Mit ili istina: Rađa li se više dece devet meseci nakon velikih fudbalskih pobeda?

Da li fudbalska euforija zaista dovodi do više beba devet meseci kasnije? Posle velikih sportskih uspeha, posebno nakon svetskih titula Nemačke 2006. i 2014. godine, često se pojavljivala tvrdnja da slavlje na ulicama završava porastom broja novorođenčadi. Iako zvuči logično i privlačno, statistika, podaci iz porodilišta i naučna istraživanja pokazuju da je veza između sportskih trijumfa i takozvanog "bejbi buma" mnogo slabija nego što se veruje.

Kada je Nemačka 13. jula 2014. godine osvojila titulu prvaka sveta u Rio de Žaneiru, nakon gola Marija Gecea u produžetku finala protiv Argentine, milioni ljudi slavili su širom zemlje. Više od 30 miliona gledalaca pratilo je utakmicu na televiziji, a ubrzo su počele spekulacije da bi devet meseci kasnije mogao da usledi talas novorođenčadi.

Još pre finala, stručnjak za porodičnu politiku iz Saksonije Aleksander Krauš iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) predvideo je u listu Bild pravi "bejbi bum".

"Kada se lopta kotrlja, dobro raspoloženje nije samo ispred televizora, već i u krevetu. Golovi za Nemačku znače bebe za Saksoniju", rekao je tada Krauš.

Germany Images David Crossland / Alamy / Profimedia

Takve procene nisu bile novost. Slične tvrdnje pratile su i Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj, poznato kao "letnja bajka". Zemlja je tada bila zahvaćena euforijom, navijačke zone bile su prepune, a mediji su pisali o navodnom talasu "fudbalskih beba".

Novinarka i voditeljka Lena Kasel kasnije je taj period opisala kao vreme "emocionalnog opuštanja“. U februaru 2007. godine Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) pisao je o "zimskoj bajci posle letnje bajke" – škole za trudnice bile su pune, a porodilišta su radila punim kapacitetom. Slične priče objavljivala je i revija Štern.

Pojedine bolnice zaista su beležile rast broja porođaja. Klinika Asklepios u Hamburgu prijavila je oko deset odsto više porođaja u martu 2007. godine. U Berlinu je broj rođenih u istom mesecu porastao sa oko 2.400 na 2.800, dok su bolnice Vivantes zabeležile 11 odsto više porođaja nego godinu dana ranije. Keln je u aprilu imao 116 više rođenih beba nego u istom mesecu prethodne godine.

Pixel-Shot, Pixel-shot / Alamy / Profimedia

Sličan obrazac pojavio se i nakon Svetskog prvenstva 2014. godine. Mediji su objavljivali priče o "bebama sa Svetskog prvenstva", a pojedini gradovi prijavljivali su rast broja rođenih.

Međutim, pojedinačni primeri nisu bili dovoljni da potvrde postojanje nacionalnog trenda. Ako je sportski uspeh zaista doveo do većeg broja trudnoća, efekti bi morali da budu vidljivi i pre rođenja dece – kroz podatke zdravstvenih osiguranja, prodaju testova za trudnoću ili tržište opreme za bebe.

Upravo tu su se pojavili prvi problemi za teoriju o "fudbalskim bebama". Zdravstveno osiguranje Barmer GEK saopštilo je da nema podatke koji bi ukazivali na povećanje broja trudnoća, dok je osiguravajuća kuća Tehniker Krankenkase navela da iz dostupnih podataka ne može da izvuče pouzdane zaključke.

Ni proizvođači testova za trudnoću nisu primetili neuobičajen rast prodaje. Kompanija Dolorgiet, proizvođač testa Hilari, saopštila je da je jul 2014. bio čak ispod proseka, dok je avgust bio uobičajen. Prodavac opreme za bebe BejbiVan jeste prijavio veću prodaju kolica, ali je naglasio da je taj trend počeo još pre Svetskog prvenstva.

Konačan odgovor dala je statistika. U proleće 2015. godine istraživanje nemačke novinske agencije među matičnim službama i bolnicama nije pokazalo nikakav neuobičajen rast broja rođenih. Nijedna institucija nije bila spremna da govori o pravom "bejbi bumu".

Na odeljenju akušerstva berlinske bolnice Šarite čak je zabeležen manji broj porođaja nego što je uobičajeno oko 40 nedelja nakon finala Svetskog prvenstva. Od 4. do 6. aprila rođeno je 14 beba, dok je uobičajen broj bio između devet i deset dnevno.

Ni priča iz 2006. godine nije izdržala ozbiljniju proveru. Savezni zavod za statistiku objavio je da je u prvoj polovini 2007. godine rođeno 313.100 dece, dok ih je godinu dana ranije bilo 313.900. To znači da je broj rođenih zapravo opao za 0,3 odsto. Statističar Martin Konrad tada je poručio da „nikako nije bilo bejbi buma“ devet meseci nakon Svetskog prvenstva.

Elisa Schu / AFP / Profimedia

Opstanak ove priče ima veze i sa načinom na koji se tumače statistički podaci. Pojedinačni skokovi u određenim gradovima ili bolnicama mogu da deluju upečatljivo, ali ne moraju da znače da je došlo do promene na nivou cele države.

Tako je, na primer, Keln u aprilu 2007. godine zaista zabeležio više rođenih nego godinu dana ranije, ali je broj novorođenčadi bio još veći 2005. godine, kada nije bilo Svetskog prvenstva. Slično je bilo i u Štutgartu, gde je rast nataliteta počeo nekoliko godina pre turnira.

Stručnjaci ukazuju da na broj rođenih utiču brojni faktori, među kojima su porodična politika, ekonomske prilike, starosna struktura stanovništva i društvene okolnosti. U Berlinu je, na primer, povećanje broja rođenih 2007. godine delom povezano sa uvođenjem roditeljske naknade, koja je trebalo da olakša usklađivanje porodičnog i poslovnog života.

Najobuhvatnije istraživanje na ovu temu sproveo je Institut IZA, čiji su istraživači analizirali mesečne stope nataliteta u 50 evropskih zemalja tokom 56 godina i uporedili ih sa rezultatima reprezentacija na 27 velikih fudbalskih takmičenja.

AP/Frank Augstein

Rezultati nisu potvrdili popularnu teoriju. Naprotiv, pokazalo se da sportski uspesi nisu povezani sa rastom broja rođenih. Istraživači su čak registrovali blagi pad nataliteta devet meseci nakon turnira. Nakon prosečnog uspeha na velikom takmičenju broj rođenih bio je manji za 2,13 odsto. Kada bi se taj procenat primenio na Nemačku, to bi značilo oko 1.000 manje rođenih beba.

Jedno od mogućih objašnjenja, naveli su autori studije, jeste da ljudi vreme tokom velikih sportskih događaja provode na stadionima, u navijačkim zonama ili ispred televizora, a ne u privatnosti svojih domova.

Sličan zaključak još 1970. godine izneo je američki demograf Dž. Ričard Udri. Analizirajući tvrdnje da je veliki nestanak struje u Njujorku 1965. godine izazvao talas trudnoća, pokazao je da na nivou grada nije bilo nikakvog značajnog povećanja broja rođenih.

U zaključku svoje studije naveo je da ljudi često veruju kako veliki događaji koji prekidaju svakodnevnu rutinu podstiču začeća, iako statistika uglavnom ne potvrđuje takvu vezu.

Priča o "bebama sa Svetskog prvenstva" pokazuje koliko brzo pojedinačni primeri mogu da prerastu u dugotrajan mit. Nekoliko porodilišta sa većim brojem porođaja, pune škole za trudnice ili nekoliko upečatljivih statističkih podataka često su dovoljni da stvore utisak o velikom trendu, iako ga šira analiza ne potvrđuje.

Ni godišnji podaci ne nude dokaz za takvu vezu. U Nemačkoj je 2015. godine rođeno oko 738.000 dece, što je za 3,2 odsto više nego godinu ranije, ali stručnjaci smatraju da se taj rast ne može povezati sa osvajanjem Svetskog prvenstva.

Broj rođenih zavisi od mnogo dugoročnijih faktora – od demografskih kretanja i ekonomskih prilika do državne podrške porodicama. Uostalom, uprkos povremenim oscilacijama, natalitet u Nemačkoj i većem delu Evrope i dalje je u opadanju.

Ipak, priča o "fudbalskim bebama" verovatno neće nestati. Ona na jednostavan način spaja sportsku euforiju, osećaj zajedništva i porodičnu sreću, zbog čega se iznova vraća nakon gotovo svakog velikog turnira. Zato se isto pitanje postavlja posle svake svetske ili evropske titule – ali statistika za sada ne pokazuje da golovi za reprezentaciju automatski znače i više beba devet meseci kasnije.