Menja se odnos snaga u EU nakon Orbanovog poraza: Kako će Mađarska izgledati posle istorijskih izbora

Mađarski izbori označili su nagli kraj ere Viktora Orbana. Njegov poraz će iz temelja promeniti odnose snaga u Evropskoj uniji. European Council ulazi u fazu ozbiljnog preoblikovanja. Njegov najdugovečniji član, Viktor Orban, na izlaznim je vratima nakon ubedljivog poraza na parlamentarnim izborima, čime je naglo okončano njegovih 16 godina neprekidne, a povremeno i nekontrolisane vlasti. Po prvi put posle čitave jedne generacije, Mađarsku će voditi drugi premijer Peter Mađar iz druge stranke, Tisa.

Ova smena vlasti automatski menja odnos snaga u okviru EU, gde je Mađarska, pod Orbanovom čvrstom kontrolom, postala sinonim za opstrukciju i blokade, izazivajući nezadovoljstvo lidera širom političkog spektra.

Njegova ozloglašena upotreba veta, pravnog mehanizma zamišljenog kao krajnja mera, koji je Orban pretvorio u gotovo svakodnevno sredstvo, bila je posebno iritantna za ostale države članice. Njegovi potezi su opisivani kao "trgovački“, "u lošoj veri“, "neprihvatljivi“ pa čak i kao "ucena“.

Jedan visoki diplomata se svojevremeno našalio da su Orbanovi vetoi kao ruske babuške - "nikad ne znaš šta sledi posle ove sledeće“.

Poslednjih nedelja, to poređenje se pretvorilo u "Trojanskog konja“, nakon šokantnih otkrića da je Orbanov ministar spoljnih poslova redovno obaveštavao svog ruskog kolegu, Sergeja Lavrova, o ključnim odlukama Evropske unije. Za mnoge je takva situacija postala jednostavno neodrživa.

To nezadovoljstvo objašnjava zašto su evropski lideri sa tolikim oduševljenjem čestitali Mađaru, prenosi Euronews. 

Printskrin/X/@PM_ViktorOrban

"Mađarska se vratila u samo srce Evrope, gde je oduvek i pripadala“, izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, koju je Orban u svojoj neuspešnoj kampanji demonizovao kao neprijatelja Mađarske.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Mađara da "udruži snage za snažnu, bezbednu i pre svega ujedinjenu Evropu“, dok je španski premijer Pedro Sančez poručio da su evropske vrednosti pobedile. Nemački kancelar Fridrih Merc bio je još otvoreniji, priznavši da je "veoma zahvalan i da mu je laknulo“ zbog rezultata, uz procenu da će "stvari sada biti lakše“.

I pored toga što je punih 16 godina učestvovao na samitima EU, Viktor Orban je ovog puta bio gotovo zanemaren i dobio je vrlo malo pažnje u bujici čestitki.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni i češki političar Andrej Babiš, dvoje ideološki bliskih saveznika, bili su među retkima koji su izričito odali priznanje odlazećem premijeru.

"Oprezni optimizam“

U međuvremenu, u Briselu, glavnoj pozornici Orbanovih veta, diplomate i zvaničnici se pitaju kakva će Mađarska izaći iz ovih istorijskih izbora.

Za neke je budući scenario i dalje teško zamisliti, imajući u vidu koliko je Orban preoblikovao mađarsku državu, urušavanjem sistema kontrole i ravnoteže, podrivanjem vladavine prava, preuzimanjem medijskog prostora i produbljivanjem veza sa Moskvom.

Činjenica da je Mađar, konzervativac, ranije bio član Orbanove stranke Fides, pre nego što se 2024. razišao s njom i preuzeo vođstvo Tise, izazvala je određena iznenađenja.

Upitani o očekivanjima od pobednika, diplomate i zvaničnici, koji su govorili anonimno kako bi bili otvoreniji, izneli su podeljena mišljenja.

Tanjug/AP/Petr David Josek

Jedan je najavio "značajnu promenu“ i u suštini i u stilu, uz očekivanje da će Mađarska ubuduće biti pragmatičnija i manje sklona opstrukcijama. Drugi diplomata bio je znatno uzdržaniji, ukazujući na raniju povezanost Fidesa i Petera Mađara, koja bi mogla i dalje da ostavi traga. Treći je ostao pri formulaciji "opreznog optimizma“, uz posebno naglašavanje reči "oprezan“.

"Naravno, postoji osećaj olakšanja što odlazi vlada koja je godinama aktivno sabotirala EU“, rekao je jedan zvaničnik EU.

Uprkos različitim mišljenjima, postoji jedna zajednička nada, da će Peter Mađar, u najmanju ruku, okrenuti stranicu "ere veta“ Viktor Orbana i da će zajedničke rasprave biti pošteđene žučnih i dugotrajnih blokada.

Sam Mađar je obećao da će, pod njegovim vođstvom, Mađarska zauzeti "konstruktivan stav“ koji je "kritičan, ali spreman na dijalog“.

Na svojoj prvoj konferenciji za medije nakon izbora, dotakao se jedne od najspornijih odluka Orbana: veta na kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu, koji je poremetio delikatni dogovor postignut na prelomnom samitu u decembru.

profimedia

Mađar je rekao da je taj dogovor "već bio postignut“ u decembru i da ga ne treba ponovo otvarati. Takođe je potvrdio da će Mađarska zadržati izuzetak od zajedničkog zaduživanja, koji je pregovarao Orban, jer se zemlja nalazi u "veoma teškoj finansijskoj situaciji“.

Ove izjave su dobro primljene u okviru Evropske komisije, koja se mučila da prevaziđe Orbanov veto i njegove zahteve u vezi sa naftovodom Družba. Portparol je rekao da bi kredit trebalo da stigne do Kijeva "što je pre moguće“.

I dalje su blokirani i 20. paket sankcija protiv Rusije, otvaranje pregovaračkih klastera za Ukrajinu, kao i 6,6 milijardi evra vojne pomoći za Kijev.

Povratak za sto

Osim pitanja veta, glavnog izvora tenzija koji evropski lideri žele da uklone, najhitniji zadatak za Mađara je da ponovo uskladi poziciju Mađarske u političkoj ravnoteži i obnovi odnose između Budimpešte i Brisela, koji su trenutno na istorijski niskom nivou.

Njegova deklarisana namera da bude "za stolom“ predstavlja potpuni zaokret u odnosu na Orbana, koji se postepeno povlačio iz zajedničkih rasprava sve dok nije postao glavni disruptor sa strane. Na ključnom samitu u decembru 2023. godine, Orban je čak zamoljen da napusti prostoriju kako bi se omogućio neophodan konsenzus, što je bio presedan bez presedana u okviru bloka.

Ova izolacija je upravo ono što Peter Mađar očigledno najviše želi da izbegne.

Stranačka politika će mu u tome verovatno pomoći. Dok Viktor Orbán pripada krajnje desnim, evroskeptičnim "Patriots for Europe“, Mađar dolazi iz redova "European People's Party“, centar-desne porodice koja dominira European Council. To je samo po sebi velika prednost za novog lidera u snalaženju kroz složene odnose moći.

Tanjug AP/Boglarka Bodnar/MTI via AP

Njegov pristup Briselu mogao bi se uporediti sa pristupom poljskog premijera Donalda Tuska, koji je došao na vlast 2023. godine sa ciljem poboljšanja odnosa Varšave i Brisela i deblokade milijardi evra iz fondova European Union. Mađar se suočava sa istim zadatkom.

"Moja radna pretpostavka je da će Mađar preuzeti ulogu sličnu Tuskovoj: odustati od konfrontacionih vetova, posebno kada je reč o Ukrajini, bez značajne promene stavova o migracijama, klimatskoj politici ili društvenim pitanjima“, kaže Nicolai von Ondarza, viši istraživač u nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP).

"Pošto će nova vlada morati da se fokusira na reformu države i čišćenje korupcionih struktura koje je stvorio Orban, preterani značaj koji je Mađarska imala zbog njegovog destruktivnog ponašanja verovatno će biti smanjen.“

Preusmeravanje Mađarske sa periferije ka centru za stolom pažljivo će pratiti i slovački premijer Robert Fico, koji je bio najbliži saveznik Viktor Orbána u okviru European Council i zastupao slične stavove o pitanjima vezanim za Ukrajinu i Rusiju.

Tanjug AP/Boglarka Bodnar/MTI via AP

Fico je, poput Orbana, privlačio kontroverze korišćenjem veta kako bi izdejstvovao ustupke u nepovezanim pregovorima. Ipak, njegovi vetoi nisu u potpunosti isti kao Orbanovi: iako su obojica spremni da usporavaju procese, slovački premijer više teži održavanju otvorenih kanala komunikacije sa drugim liderima kako bi se došlo do kompromisa. Orban je, nasuprot tome, često delovao spremno da zadrži blokadu, bez obzira na spoljne pritiske.

Kako će se Fico ponašati bez Orbana uz sebe, tek treba da se vidi. Neki diplomate veruju da će ostati remetilački faktor, dok drugi smatraju da će neminovno oslabiti.

U svakom slučaju, mogućnost veta, kao opcija koja stoji na raspolaganju svakom aktuelnom lideru, uključujući i Petera Mađara i dalje će "visiti u vazduhu“ nad blokom od 27 članica, dok se suočava sa velikim izazovima koji zahtevaju brze i odlučne odluke.

Za predsednicu Ursulu fon der Lajen, post-Orban era bi trebalo da bude vreme "izvlačenja pouka“.

"Mislim da je prelazak na odlučivanje kvalifikovanom većinom u spoljnoj politici važan način da se izbegnu sistemske blokade, kao što smo videli u prošlosti. I sada treba iskoristiti taj zamah da se zaista napreduje u tom pravcu“, rekla je fon der Lajen.