Solarni paneli napravili problem u čitavoj Evropi: Infrastruktura postala "usko grlo", povećan rizik od nestanaka struje

Tokom poslednje decenije, širom Evrope instalirane su stotine miliona solarnih panela, što je nekada nišnu tehnologiju pretvorilo u najveći izvor električne energije u Evropi tokom letnjih meseci. Taj brzi razvoj sada se suočava sa novim problemom: sistem oko njega nije uspeo da isprati tempo. Rast kapaciteta usporava, finansijski prinosi opadaju, a rekordne količine električne energije se rasipaju jer mreže ne mogu da podnesu nagli porast proizvodnje.

Sa dužim dnevnim svetlom, solarna sezona je u punom jeku. Kapacitet dodan tokom prošle godine proširio je bazu proizvodnje i već su ovog proleća oboreni rekordi na velikim tržištima, uključujući Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku. Očekuje se da će ih biti još u narednim mesecima.

To znači da ima više električne energije nego što region može da potroši, pa su proizvođači sve češće primorani da privremeno gase elektrane po nekoliko sati tokom sunčanih dana - praksa poznata kao "ograničavanje proizvodnje“. U narednim mesecima, oko 40 teravat-sati električne energije, dovoljno da napaja širi London tokom jedne godine, moglo bi biti izgubljeno. To je porast od četvrtine u odnosu na 2025. godinu, piše Bloomberg.

Kao rezultat toga, već opterećeni evropski potrošači mogu na kraju da plate dvaput: prvo kroz subvencije koje su podstakle solarni bum, a zatim i kada se proizvođačima isplaćuju naknade da isključe proizvodnju u trenucima kada ponuda preplavi mrežu. Ovaj višak takođe gura cene električne energije ispod nule tokom tih vršnih solarnih sati, kada proizvodnja premašuje potražnju.

profimedia

Projekti koji su još pre samo nekoliko godina delovali kao sigurne investicije sada se ponovo procenjuju.

"Efekat kanibalizacije solarne energije“

Solarna energija je prvi put komercijalizovana 1980-ih, a njen uspeh je u velikoj meri bio podstaknut subvencijama. Danas se prostire na krovovima i poljima širom kontinenta, čak i na zamku Windsor i u Vatikanu. Ova tehnologija čini najveći deo instaliranog kapaciteta u regionu, sa oko 490 gigavata, čime nadmašuje gas, vetar, nuklearnu energiju i ugalj. Izgradnja se nastavlja, iako sporijim tempom. Ove godine se očekuje dodavanje oko 80 gigavata, što je ekvivalent instaliranju otprilike šest panela svake sekunde.

Na tržištu se koristi termin "efekat kanibalizacije solarne energije“, koji nastaje kada velike količine solarne struje dovode do naglog pada cena tokom sunčanih perioda, čime se smanjuju prihodi i vrednost projekata. Što se više kapaciteta dodaje, to je efekat izraženiji.

To već počinje da se vidi u broju novih postrojenja koja se grade. Nakon godina brzog širenja, očekuje se da će ukupne evropske instalacije novih solarnih kapaciteta blago pasti u odnosu na rekord iz prethodne godine, uz dalje padove koji se predviđaju gotovo svake godine bar do sredine naredne decenije, prema podacima BloombergNEF-a.

Velike količine solarne energije mogu otežati upravljanje i frekvencijom i naponom u mreži.

Fluktuacije napona bile su jedan od ključnih uzroka najgoreg nestanka struje u Evropi u poslednjim decenijama, koji se prošle godine dogodio u Španiji i Portugalu. To se desilo u trenutku kada je u sistemu bilo mnogo solarne energije. Od tada je operator mreže Red Eléctrica postao oprezniji, držeći gasne elektrane uključene kao rezervu i oslanjajući se manje na solarnu energiju.

Fleig/Eibner-Pressefoto/imago stock&people/Profimedia

Negativne cene su ovog proleća bile izraženije, pri čemu su satne cene padale na oko minus 500 evra po megavat-satu u Nemačkoj i Francuskoj. Najniže negativne cene obično se javljaju kada se visok proizvodni kapacitet iz obnovljivih izvora poklopi sa nižom potražnjom. To je ove godine bio slučaj tokom Uskrsa i 1. maja, koji je praznik u mnogim evropskim zemljama.

Kada cene padnu znatno ispod nule, operatori solarnih elektrana obično sami isključuju postrojenja kako ne bi plaćali potrošačima da preuzmu višak struje. U tom slučaju oni ne ostvaruju nikakav prihod. Međutim, kada im mrežni operatori narede da isključe solarne elektrane, kompanije obično dobijaju naknadu. U Nemačkoj, najvećem tržištu solarne energije u Evropi, ti troškovi na kraju padaju na potrošače, iako se trenutno pokrivaju iz saveznog budžeta kako bi se ublažilo opterećenje.

Bavarska postala "solarlend"

Nemačka je jedna od zemalja u kojoj se ograničavanje proizvodnje (curtailment) prvo pojavilo. 

Bavarska, jedan od ekonomskih motora Nemačke, sebe je proglasila "solarlendom“, sa instaliranim kapacitetom koji se može meriti sa Španijom. Ta pokrajina sada ima toliko solarne energije da povremeno proizvodi više struje nego što mreža može da podnese, što dovodi do čestih intervencija i svrstava je među najopterećenije regione u Nemačkoj, odmah posle severa bogatog vetrom.

Za komunalne kompanije i vlade, glavni izazov je ranije bio izgraditi dovoljno kapaciteta, ali industrija sada hitno mora da se fokusira na oblasti koje su zaostale, poput jačanja elektroenergetskih mreža i razvoja baterijskih sistema za skladištenje energije.  Nemačka vlada planira da uvede podsticaje za kombinovanje solarnih parkova sa baterijskim sistemima. 

Henglein and Steets / ImageSource / Profimedia

Istovremeno širenje proizvodnih kapaciteta, mreže i skladištenja energije postaje posebno važno jer rat u Iranu preti novom energetskom krizom. Zavisnost regiona od uvoza fosilnih goriva ponovo dolazi do izražaja.

"Jedini način da se oslobodimo te zavisnosti i skokova cena koje viđamo jeste da Evropa ima više proizvodnje električne energije, jaču mrežu i veću fleksibilnost“, rekla je izvršna direktorka Vattenfall AB, Anna Borg, pozivajući na „uravnotežen tempo“ razvoja ova tri sektora.

U periodima najveće proizvodnje, solarna energija u nekim mestima može gotovo sama da pokrije celokupnu potrošnju. U Nemačkoj, preostala potražnja, odnosno količina energije potrebna nakon što se uračuna proizvodnja iz obnovljivih izvora — može tokom letnjih podneva pasti gotovo na nulu. To pokazuje i dominaciju solarne energije i teškoće njenog upravljanja bez dovoljne fleksibilnosti sistema.

Kreatori politika počinju da prilagođavaju pristup smanjivanjem pojedinih subvencija kako bi umanjili tržišne poremećaje. Subvencije tokom sati sa negativnim cenama postaće ređe, što bi moglo dovesti do manjeg broja ekstremno negativnih cena, rekao je Majkl Šretle, analitičar kompanije Volue.

Ali dok ulaganja u skladištenje energije i elektroenergetsku mrežu ne ubrzaju, sve više čiste električne energije nastaviće da ostaje neiskorišćeno.