AfD optužuje nemačke vlasti da skrivaju tokove finansiranja ekstremnih levičara: Vlada se pozvala na tajnost podataka
Komentari
02/04/2026
-16:26
Najnoviji odgovor nemačke savezne vlade na poslaničko pitanje frakcije AfD-a izazvao je oštre reakcije u Berlinu. Opozicija optužuje vlast za namerno blokiranje istrage o finansiranju ekstremno levičarskih struktura u Nemačkoj. U zvaničnom odgovoru, vlada kancelara Fridriha Merca potvrdila je nasilni karakter mreže "Antifa Ost" (Antifa Istok), kao i da su udruženja bliska spektru ekstremno levičarskih mreža dobijala državna sredstva, navodeći primer udruženja VVN-BdA, koje je dobilo skoro 14.000 evra. Ipak, vlada je odbila da pruži konkretne podatke o novčanim tokovima ekstremno levičarskih mreža, pozivajući se na tajnost podataka i zaštitu operativnog rada službi.
Poslanička grupa AfD-a u parlamentu je u svom zahtevu, formulisanom u 28 pitanja, tražila jasne podatke o tome kako se finansiraju ekstremno levičarske grupe i kakva je uloga države u nadzoru tih sredstava. Vlada je u svom odgovoru priznala da su određene banke, pod međunarodnim pritiskom, gasile račune povezanim organizacijama.
Međutim, tamo gde je istraga trebalo da postane konkretna, nastupio je mrak. Na ključna pitanja o merama finansijskog nadzora i konkretnim vezama, vlada je odbila da odgovori, pozivajući se na tajnost podataka i "državno dobro".
Poslanik Braga: Vlada priznaje nasilje, ali sprečava istragu
Povodom ovakvog odgovora, oglasio se poslanik AfD-a u Bundestagu i član Odbora za finansije, Torben Braga. On je oštro kritikovao izbegavanje odgovornosti i nedostatak transparentnosti izvršne vlasti.
"Ovaj odgovor je javno priznanje nemoći. Savezna vlada potvrđuje postojanje levičarskih ekstremističkih nasilnih struktura i mogućih finansijskih veza, ali odbija svaku stvarnu istragu. Čim situacija postane konkretna, podaci se brišu, drže u tajnosti ili se odgovori izbegavaju", kaže on.
Tanjug/AP/Michael Sohn
Braga je posebno ukazao na paradoksalnu situaciju u kojoj, kako kaže, strani faktori imaju veći uticaj na nemački finansijski sistem nego sama država. On smatra da je ovakvo ponašanje vlade direktno ugrožavanje pravne države.
"Posebno je alarmantno to što vlada bespomoćno posmatra kako strane sankcije utiču na naš finansijski sistem. Umesto doslednog sprovođenja zakona, sprečava se transparentnost i izbegava odgovornost. Ko želi ozbiljno da se bori protiv ekstremizma, ne sme da skreće pogled ili postavlja zidove, a upravo to radi ova vlada", naveo je on.
Povezane vesti
Kontroverza oko organizacije "Crvena pomoć"
AfD u svom saopštenju ističe i kontradiktoran odnos države prema organizaciji Rote Hilfe e. V. (Crvena pomoć). Iako je vlada označava kao centralni stub ekstremno levičarskog spektra, konkretne akcije izostaju.
"Čak i prema parlamentu, informacije se uskraćuju pod izgovorom 'državnog dobra'. Kod organizacije 'Crvena pomoć' vidi se jasna kontradiktornost: označena je kao ključna podrška ekstremistima, ali nedostaju jasne izjave o posledicama u oblasti državnog finansiranja ili finansijskog nadzora", navodi Braga.
Braga zaključuje da vlada priznaje uticaj stranih sankcija na domaće banke, ali ih samo apstraktno odbacuje, bez razvijanja bilo kakvih efikasnih kontramera. To, prema njegovim rečima, ostavlja prostor za nesmetano delovanje radikalnih grupa.
Nemačka savezna vlada potvrdila da su banke gasile račune "Crvene pomoći"
Vlada je u odgovoru potvrdila da je upoznata sa odlukom SAD da grupu "Antifa Istok" (poznatu i kao "Hammerbande") proglasi globalnom terorističkom organizacijom zbog brutalnih napada u Budimpešti 2023. godine.
Vlada priznaje da je ova mreža odgovorna za "izuzetno brutalne napade" na političke neistomišljenike u Nemačkoj, ali ističe da sankcije SAD imaju pravno dejstvo samo u okviru američke jurisdikcije, dok Berlin načelno odbija njihovu ekstrateritorijalnu primenu.
Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi
Što se tiče bankarskog sektora, vlada je potvrdila da su banke poput GLS-a i Sparkasse Göttingen privremeno otkazivale račune organizaciji "Rote Hilfe", povezujući te mere direktno sa američkim označavanjem "Antifa Ost" kao terorističke grupe i reevaluacijom rizika poslovanja.
Ipak, vlada odbija da iznese detalje o nadzoru nad ovim transakcijama, pozivajući se na zaštitu stabilnosti finansijskog tržišta i operativnu tajnost.
Povezane vesti
Da li je postojala institucionalna podrška ekstremizmu?
Vlada je iznela podatak da je pomenuto udruženje "Rote Hilfe" (Crvena pomoć) trenutno najmasovnija organizacija levog ekstremizma u zemlji sa 14.400 članova, čiji je primarni cilj podrška nasilnim prestupnicima kako bi se "umanjio odvraćajući efekat krivičnog prava".
Potvrđeno je da ova organizacija aktivno podržava osuđene članove "Antifa Ost", uključujući i kampanje solidarnosti za lica poput Line E, o čijem hapšenju su, kako kaže vlada, izveštavali mediji.
Posebno je značajno priznanje da su udruženja bliska ovom spektru, poput VVN-BdA, u periodu od 2020. do 2024. godine primila 13.889 evra državnih sredstava kroz program "Demokratie leben!" (Demokratski život).
Iako vlada tvrdi da proverava ustavnost primalaca sredstava, podaci o tome da li je novac povučen zbog ekstremističkih aktivnosti ostaju klasifikovani kao "poverljivi", čime su praktično sklonjeni od uvida javnosti i parlamentarnog nadzora.
profimedia
Podrška drugih levičarskih organizacija "Crvenoj pomoći" nakon odluka banaka
Nakon što su pojedine nemačke banke krajem 2025. i početkom 2026. godine najavile ili sprovele gašenje računa organizaciji "Rote Hilfe", usledila je reakcija dela civilnog društva i političkih aktivista.
Početkom januara 2026. formirana je inicijativa "Debanking stoppen", koja je uputila otvoreno pismo upravi GLS banke sa zahtevom da se odluka preispita i poslovni odnosi sa pogođenim organizacijama obnove.
U samom saopštenju inicijative navodi se da je pismo u roku od nekoliko dana prikupilo više hiljada potpisa, uključujući organizacije, članove i klijente banke, kao i pojedince, uz ocenu potpisnika da uskraćivanje pristupa bankarskim uslugama može ozbiljno ugroziti rad organizacija i njihovu društvenu i političku delatnost.
Inicijativa takve mere opisuje kao "debanking", odnosno praksu koja, prema njihovom tumačenju, može ograničiti ili onemogućiti delovanje organizacija u javnom prostoru, zbog čega pozivaju banke da u proceni rizika uzmu u obzir i širi društveni kontekst i značaj civilnog društva.
Komentari (0)