Lekcije iz Ukrajine i Irana: Šta Evropa mora da nauči o protivvazdušnoj odbrani
Komentari
01/04/2026
-19:09
Kako se američke i izraelske zalihe troše u borbi protiv iranskih dronova, istraživački centar Brisel Brugel upozorava da se Evropa suočava sa još težom borbom na sopstvenom pragu.
Svaki presretač sistema "Patriot interceptor" ispaljen iz američkih odbrambenih položaja blizu linije fronta u ratu sa Iranom košta četiri miliona dolara (3,7 miliona evra). Iranski dron Shahed drone koji on uništi košta, u najboljem slučaju, svega nekoliko desetina hiljada evra.
U toj razlici kriju se neke od najvažnijih lekcija koje Evropa mora da usvoji dok planira buduću potrošnju za odbranu.
Prema Briselu, računica odbrane se iz temelja promenila. Precizni dronovi i rakete, nekada skupi i dostupni samo ograničenom broju vojnih sila, sada su dovoljno jeftini da se koriste u razornim razmerama.
"Poslednje dve decenije dovele su do strateškog okruženja u kojem dronovi i rakete koje lansira Iran... koštaju znatno manje od sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane koje te zemlje koriste“, navode viši saradnik Brisela Guntram Volf i njegov koautor Aleksandr Burilkov.
Iranski dronovi i rakete pronalaze svoje ciljeve sa jednako razornim efektom, uprkos tome što zemlje Persijskog zaliva troše stotine presretača Patriot kako bi ih oborile, a zalihe se iscrpljuju brže nego što mogu da se obnove.
"U ovako dugotrajnoj kampanji, proizvodni kapacitet je od ključne važnosti. Računica za SAD i Izrael je sumorna", pišu autori.
Povezane vesti
Ipak, za razliku od Izraela i SAD, najveći bezbednosni rizik za Evropu nije Iran već Rusija, za koju autori iz Brisela tvrde da predstavlja daleko ozbiljniju pretnju nego što bi Teheran ikada mogao, s obzirom na svoju rudimentarnu avijaciju i ograničene savremene sisteme protivvazdušne odbrane.
"Rusija nema nijednu od tih slabosti - poseduje značajne vazduhoplovne snage i veoma sofisticiranu integrisanu mrežu protivvazdušne i protivraketne odbrane", navodi se u tekstu.
Brisel upozorava da bi svaki sukob između Evrope i Rusije "mogao da se razvije kao intenzivnija verzija sukoba na Bliskom istoku, sa velikim talasima ruskih dronova i raketa koji zasićuju i na kraju nadjačavaju evropsku protivvazdušnu odbranu".
Marek Ladzinski/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia
Ukrajinski model
Pa od koga bi Evropa trebalo da uči, ako ne od SAD i Izraela? Od Ukrajine. Ukrajina je već živela ovu realnost. Ruski napadi na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu primorali su Kijev da donosi bolne odluke o tome kada da ispaljuje dragocene presretače, a kada da pusti rakete da prođu.
Zauzvrat, evropske zemlje koje snabdevaju Ukrajinu sistemima protivvazdušne odbrane osetile su pritisak na sopstvene zalihe.
Lekcija iz Kijeva ista je ona koja se sada ispisuje u Zalivu - odbrana sama po sebi je gubitnička strategija ako napadač može da proizvodi brže nego što branilac može da presreće. Analiza Brugel ukazuje na dva konkretna prioriteta na koja evropski planeri odbrane moraju da deluju.
Prvi je ulaganje u velikom obimu u jeftinu tehnologiju presretanja. Ukrajinske kompanije su već razvile niskobudžetne presretačke dronove, za kojima sada tragaju zemlje Zaliva - što jasno pokazuje gde se odvija inovacija na bojištu.
Povezane vesti
"Evropa mora da uči od Ukrajine kako da organizuje protivvazdušnu odbranu na isplativ način. Potrebno je ulagati u jeftine kapacitete za borbu protiv dronova u velikim razmerama, što bi smanjilo ogromnu finansijsku asimetriju između napada i odbrane", navodi se u izveštaju.
Nastavak oslanjanja na vrhunske presretače koji koštaju milione po ispaljivanju, a koriste se protiv dronova vrednih samo deo te cene, vodi ka finansijskom iscrpljivanju.
Ranije ovog meseca, vlada Ujedinjenog Kraljevstva organizovala je sastanak odbrambenih kompanija sa ambasadorima i vojnim atašeima iz Saudijske Arabije, Kuvajta, Bahreina, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka i Jordana, fokusiran na brzo snabdevanje odbrambenom opremom i tehnologijom za suzbijanje iranskih napada dronovima i raketama.
Tanjug/AP/Axel Heimken
U 2025. godini, evropski startapi u oblasti odbrambene tehnologije prikupili su 1,8 milijardi dolara (1,65 milijardi evra), gotovo tri puta više nego prethodni godišnji rekord, prema platformi Dealroom koja prati investicije, dok je dodatnih 854 miliona dolara (785 miliona evra) prikupljeno samo u prvim mesecima 2026. godine.
Kompanije poput estonskog "Frankenburg Technologies" i ukrajinsko-britanskog startapa "Uforce" razvijaju jeftine presretače za dronove i rakete.
Druga lekcija je politički teža, ali verovatno još važnija u vojnom smislu: Evropa mora da izgradi sposobnosti za duboke ofanzivne udare.
Sama protivvazdušna odbrana ne može dobiti iscrpljujući rat protiv protivnika sa industrijskom bazom kakvu ima Rusija, upozorava Brugel.
"Ruska odbrambena industrija može da proizvede mnogo više savremenih dronova i raketa nego što čak i veoma napredna ukrajinska protivvazdušna odbrana može da presretne", navodi se u izveštaju.
Ukrajinski domaće proizvedeni dronovi i rakete dugog dometa pogađali su rafinerije, skladišta oružja i proizvodne pogone duboko unutar Rusije - u nekim slučajevima remeteći višemesečnu proizvodnju dronova i raketa jednim jedinim udarom.
Time se smanjuje kapacitet napadača na samom izvoru, umesto da se projektili presreću u vazduhu uz ogromne troškove.
Jeftino, u velikim količinama i brzo
Strateška logika koju Brisel predlaže jeste da se trenutna asimetrija potpuno preokrene.
Umesto trošenja skupih presretača za obaranje jeftinih dronova jedan po jedan, Evropa bi trebalo da pravi velike zalihe pristupačne municije za protivvazdušnu odbranu, dok istovremeno razvija ofanzivne kapacitete za udare koji bi degradirali rusku proizvodnju.
"Umesto računice u kojoj je za svaku rusku raketu potrebno najmanje dva presretača sistema Patriot, presretanje mora biti jeftino, dok se zalihe municije i odbrambena industrija protivnika moraju direktno gađati", zaključuju Guntram Volf i njegov koautor Aleksandr Burilkov.
Komentari (0)