Šta je "toplotna kupola" koja trenutno "kuva" Evropu: Fenomen jula sada dolazi već sredinom maja
Komentari
27/05/2026
-20:12
Nakon vikenda sa rekordnim majskim vrućinama, Evropa se priprema za još više nesnosnih temperatura ove nedelje.
Meteorolozi iz "Severe Weather Europe" upozoravaju da temperature rastu za 12–16 stepeni Celzijusovih iznad "dugoročnih klimatskih normi", dok gasovi sa efektom staklene bašte i dalje "zagrevaju planetu".
Južni i jugozapadni regioni, uključujući Portugal, Španiju i Francusku, suočavaju se sa vrućinama do 38 stepeni tokom dana, a veliki deo Francuske stavljen je pod umereno upozorenje zbog visokih temperatura. Severne zemlje poput Nemačke i Velike Britanije beleže maksimalne temperature koje prelaze 30 stepeni.
Francuska meteorološka služba Meteo-Francska za ove neuobičajeno visoke temperature okrivljuje "toplotnu kupolu", dok "Severe Weather Europe" navodi da se nad zapadnom i centralnom Evropom zadržala "izuzetno anomalna i snažna toplotna kupola", prenosi Euronews.
Waldemar Sikora / Alamy / Profimedia
"Vazdušna masa će u narednim danima biti još toplija u mnogim zemljama, jer se toplotna kupola u višim slojevima atmosfere dodatno intenzivira. Pošto ovaj obrazac ograničava vertikalno mešanje vazduha i oblačnost, i maksimalne i minimalne temperature će ugrožavati istorijske mesečne rekorde na stotinama mernih stanica u Zapadnoj Evropi", kaže meteorolog.
Šta je toplotna kupola?
Poznata i kao "toplotni mehur", pojam toplotna kupola nije postao široko korišćen sve do 2010-ih godina. Od tada je delimično postao "tabloidizovan" u medijima, uz druge često senzacionalizovane pojmove poput "polarnog vrtloga" i "snežne bombe", zbog čega mnogi ljudi misle da je to samo sinonim za toplotni talas ili nekoliko dana visokih temperatura.
Toplotne kupole nastaju kada se u višim slojevima atmosfere formira sistem visokog pritiska, zbog čega vazduh ispod njega tone i sabija se, što povećava temperaturu u nižim slojevima atmosfere. Međutim, pošto se topao vazduh širi, on formira ispupčenu "kupolu" koja zarobljava toplotu unutar sebe.
Povezane vesti
Vetrovi su obično u stanju da pomeraju sisteme visokog pritiska, ali zbog toga koliko se toplotne kupole protežu u atmosferu, vremenski sistem postaje gotovo nepokretan.
Zbog toga toplotne kupole dovode do stalno visokih temperatura koje su znatno iznad uobičajenih, isušuju tlo i povećavaju rizik od šumskih požara.
JAVIER SORIANO / AFP / Profimedia
Studija iz 2025. godine objavljena u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" pokazala je da su atmosferski obrasci koji "zaključavaju" ekstremno vreme, poput toplotnih kupola i poplava, skoro utrostručeni od 1950-ih godina zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Da li su toplotni talasi i toplotne kupole isto?
Britanska meteorološka služba Met Ofis definiše toplotni talas kao "produžen period vrućeg vremena u odnosu na očekivane uslove za to doba godine, koji može biti praćen visokom vlažnošću".
Dakle, čak i ako imate nekoliko dana visokih temperatura, to ne mora nužno značiti da se radi o toplotnom talasu.
To takođe znači da toplotni talasi i toplotne kupole nisu isto, ali toplotne kupole često mogu izazvati toplotni talas jer zarobljavaju toplotu i podižu temperature.
Da li majski toplotni talasi postaju "nova normalnost"?
Prema klimatskoj službi Evropske unije Kopernikus, 2025. godina bila je treća najtoplija godina ikada zabeležena, i globalno i u Evropi. Poslednje tri godine – 2024, 2023. i 2025, tim redosledom – bile su najtoplije ikada izmerene na globalnom nivou.
Povezane vesti
Prošle godine temperature su u desetinama zemalja prelazile 40 stepeni, gurajući države u sušu, izazivajući šumske požare i dovodeći do smrti hiljada ljudi. Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu i Londonske škole higijene i tropske medicine analizirali su 854 evropska grada i zaključili da je klimatske promene bilo odgovorno za 68 odsto od procenjenih 24.400 smrtnih slučajeva tokom prošlog leta usled vrućina, jer su podigle temperature i do 3,6 stepeni.
Najviše pogođene zemlje jednim toplotnim talasom bile su Rumunija, Bugarska, Grčka i Kipar, gde je od 21. do 27. jula procenjeno oko 950 smrtnih slučajeva usled vrućina, pri temperaturama i do 6 stepeni iznad proseka. To je oko 11 smrtnih slučajeva dnevno na milion stanovnika.
Ali Jona Vergini iz WFY24, meteorološkinja, kaže za Euronews Earth da evropska leta ne postaju samo toplija — već i duža na oba kraja.
Povezane vesti
"Ono što smo nekada zvali fenomenom jula sada dolazi već sredinom maja. Studije atribucije klimatskih promena procenjuju da su junski toplotni talasi u Evropi danas oko 10 puta verovatniji nego u predindustrijskim uslovima, a isti trend postaje vidljiv i za maj", upozorava ona.
Komentari (0)