U senci sukoba na Bliskom istoku: Šta se trenutno dešava na bojnom polju u Ukrajini?
Komentari
17/03/2026
-15:54
Dok pažnju Zapada poslednjih nedelja ponovo zaokuplja Bliski istok, rat u Ukrajini je ušao u petu godinu bez ijednog znaka da se bliži brzom raspletu. Poslednjih šest meseci nisu doneli veliki proboj ni jednoj strani, ali jesu potvrdili nekoliko trendova. Rusija i dalje uspeva da održava pritisak duž većeg dela fronta, a Ukrajina nastoji da taj pritisak lomi lokalnim protivudarima i dubinskim napadima na rusku pozadinu. Dronovi, elektronsko ratovanje i borba za municiju postali su važniji nego ikad.
Reuters je preneo tvrdnje ruskog Generalštaba da je u prvoj polovini marta zauzeto 12 naselja, dok je načelnik Generalštaba Ukrajine Oleksander Sirski početkom meseca tvrdio da je ukrajinska vojska povratila kontrolu nad devet naselja u regionu Zaporožja.
Za razumevanje situacije jednako je važno i šta se nije dogodilo. Naime, od pada Avdejevke u februaru 2024., nije bilo jednako važnog ruskog uspeha. Međutim, nije bilo ni ukrajinskog uspeha uporedivog sa Harkovom ili Hersonom iz 2022. godine.
Umesto toga, rat se pretvorio u sporo i krvavo nadmudrivanje u kome se položaji pomeraju, ali cena svakog kilometra u gubitku ljudstva ostaje ogromna. Reuters je još u septembru 2025. beležio da se najteže borbe vode oko logističkih i urbanih čvorišta u Donjeckoj oblasti, pre svega oko Pokrovska, dok su i ruska i ukrajinska strana tvrdile da napreduju u različitim sektorima.
Ako se rat danas gleda kroz jednu mapu, onda bi na toj karti i dalje najvažnija tačka bio Donbas. Jesen 2025. protekla je u znaku ruskog pritiska oko Pokrovska i drugih odbrambenih čvorišta u Donjeckoj oblasti, a taj obrazac traje i danas. Na meti ruske strane su i Slavjansk i Konstantinovka, gradovi u Donjeckoj oblasti.
Printscreen Google maps/AMK Mapping
Ipak, težnje ruske strane ka ovim važnim čvorištima ne znači da je Rusija ostvarila odlučujući strateški prodor. Naprotiv, i ukrajinska i nezavisna mapiranja fronta ukazuju na to da je reč pre o kontinuiranom trošenju ukrajinske odbrane nego o kolapsu njenih linija.
Štaviše, prema izveštajima ukrajinske strane, oni su povratili više teritorije nego što je Rusija zauzela, po prvi put nakon 2023. i 2024. godine.
Povezane vesti
Više nema spektakularnih ofanziva, samo pritisak na ukrajinske položaje, bez predaha
U odnosu na ranije faze rata, poslednjih šest meseci pokazalo je još jasnije da je ruska strategija zasnovana na stalnom pritisku, širenju tačaka napada i iscrpljivanju ukrajinske vojske.
Prema ocenama ukrajinskih komandanata iz jeseni prošle godine, ruska taktika evoluira, dok Ukrajina zbog manjka ljudstva mora još snažnije da se oslanja na dronove, bolju koordinaciju i tehnološke improvizacije.
Drugim rečima, cilj Moskve nije nužno brz operativni prodor njenih lakih jedinica za kojima sledi teška ratna mašinerija, već održavanje dovoljno visokog inteziteta borbi da ukrajinska odbrana stalno troši rezerve, ljude i municiju.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
U odnosu na ovo očigledno stanje na frontu, upitna je i teza da je rat "zakočen" i da su linije u potpunosti ukotvljene. Naime, one jesu stabilnije nego 2022. godine, ali nisu u potpunosti zamrznute.
Rusi nastavljaju da napreduju na pojedinim pravcima gde je odbrana slabija, ali i Ukrajinci uzvraćaju na drugim tačkama.
Da je u pitanju "iscrpljujuća ravnoteža", kako je opisuju pojedini analitičari, vidi se upravo iz izveštaja vojnih komandi. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je nedavno u intervjuu za CNN, istakao da je njegova armija osujetila veliku rusku ofanzivu krajem 2025. godine.
"Pripremili su tu operaciju. Mi smo izveli paralelne kontraofanzivne korake, želeli smo da sprečimo Rusiju da nas masovno napadne na bojnom polju", rekao je on.
Povezane vesti
Rat u vazduhu i energetska infrastruktura ponovo u centru pažnje
Osim tih stalnih pokušaja prodora na slabijim tačkama ukrajinske odbrane, u fokusu ruske strane je i dalje sistematsko razaranje ukrajinske energetike. Od prvih masovnih udara ukrajinski sistemi stalno pokušavaju da obnove kapacitete.
Ipak, kako ih obnove ili poprave, dolaze novi udari, zbog čega je Ukrajina i prošle jeseni i zime bila primorana na bolne restrikcije električne energije i gasa. U decembru je čak oko polovine stanovnika Kijeva u jednom trenutku ostalo bez struje.
Nemilosrdni udari u februaru ove godine na energetiku Ukrajine samo u jednom napadu su uključivali više od 400 dronova i oko 40 raketa.
Povezane vesti
Pre samo nekoliko dana u masovnom talasu je učestvovalo oko 430 dronova i 68 raketa. Pogođeno je više regiona, a najmanje šest osoba osoba je smrtno stradalo, uz 15 povređenih, jer je napad pogodio i stambene zgrade.
Tanjug AP/Ukrainian Emergency Service via AP
Stanje na frontu još od 2024. konstantno menjaju ruske vođene i klizeće bombe, a to se nije promenilo ni tokom poslednjih šest meseci. Ukrajinske obaveštajne službe su izveštavale o tome kako Rusija planira da dostigne broj od 120.000 proizvedenih bombi tokom 2025. godine.
Osim standardnih, ta proizvodnja je, prema njima, trebalo da uključi i novu verziju sa većim dometom.
U sudaru sa klizećim bombama, masovnim udarima dronova i konstantnim pritiskom artiljerije, jedino velika gustina PVO može da prevagne situaciju na ukrajinsku stranu. U toj aritmetici važni su i presretači dronova, kao i lovačka avijacija.
Svojevremeno je upravo lovačka avijacija, tj. dolazak F-16 predstavljen kao potencijalna tačka preokreta. Ipak, poslednjih meseci se vidi koliko je njihova stvarna vrednost uslovljena lancem snabdevanja.
Tek sada je objavljeno da su F-16 krajem novembra i početkom decembra 2025. više od tri nedelje bili bez dovoljno američkih raketa kratkog dometa za obaranje dronova i projektila.
Dronovi su sada centralno oruđe rata, a sve veću ulogu igra i veštačka inteligencija
Pa ipak, ako postoji jedna oblast u kojoj je Ukrajina u poslednjih šest meseci pokazala i prilagodljivost i izvoznu relevantnost, to su dronovi.
U najnovijim izveštajima se govori da su Velika Britanija i Ukrajina pokrenule novo partnerstvo oko razvoja i izvoza dron tehnologije, uz fokus na AI, elektronsko ratovanje i brzu inovaciju na bojnom polju.
Štaviše, Ukrajina je otvorila pristup svojim podacima sa fronta saveznicima i kompanijama kako bi se trenirali AI modeli za autonomne dronove.
Upravo ove vesti su možda i najvažnija promena u odnosu na 2024. godinu. Više nije reč samo o FPV (First person view) dronovima kao jeftinom oružju protiv oklopnih vozila, manjih sistema i pešadije, već o celom ekosistemu u ovoj oblasti.
Sada su tu izviđački i udarni dronovi, presretači i autonomni dronovi, a Ukrajina je saopštila i to da formira i vodove presretačkih dronova za borbu protiv ruskih bespilotnih letelica.
Šta su "mesh" dronovi?
Mesh dronovi su povezane bespilotne letelice koje sami od sebe prave samooporavljajuću mrežu – bez centralne tačke.
Komuniciraju direktno jedni s drugima, razmenjuju podatke i održavaju vezu čak i kad su daleko ili kad uslovi nisu idealni.
Tako rojevi mogu dugo da rade zajedno, da nadgledaju ogromne površine i da prenose osetljive informacije sigurno, bez oslanjanja samo na baznu stanicu.
Navodno, Rusija je u jednom od napada na Kijev koristila i unapređene dronove sa povezanim komunikacionim kanalima i "mesh" mrežama.
Iako je slika sa zemlje često tmurna, Ukrajina je zadržala sposobnost da rat prenosi duboko u rusku pozadinu upravo koristeći dronove.
U tom smislu posebno su važni ukrajinski udari na energetske i industrijske ciljeve u Krasnodarskoj oblasti, Tatarstanu i Kalugi.
Poslednjih dana zabeleženi su i pojačani napadi na energetsku infrastrukturu na jugu Rusije.
Najveći problem Ukrajine i dalje nije samo oružje, nego ljudstvo
Ipak, ono što je važilo u prethodne tri godine rata (izuzimajući prvu godinu i prvu veliku ukrajinsku ofanzivu 2023.) važi i danas. Ukrajina ne vodi samo rat za teritorije, ili diplomatsku borbu za više oružja i municije, već i za ljude.
Jedna od sigurno najtežih priča sa ukrajinskog fronta tiče se grupe od 11 regruta koji su branili svoju zemlju.
Naime, novinari Reuters-a su pokušali da krajem prošle godine naprave priču o Pavlu Broškovu i njegovih 10 prijatelja koji su se odazvali pozivu otadžbine. Broškov je u redove ukrajinske armije stupio u martu mesecu prošle godine.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky, Alex Babenko, LIBKOS
Tri meseca kasnije, Broškov je ležao na bojištu ranjen u noge, spremajući se na najgore, jer se ruski dron sa eksplozivom približavao.
"Shvatio sam u tom trenutku da ću biti razbijen u komade. Nisam se bojao smrti. Bojao sam se da neću više nikada videti svoju suprugu i dete", rekao je Broškov.
Ipak, Broškov je preživeo. Od njegovih 10 prijatelja takođe niko više nije u redovima armije. Četvorica su ranjeni, trojica su nestali u akciji, dvojica su dezertirali, jedan se razboleo, dok se jedan od regruta ubio.
Danas je prosečna starost u ukrajinskoj vojsci 47 godina. Regrutacija novih snaga ide teško i gotovo je nemoguća misija. Hiljade i hiljade ranjenih, nezanemarljiv broj dezertera i onih koji se opiru mobilizaciji, realno odslikavaju reči ukrajinskih komandanata koji tvrde da Kijev najveći problem ima sa regrutacijom.
Komentari (0)