Žrtve trgovine ljudima: Broj u Evropi mogao bi biti "mnogo veći" nego što se ranije mislilo
Komentari
15/03/2026
-11:21
Više od 39.000 slučajeva trgovine ljudima zabeleženo je u Evropi za 20 godina. Rat i raseljavanje, posebno u Ukrajini, podstiču krizu, dok se žrtve suočavaju sa prisilnim radom i seksualnom eksploatacijom.
U Evropi je tokom poslednje dve decenije zabeleženo više od 39.000 slučajeva trgovine ljudima, prema najnovijim podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM). Između 2002. i 2022. godine, 85 odsto žrtava bili su odrasli, posebno starosti između 30 i 38 godina, dok je 15 odsto bilo dece.
Na globalnom nivou, broj žrtava trgovine ljudima porastao je na više od 125.000 odraslih i 30.000 dece.
Stručnjaci IOM-a veruju da je stvarni broj mnogo veći zbog neprijavljivanja slučajeva i nedostataka u njihovom otkrivanju.
U Evropi su žrtve uglavnom dolazile iz devet različitih zemalja, pri čemu je više od 19.000 žrtava iz Ukrajine, zatim iz Moldavije (10.464) i Belorusije (4.286).
"Rat uvek stvara plodno tlo za širenje zločina protiv čovečnosti", napisala je Julija Sačenko, stručnjak za borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu dece u objavi na LinkedInu nakon sastanka Saveta Evrope.
Medyan Dairieh / Zuma Press / Profimedia
Ona je dodala da najnoviji nalazi pokazuju da je najmanje 13 osoba bilo žrtva trgovine ljudima u zemljama susednim Ukrajini tokom poslednje četiri godine rata.
Povezane vesti
Žene čine više od tri petine svih žrtava, otprilike dvostruko više nego muškarci. Takođe je identifikovano 27 transrodnih žrtava, piše Euronews.
Žrtve trgovine ljudima identifikovane su u 69 različitih evropskih zemalja, pri čemu je najveći broj registrovan u Ukrajini (8.413) i Moldaviji (5.866).
Skoro polovina žrtava bila je eksploatisana godinu dana ili kraće, dok je 35 odsto bilo eksploatisano između jedne i dve godine.
Polovina žrtava bila je primorana na prisilni rad, posebno u građevinarstvu (52 odsto) i poljoprivredi (29 odsto).
U međuvremenu, 48 odsto žrtava bilo je izloženo seksualnoj eksploataciji, pri čemu je većina bila primorana na prostituciju. Žrtve su takođe bile primoravane da učestvuju u proizvodnji pornografskog sadržaja.
Volodymyr Melnyk / Alamy / Profimedia
Trgovci ljudima koristili su psihološko, fizičko i seksualno nasilje kao glavne metode kontrole nad žrtvama.
Ograničavanje pristupa novcu, ograničavanje slobode kretanja i uskraćivanje potrebne medicinske pomoći takođe su česte taktike kojima se održava kontrola nad žrtvama. Samo 10 odsto počinilaca bili su prijatelji svojih žrtava, dok velika većina nije bila bliska sa njima.
Povezane vesti
Prema podacima IOM-a, među najčešćim počiniocima su posrednici u zapošljavanju, izvođači radova, formalni poslodavci i krijumčari. Intimni partneri činili su jedan odsto počinilaca, dok su članovi porodice činili dva odsto.
Komentari (0)