Kina preplavila Evropu izvozom, grade fabrike, a nema radnih mesta: Novi plan isključuje Peking iz investicija

Evropski komesar Stefan Sežurne u sredu je predstavio strategiju kojom se Peking isključuje iz javnog finansiranja EU uvodeći "evropski preferencijalni tretman“ u strateškim sektorima. Zemlje koje ograničavaju pristup svojim tržištima kroz pravila o lokalnom sadržaju takođe bi bile isključene.

Evropska komisija u sredu je predstavila dugo očekivani industrijski plan, uvodeći "Evropski preferencijalni tretman“ koji isključuje Kinu iz evropskog javnog finansiranja i pooštrava pravila za buduće investicije Pekinga u Evropskoj uniji.

Ovaj potez dolazi nakon što je od 2024. godine u energetski zahtevnim industrijama i automobilskoj industriji u Evropi izgubljeno 200.000 radnih mesta, a predviđa se gubitak od 600.000 samo u sektoru proizvodnje automobila tokom ove decenije, dok Kina preplavljuje Evropu izvozom i gradi fabrike koje stvaraju vrlo malo lokalnih radnih mesta.

"Suočena sa neviđenom globalnom nesigurnošću i nepoštenom konkurencijom, evropska industrija može računati na odredbe ovog zakona kako bi podstakla potražnju i osigurala otpornu snabdevačku mrežu u strateškim sektorima“, rekao je Sežurne, predstavljajući dugo očekivani Zakon o industrijskom ubrzivaču (Industrial Accelerator Act, IAA) Evropske unije.

AP Photo/Ng Han Guan

Strategija cilja tri strateška sektora: čiste tehnologije, proizvođače automobila i energetski zahtevne industrije poput aluminijuma, čelika i cementa.

On uvodi pragove "Made in Europe“ ("Proizvedeno u Evropi“), uključujući zahtev da električni automobili imaju 70% sadržaja iz EU sa značajnim izuzecima za većinu komponenti baterija – 25% za aluminijum i 25% za cement, prenosi Euronews.

"Ovo će stvoriti radna mesta usmeravanjem novca poreskih obveznika ka evropskoj proizvodnji, smanjujući naše zavisnosti i jačajući našu ekonomsku sigurnost i suverenitet“, dodao je Sežurne.

Kina meta strožih pravila za investicije

Formiranje IAA izazvalo je žestoke sukobe između država članica i odeljenja Komisije.

Blok nordijskih i baltičkih zemalja upozorio je da nova pravila mogu ugroziti investicije i ograničiti pristup zemalja EU stranim tehnologijama, dok je Nemačka zagovarala da oznaka "Made in Europe“ uključuje i proizvode i komponente od partnera sa sličnim vrednostima. S druge strane, Francuska je zauzela zaštitničkiji pristup.

Valerio Rosati / Panthermedia / Profimedia

Na kraju, Komisija je predložila da se status EU porekla proširi na proizvode iz trgovinskih partnera sa sporazumima o slobodnoj trgovini koji primenjuju reciprocitet, naročito u ugovorima o javnim nabavkama.

"Razmatraćemo proizvode poreklom iz Unije koji se proizvode u trećim zemljama sa kojima imamo međunarodnu obavezu“, rekao je zvaničnik Komisije.

To isključuje Kinu i SAD, koje nemaju takve sporazume sa blokom, ali bi moglo isključiti i neke partnera sa sličnim vrednostima, poput Kanade, gde bi uskoro politika "Buy Canadian“ mogla da se primeni na kompanije iz EU.

"Predlog takođe navodi da ćemo kasnije proveriti da li ove zemlje nisu otvorene prema nama u istim kategorijama tehnologija čak i kada su to trebalo da budu“, dodao je zvaničnik EU.

Nove odredbe će takođe važiti za strana direktna ulaganja veća od 100 miliona evra u baterije, električne automobile, solarne panele i kritične sirovine, opet sa fokusom na Kinu.

"Oni praktično dođu na evropsko tlo, izgrade fabrike, dovezu hiljade kineskih radnika i vode fabriku sami sa malo lokalno dodate vrednosti“, rekao je još jedan zvaničnik EU objašnjavajući odluku Komisije da ograniči pristup svom tržištu.

Od sada, ako investitor dolazi iz zemlje koja drži 40% globalnog tržišta u datom sektoru, 50% će morati biti pripisano radnicima iz EU. Primeniće se i drugi uslovi, kao što su: strano vlasništvo ispod 49%, zajednička preduzeća sa evropskim entitetima, transfer tehnologija, 1% globalnog prihoda kompanije usmereno u istraživanje i razvoj u EU, i 30% proizvodnje realizovano unutar bloka.

"Evropa nije supermarket“, rekao je isti zvaničnik EU, "ona mora da bude fabrika.“

Predlog sada mora biti odobren od strane zakonodavaca EU – Evropskog parlamenta i Saveta EU, koji predstavlja države članice.