"Nema više šoping vikenda": 11 evropskih zemalja traži oštrija pravila za ruske vize

Koalicija od devet država članica EU, zajedno sa Islandom i Norveškom, pojačava pritisak da se vizni uslovi za ruske turiste budu pooštreni kako se približava letnja sezona odmora. Inicijativu je predvodila Švedska, uz podršku Češke, Danske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije, Holandije i Poljske.

Sve ove zemlje su ranije ove nedelje potpisale zajedničko pismo upućeno visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Kaji Kalas i komesaru za unutrašnje poslove Magnusu Bruneru, piše Euronews.

"Ono što želim da postignem je veoma jasno. Želim da više ne bude vikend-šopinga. Želim da više ne bude luksuznih putovanja u Evropu dok Ukrajinci ginu na ratištu", rekao je Johan Forsel, ministar za migracije i azil Švedske, novinarima uoči sastanka Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove u četvrtak.

U pismu se navodi da je nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine Evropska komisija izdala smernice o postupanju sa viznim zahtevima ruskih državljana.

"Međutim, neujednačena primena ovih smernica širom država članica ostavlja mnogo da se poželi, jer nedostaje i solidarnost i doslednost. Takođe, to može dovesti do toga da države članice budu u neravnopravnom ekonomskom položaju", navodi se u pismu koje je imao uvid Euronews.

Potpisnice tvrde da ova fragmentacija slabi pregovaračku i političku snagu EU i šalje pomešane poruke o odlučnosti bloka prema Rusiji, u trenutku kada Moskva pokreće nove ofanzive protiv civila i infrastrukture u Ukrajini.

Pismo takođe upozorava da neujednačene vizne prakse za ruske turiste mogu predstavljati bezbednosni rizik za ceo Šengen prostor, posebno imajući u vidu kretanje stotina hiljada ruskih vojnih lica.

Bez imenovanja konkretnih zemalja, pismo se poziva na podatke Šengen barometra koji pokazuju stalan porast broja izdatih viza ruskim državljanima u EU između 2023. i 2025. godine.

Francuska je 2025. izdala najveći broj viza ruskim državljanima — nešto manje od 180.000, što je značajan skok u odnosu na 2024. godinu. Italija je na drugom mestu sa nešto manje od 160.000, uprkos blagom padu u odnosu na prethodnu godinu. Španija je treća sa nešto manje od 100.000 izdatih viza, što je uglavnom stabilno u odnosu na prethodnu godinu.

Protivnici inicijative tvrde da ovi brojevi samo odražavaju činjenicu da veće države članice generalno primaju i obrađuju više zahteva za vize nego manje zemlje. Takođe odbacuju tvrdnje da vize potkopavaju mere EU protiv Moskve, jer su osobe odgovorne za rat već pod sankcijama.

Jedanaest zemalja sada poziva institucije EU da uvedu nove, obavezujuće vizne restrikcije, da nadgledaju sprovođenje postojećih smernica, obezbede redovne objedinjene statistike i razviju mehanizam za identifikaciju bivših ruskih boraca.

Pitanje je pokrenuto tokom ministarskog sastanka u četvrtak u Luksemburgu, iako nije bilo formalno na dnevnom redu, a odluka nije doneta. Na osnovu te preliminarne diskusije, koalicija traži od institucija EU predlog za ponovno otvaranje debate.

"Ova situacija je potpuno luda i mora da se zaustavi", rekao je Forsel.