada Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. Pred obeležavanje, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je na četvrtu godišnjicu rata izjavio da će Ukrajina učiniti sve kako bi postigla mir, dodavši da ruski predsednik Vladimir Putin "nije ostvario svoje ciljeve". Jedanaest evropskih zvaničnika stiglo je u Kijev, gde je održan samit "Ukrajina - zemlje Severne Evrope i Baltika" kao i sastanak Koalicije voljnih. 

Prema rečima reporterke Euronews Srbija iz Kijeva Nataše Đulić Banović, glavna poruka današnjeg skupa je da se podrška Ukrajini nastavlja kada je reč o evropskim saveznicima. 

To su danas rekli svi koji su ovde došli i predstavnici Evropske unije Ursula fon der Leajen i Antonio Košta kao i predstavnici skandinavskih i baltičkih zemalja. Bio je ovde i hrvatski premijer Andrej Plenković. Održan je i virtuelni samit članova Koalicije voljnih gde je takođe Kijevu obećana dodatna podrška. 

Tanjug AP/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP

Međutim tema koja se nametnula još od juče jeste zapravo i tema mađarskog veta i evropskog jedinstva.

Podsećamo da su evropski lideri hteli ovde da dođu i pošalju jednu snažnu poruku jedinstvene podrške Ukrajini, međutim Mađarska je sve pokvarila stavivši veto na novi paket sankcija Rusiji kao i na zajam od 90 milijardi dolara koji je bio odobren, odnosno dogovoren među svim liderima na jednom prethodnom evropskom samitu. 

Ono što se dalje događalo danas jeste da je Mađarska zapravo rekla da ne odustaju od veta zato što smatra da je Ukrajina namerno zavrnula dotok ruske nafte putem naftovoda Družba, zato što ne veruju u ukrajinske objašnjenje da su ruski dronovi toliko oštetili naftovod Družba da prosto te popravke i dalje traju. 

Tanjug AP/Ukrainian Presidential Press Office via AP

Što se tiče predsednika Volodimira Zelenskog, on je danas i na vanrednoj sednici Evropskog parlamenta na koju se obratio virtuelno rekao da on očekuje da taj zajam bude odobren i takođe da Ukrajina dobije tačan datum članstva u Evropskoj uniji. Međutim, Ursula fon der Lajen je na završnoj konferenciji upravo sa ukrajinskim predsednikom i Antonijom Koštom rekla da je to nešto što Brisel ne može da obeća, dakle tačan datum, ali da će zajam "biti odobren ovako ili onako". 

Košta je rekao da ono što je dogovoreno u okviru 27 članica ne može tek lako da se preokrene. Hrvatska je predložila da oni pomognu Mađarskoj ukoliko dođe do energetske krize, a recimo švedska ministarka za evropske integracije je rekla da joj je gotovo muka od tog mađarskog veta. 

Što se tiče mađarskog stava, danas je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto bio u Vašingtonu i on je rekao da Mađarska smatra da se ovim Ukrajina meša u mađarske izbore koji treba da se održe 12. aprila i da izaziva naftnu krizu.

"Razgovarali smo o promenama zakonodavstva Evropske unije koje bi omogućile zaustavljanje ruskih tankera i zaplenu nafte koju prevoze. I to je izvodljivo. Takođe smo razgovarali o tome da se osigura da zajam od 90 milijardi bude što brže i efikasnije dostupan Ukrajincima. A pošto Rusija nastavlja svoje napade na našu energetsku infrastrukturu i naše ljude, razgovarali smo o protivvazdušnoj odbrani i energetskoj podršci. Računamo da će 20. paket sankcija biti jak i efikasan. Mora biti usvojen što je pre moguće", rekao je Zelenski. 

Ukrajinska percepcija Srbije kroz reči ambasadora

Ovo je četvrti put da Ukrajinci slušaju poruke podrške i postoji jedna atmosfera rezignacije i opšteg zamora. Ovaj rat i dalje traje, ulazi u petu godinu i nema baš naznaka kada će se završiti i kako će se ovi pregovori koji se vode povremeno uopšte i okončati. To nam je potvrdio danas i ambasador Republike Srbije u Ukrajini Andon Sapundži.

S obzirom da u Kijevu ima malo ekipa novinarskih iz Srbije, zamolili smo ga da pojasni kako Ukrajinci danas vide Srbiju u ovom veoma kompleksnom geopolitičkom trenutku.

"Ukrajinci dosta čitaju, dosta prate, barem ovo što smo mi ovde okruženi u samom Kijevu i kijevskom regionu. Jako često sam sretao ljude koji su veoma bili svesni naše situacije, naših tegoba 90-ih godina, koji su podržavali Srbiju, 1999. nakon NATO agresije su pomogli energetski, pomogli neku izgradnju, obnovu itd. Ti ljudi su potpuno svesni pod kakvim pritiskom je i Srbija", rekao je Sapundži.