Upoznajte umetnika koji je postao političar, a zalaže se za ujedinjenje Rumunije i Moldavije

Više od decenije Rumuni su navikli da vide grafite često podvučene crvenom, žutom i plavom bojom, na kojima piše "Besarabija je Rumunija". Besarabija više ne postoji, ali kada je postojala, to je bila zemlja koju je Rusija (odnosno Sovjetski savez) zauzela između reke Prut i obe obale reke Dnjestar, istočno do granice sa Ukrajinom, a na zapadu sa Rumunijom. Ta zemlja sada poznata pod drugim imenom - Moldavija.

Dugo je identitet osoba koje pišu grafite bio misterija. U intervjuu za rumunske medije 2015. godine, jedan umetnik je rekao ostaju anonimni jer bi njihov identitet skrenuo pažnju sa njihove poruke. Međutim, misterije više nema.

"Da, napisao sam ove grafite na mnogim zidovima, kao i moji prijatelji. Ima ih svuda", rekao je Georgi Simion.

AUR - Unija za savez Rumuna

Za one koji poznaju Simiona, ovo možda i nije bilo veliko iznenađenje. Pre nego što je bio kolider Unije za savez Rumuna (AUR), on je bio sindikalni aktivista koji je bio umešan u velike proteste i kome je, čak i sada, zabranjen ulazak u Moldaviju.

Njegov AUR je formiran sa izričitom namerom da lobira za ujedinjenje etničkih Rumuna u Rumuniji, Moldaviji i delovima mađarske Transilvanije, a čak i nakon što je osvojio 12 odsto glasova na izborima 2020. godine, pa se njegova partija više ne bavi samo jednim problemom.

Po uzoru na poljsko pravo i pravdu (PiS), očekuje se da će AUR povećati, možda čak i udvostručiti, broj glasova, na eventualnim vanrednim izborima koji bi mogli da se održe u narednih 12 meseci. On je spojio društveni konzervativizam po pitanjima kao što su migracije i prava LGBT populacije sa skepticizmom prema evropskim ciljevima zelene energije i oštrim napadima na sadašnju političku elitu Rumunije. U intervjuu za Euronews, Simion je rekao da ni u kom slučaju ne odustaje od pitanja koje ga je dovelo u politiku.

"Unija između Rumunije i Moldavije za nas je izuzetno važna. Mi smo jedna nacija koja je razorena nesrećnim istorijskim okolnostima. Delimo istu istorijsku kulturu, a dve trećine Moldavaca su Rumuni. Nemci su uspeli da se ujedine uprkos svim razlikama koje su se pojavile između Istoka i Zapada posle rata. Većina ljudi u svetu se nada konačnom ujedinjenju Koreja. I mi moramo da sledimo svoj san o ujedinjenju nacije. To je legitimna želja", kaže Simion.

AP/Vadim Ghirda

U modernoj istoriji, slogan "Besarabija je Rumunija" bio je istinit samo tokom dve decenije. Prvi put 1918. godine, kada su nakon veka moskovske okupacije Rumunija i Moldavija su postale jedinstvena nacija. Drugi put, 1940. godine, nakon kratke unije, Moldavija je vraćena Moskvi pod uslovima nacističko-sovjetskog pakta između Hitlera i Staljina. Nakon rata, Sovjeti nisu imali nameru da predaju teritoriju Rumuniji, a Moldavija je ostala pod moskovskom vlašću sve do pada Berlinskog zida. Njeno plodno tlo pomoglo je da se hrani sovjetsko stanovništvo.

Moldavski identitet

Uprkos bučnom pokretu koji je zagovarao uniju sa Rumunijom kada je stigla nezavisnost 1991. godine, Moldavija je postala nezavisna država - tri decenije kasnije, to je i dalje slučaj. U ustavu iz 1994. godine, moldavski jezik je klasifikovan kao različit od rumunskog, uprkos tome što su jezici gotovo identični.

Sovjetski Savez je neposredno pre 1991. godine direktno podsticao zasebni moldavski identitet, a još u vreme prve ruske okupacije Besarabije 1812. godine, vlasti su nastojale da umanje rumunske korene te teritorije. Ruski je zamenio rumunski kao jezik obrazovanja, a elita zemlje gravitirala je Moskvi, a ne Parizu, kao što je to bilo uobičajeno vek ranije.

Jezik je i danas velika tema u ovoj zemlji. Samo 10 odsto Moldavaca govori ruski kao svoj maternji jezik, ali je u decembru 2020. proruski parlament Moldavije usvojio zakone koji zahtevaju ruske etikete za lekove i drugu robu, uprkos prigovorima moldavske predsenice Maje Sandu. Ustavni sud je na kraju poništio ovaj zakon.

Zemlja se, od sticanja nezavisnosti, na svakim izborima nalazi između Rusije i Evrope, Istoka i Zapada. Na izborima 2016. godine pobedio je otvoreni Putinov saveznik, Igor Dodon, i Moldavija je u naredne četiri godine poboljšala odnose sa Rusijom, na štetu onih sa Evropskom unijom i Bukureštom.

Prošle godine, Maja Sandu je postala predsednica, a zajedno sa partijom kojoj pripada, PAS, počela je da obnavlja odnose sa Briselom. U junu je EU obećala Moldaviji 600 miliona evra tokom tri godine kako bi joj pomogla nakon pandemije.

profimedia

Za razliku od nekih drugih potencijalnih država članica EU, poput Srbije, proevropsko raspoloženje u Moldaviji je na visokom nivou, a istovremeno je i prorumunsko, što je naročito vidljivo u dijaspori. Biti proevropski nastrojen, nasuprot proruskom osećanju, ne znači da većina Moldavaca želi da vidi uniju sa Rumunijom u obliku u kojem bi Simion to želeo. AUR zagovara potpunu fuziju između nacija, sa zajedničkom vladom i zajedničkim institucijama. To bi zapravo bila potpuno nova nacija, sa zajedničkim glavnim gradom, zastavom i državnom himnom. I trebalo bi joj novo ime.

Simion ne misli da je ovaj poslednji zahtev kontroverzan, ali istorija sugeriše suprotno. Istoričarka Rebeka Hejns u svojoj knjizi "Istorija Moldavije" piše da Rumunija i Moldavija nisu mogle da se ujedine nakon poraza Rusije u Krimskom ratu, jer nisu mogle da se dogovore da li će glavni grad biti Bukurešt ili Kišinjev.

"Sjedinjene Rumunske Države"

Simion smatra da bi to mogao da bude Bukurešt, ali i Brašov u Transilvaniji. Ne pominje Jaši, ali je rumunska kulturna prestonica zaista i bila glavni grad srednjovekovne države Moldavije pre nego što je postala deo Rumunije. Takođe, 300 kilometara je bliža Kišinjevu od Bukurešta.

Što se tiče novog imena zemlje, on zastupa naziv "Sjedinjene Rumunske Države", mada ne misli da je to od presudne važnosti.

"Ono što je važno jeste da se ispravi to što su zločinci poput Hitlera i Staljina uradili. Moramo da pomognemo našem narodu u Moldaviji da izbegne propalu državu", rekao je on.

Verovatno bi se čak i najoštriji kritičari ujedinjenja složili oko uloge Hitlera i Staljina, ili oko trenutnog stanja stvari u Moldaviji. Ova zemlja je najsiromašnija u Evropi i njen veliki deo, Pridnjestrovlje, je efektivno pod ruskom vojnom okupacijom od 1992. Međutim, dok Rumuni možda i žele da spasu svoje komšije iz Moldavije, pitanje je da li oni smatraju da im je potreban spas.

"Rumunija ima veliku naklonost prema Moldaviji, smatrajući sebe bogatijim bratom - bratom koji ima dužnost da pomaže", rekao je Radu Magdin, analitičar iz Bukurešta.

AP/Vadim Ghirda

Iako se većina Moldavaca može složiti da je njihova zemlja siromašna, to ne znači nužno da žele da ona prestane da postoji. Moldavski nacionalni identitet su možda promovisali i ohrabrivali Sovjeti i Rusija Vladimira Putina, ali to ne znači da on ne postoji i da nije važan ljudima u Moldaviji.

Na primer, više od polovine aktivnog stanovništva Moldavije ima rumunske pasoše (što im omogućava da slobodno žive, rade i putuju u Evropskoj uniji), ali je na poslednjem popisu 75 odsto stanovništva reklo da su Moldavci, dok je samo sedam odsto njih rekli da su Rumuni.

Moldavci takođe mogu legitimno da tvrde da ime njihove zemlje dolazi mnogo pre Rumunije, koju su, čak i tokom 30. veka, zvali "Vlaška". Dok se oko 60 odsto Rumuna zalaže za uniju sa Moldavijom, čak i najoptimističnija istraživanja u Moldaviji pokazuju podršku uniji od oko 25 odsto.

"Imamo kontradikciju identiteta u Moldaviji. Ljudi imaju dva pasoša. Kada idu u Rumuniju, oni su Rumuni, a u Moldaviji su Moldavci", rekao je Vadim Pistrinčijuk, izvršni direktor Instituta za strateške inicijative u Kišinjevu.

Moldavija je i dom etničkih manjina, uključujući Ukrajince (6,6 odsto, prema popisu iz 2014.) i Gagauze (4,6 odsto), koji žive u autonomnoj pokrajini na jugu Moldavije. U Pridnjestrovlju, gde je poslednji popis stanovništva održan 2004. godine, trećina stanovništva se izjašnjavala kao Rusi, trećina kao Ukrajinci, a trećina kao Moldavci. U Tiraspolju, na primer, samo 15 osto ljudi se izjašnjavalo da su moldavske nacionalnosti.

"Moldavija je multietničko društvo i važni delovi tog društva nisu saglasni oko ujedinjenja. Ipak, ne slažu se svi sa evropskim integracijama", rekao je Pistrinčijuk.

Moldavija u Evropskoj uniji?

Argument onih koji zagovraju ujedinjenje Rumunije i Moldavije glasi da će, ukoliko Moldavija uđe u EU, ove dve zemlje svakako biti sjedinjene pod "kišobranom" velikom evropskog bloka. To je svakako argument koji ide u korist Maji Sandu - njeni suparnici, uključujući Dodonovu Socijalističku partiju, dugo su govorili svojim pristalicama da je glasanje za Sandu i PAS prvi korak ka nestanku Moldavije kao nezavisne države i uniji sa Rumunijom. Na izborima 2020. godine, takva retorika bila je ključni deo njihove kampanje.

Za Simiona, međutim, "unija" Moldavije sa Rumunijom u EU je san. Iako mediji članove AUR kao evroskeptike, on se zalaže za pristupanje Moldavije i želi da ta zemlja bude zemlja članica EU. To vidi i kao moguću zaštitu od ekspanzionističke i sve ratobornije Rusije. koja još uvek ima namere u vezi sa svojom bivšom pokrajinom.

Evropska unija, tvrdi Simion, pokazala je na da Zapadnom Balkanu više nije ozbiljna u pogledu proširenja. Jedina vrata Moldavije u Evropu jesu kao "Sjedinjenih Rumunskih Država", ili kako god da se nova zemlja nazove.

AP/Johanna Geron

"Mnogo više Moldavaca će se zalagati za uniju kada shvate da je proces proširenja EU sada stao. Jedina realna opcija za proširenje EU za Moldavce je ujedinjenjem Moldavije sa Rumunijom", rekao je on. Za sada je jedna neposredna prepreka uniji, barem što se Simiona tiče, to što je lideru AUR trenutno zabranjen pristup Moldaviji.

Simion se javio uživo na Fejsbuku 14. marta ove godine, kada su na graničnom prelazu odbili da ga puste u Moldaviju, rekaši mu da je persona non grata. Ovo nije prvi put da mu je zabranjeno da uđe u Moldaviju - hapšen je više puta tokom poslednje decenije. Međutim, ovo jeste najduža zabrana, jer traje do 2023. godine, bez obzira što Dodon više nije na vlasti.

Euronews je kontaktirao predstavnike vlade i pravosuđa u Moldaviji kako bi pojasnili Simionovu zabranu i proceduru za proglašenje nekoga nepoželjnom osobom, ali nije bilo odgovora na mejlove i pozive.

Simion i Orban - slični, ali ipak različiti

Simion se uporedio sa liderom Mađarske, Viktorom Orbanom, a svoju partiju sa Orbanovim Fidesom. Njih dvojica svakako imaju jednu zajedničku stvar - suosnivač AUR-a Klaudiju Tarziju u kampanjama je bio protiv uvođenja homoseksualnih brakova, a Simion je podržao mađarski zakon protiv LGBT populacije i želi da se slični zakoni uvedu u Rumuniji.

Zbog toga je, smatra Simion, njegova stranka stekla nepravedan nadimak "krajnje desnice", praveći ih "politički toksičnom partijom" kako u zemlji tako i u inostranstvu.

"U velikoj meri kao rezultat našeg pogleda na homoseksualne brakove, AUR je pogrešno označen kao radikalan, ultradesničarski. Po većini pitanja, naša politika usklađena je sa hrišćanskim konzervativnim mejnstrimom. Više od 80 odsto Rumuna su pravoslavci, a više od 90 odsto su hrišćani. Ne verujemo da homoseksualne i lezbejske veze treba da imaju isti pravni status kao tradicionalni brak u našoj zemlji", kaže Simion.

Iako njega i Orbana povezuje netrpeljivost prema LGBT zajednici, njihovo prijateljstvo može da poljulja drugo pitanje - ono koje se tiče zemlje. Mađari čine više od 6 odsto rumunskog stanovništva, i koncentrisani su u Transilvaniji, koja je bila deo Mađarske pre Prvog svetskog rata. Dok Mađarska više ne polaže pravo na Transilvaniju, Mađari u Rumuniji su ključna izborna jedinica za Orbana. On je 2013. godine proširio glasačka prava i dao pasođe etničkim Mađarima, i često posećuje region.

AP/Darko Bandić

Simion posećuje i područja Rumunije sa većinskim mađarskim stanovništvom, ali iz različitih razloga. Godine 2019, posetio je groblje iz Prvog svetskog rata na području Rumunije sa većinskim Mađarima, nakon izveštaja da su mađarski nacionalisti skrnavili grobove rumunskih vojnika koji su tamo sahranjeni.

Tada je bio i fizički napadnut, a otvoreno je kritikovao i mađarsku manjinu u Rumuniji, zbog čega je bio optužen za raspirivanje etničkih tenzija između Rumuna i Mađara u regijama u kojima većinu čine Mađari.

Priča Georgija Simiona započela je sloganima na zidovima napuštenih zgrada i autoputeva, a prošla je kroz nacionalističke vratolomije u severnoj Rumuniji i na granici sa Moldavijom. Međutim, u Bukureštu će se pokazati da li će imati uspeha, ili će biti zaboravljen.

Ukoliko bude imao velikog uspeha, to ne bi bilo prvi put da je masovni bes javnosti usmeren prema političarima, zajedno sa ekonomskim nedaćama, doveo nacionalističku, populističku vladu na vlast u Evropi.