U Černobilju ponovo raste rizik od velikog incidenta: Ukrajinci upozoravaju - Ruski "kinžali" ciljaju elektrane

Rusija je u više navrata tokom napada na Ukrajinu lansirala dronove i rakete čija putanja leta prolazi u blizini napuštene nuklearne elektrane u Černobilju, čime se povećava rizik od velikog incidenta, izjavio je za Rojters glavni ukrajinski državni tužilac.

Glavni tužilac Ruslan Kravčenko naveo je do sada neobjavljene podatke o ruskoj vojnoj aktivnosti u blizini ukrajinskih nuklearnih postrojenja, dok se Ukrajina priprema da obeleži 40. godišnjicu černobiljske katastrofe iz 1986. godine. Pored ugašene elektrane u Černobilju, Ukrajina ima još četiri nuklearne elektrane, uključujući i najveću u Evropi, koja se nalazi u južnoj oblasti Zaporožja i koja je pod okupacijom ruskih snaga od početka invazije 2022. godine.

Kravčenko je naveo da su i Černobilj i nuklearna elektrana Hmeljnicki na zapadu Ukrajine bili na putanjama leta ruskih hipersoničnih raketa "Kinžal“. Prema njegovim rečima, detektovano je 35 raketa koje su prošle na različitim udaljenostima unutar oko 20 kilometara od ovih postrojenja, a 18 ih je u istom letu prošlo u blizini obe lokacije.

Russian MoD / WillWest News / Profimedia

U tri odvojena slučaja, dodao je, "Kinžal“ rakete su pale na tlo i završile unutar oko 10 kilometara od Hmeljničke elektrane, iako nije jasno zašto su izgubile putanju, niti postoje dokazi da su bile presretnute.

On je ocenio da se takva lansiranja ne mogu objasniti vojnim razlozima, već da predstavljaju zastrašivanje:

"Takvi letovi iznad nuklearnih postrojenja sprovode se isključivo u svrhu terora“, rekao je Kravčenko. Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove navode.

Peřina Luděk/ČTK/Profimedia

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da redovno prati vojne aktivnosti u blizini nuklearnih elektrana i napade na elektro-mrežu ključnu za nuklearnu bezbednost. Generalni direktor Rafael Grosi više puta je izrazio zabrinutost zbog rizika po nuklearnu sigurnost i pozvao na maksimalnu uzdržanost u blizini ovakvih objekata kako bi se izbegla katastrofa.

Kinžal dostiže brzinu od 6.500 km/h

Kinžal je hipersonična raketa lansirana iz vazduha, koja može nositi bojevu glavu od 500 kilograma i dostiže brzinu od oko 6.500 km/h, što znači da prelazi više kilometara za svega nekoliko sekundi.

Kravčenko je takođe naveo da su u tri slučaja ruske rakete Kinžal padale u blizini Hmeljničke elektrane, bez jasnog objašnjenja uzroka. On je dodao da je od jula 2024. godine, kada su pojačani napadi dronovima, ukrajinski radari registrovali najmanje 92 drona koji su leteli u radijusu od pet kilometara oko zaštitne zone Černobilja, iako je stvarni broj verovatno bio veći jer radarski sistemi ne detektuju sve letelice pouzdano.

"Namerni letovi dronova sa snažnim bojevim glavama iznad nuklearnih postrojenja predstavljaju krajnju neodgovornost i pokazuju potpuno zanemarivanje bezbednosti civila u Ukrajini i širom Evrope“, rekao je on.

Russian MoD / WillWest News / Profimedia

U februaru prošle godine, objekat koji je Ukrajina identifikovala kao ruski dron dugog dometa pogodio je černobiljsko postrojenje i oštetio zaštitnu konstrukciju koja sprečava curenje radijacije iz reaktora broj 4, koji je eksplodirao 1986. godine. Kremlj je tada negirao odgovornost, tvrdeći da Rusija ne gađa nuklearnu infrastrukturu i da je Ukrajina možda sama inscenirala incident.

Rusija koristi Černobilj kao koridor 

Evropska banka za obnovu i razvoj procenila je da će popravka štete koštati najmanje 500 miliona evra, uz upozorenje da bi bez sanacije u roku od nekoliko godina moglo doći do "nepovratne korozije“ zaštitne strukture.

Istraga ukrajinskog državnog tužilaštva zaključila je da je napad verovatno bio nameran, na osnovu ugla pod kojim je dron pogodio zaštitni omotač, što je tipično za završne faze leta dronova-kamikaza koji ubrzavaju pri udaru.

Kravčenko je rekao i da Rusija verovatno koristi Černobilj kao koridor za let dronova kako bi zaobišla gušće zone ukrajinske protivvazdušne odbrane, koja je koncentrisana oko naseljenih područja i ključne infrastrukture. Elektrana u Černobilju, koja se nalazi manje od 10 kilometara od granice sa Belorusijom i oko 100 kilometara od Kijeva, smeštena je u zoni isključenja kontaminirane prirode.