Rastu pritisci na Merca posle katastrofalnih izbora: Šta bi moralo da se dogodi da kancelar zaista izgubi funkciju?

Na pokrajinskim parlamentarnim izborima održanim u nedelju u Nemačkoj, Alternativa za Nemačku (AfD) odnela je pobedu u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji sa 38,2 odsto osvojenih glasova, dok je Levica pobedila u Berlinu sa 25,7 glasova, prenose danas nemački mediji. Prema preliminarnim zvaničnim rezultatima objavljenim posle ponoći, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) prvi put u istoriji ostala je bez mesta u parlamentu pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija, pošto je na izborima osvojila 4,9 odsto glasova i ostala ispod cenzusa od pet odsto, dok je AfD tamo postala najjača stranka.

Rezultati od nedelje možda neće predstavljati odlučujući udarac za Merca, ali njegova niska popularnost, nepopularne reforme i trijumf AfD-a na ranijim pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu doveli su u pitanje njegovu političku budućnost, piše Rojters.

"Sada će saveznoj vladi biti još teže da pronađe hrabrost i političku podršku za sprovođenje temeljnog programa reformi“, rekao je Rojtersu Marsel Frazčer, predsednik berlinskog istraživačkog instituta DIW.

Popularna pokrajinska premijerka Meklenburg-Zapadne Pomeranije iz redova SPD-a, Manuela Švesig, rekla je da je AfD osvojio glasove kritikujući podršku Nemačke Ukrajini. Pre nego što su 2022. godine eksplodirali gasovodi Severni tok, koji su preko obale njene pokrajine na Baltičkom moru dovodili ruski gas u Nemačku, Švesig je podržavala te gasovode, ali je kasnije promenila stav.

"Kao prvo, u mojoj pokrajini mnogi ljudi se protive podršci Ukrajini, i finansijskoj i vojnoj. A kao drugo, mnogi ljudi takođe žele da gas ponovo počne da protiče kroz Severni tok", rekla je Švesig.

Šta se zapravo dogodilo?

U pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, AfD je osvojio oko 38%, dok je SPD bio drugi sa oko 35%. CDU je dobio samo oko 5%, što je bio njen najgori rezultat na pokrajinskim izborima od osnivanja Savezne Republike Nemačke. 

U Berlinu je prva bila stranka Die Linke sa oko 25%, CDU je završio sa oko 19%, a AfD sa oko 16%. 

Tanjug/AP

Merc je rezultat u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji nazvao "katastrofom“, ali je rekao da namerava da ostane kancelar i nastavi svoj program reformi.

Ovo nisu savezni izbori i ne znači da je Merc automatski izgubio vlast. Međutim, rezultati su važni zato što se CDU nalazi u veoma slaboj poziciji u delu zemlje, dok AfD beleži snažan rast.

Rojters navodi da je AfD već ranije ovog meseca prvi put osvojio najviše glasova na izborima u jednoj nemačkoj pokrajini u Saksoniji-Anhaltu. Sada je ponovio prvo mesto u još jednoj pokrajini. 

To povećava pritisak unutar Mercove CDU oko pitanja da li on može politički da preokrene situaciju. Rojters navodi da su se pojavili pozivi da podnese ostavku, ali Merc je poručio da ostaje na funkciji. 

Šta je sa AfD-om?

AfD je trenutno veoma jaka na izborima i u nacionalnim anketama, ali ostale glavne nemačke stranke i dalje odbijaju da formiraju koaliciju sa njom. To je ono što se u Nemačkoj često naziva "firewall“ - politička barijera prema AfD-u.  Zato prvo mesto AfD-a ne znači automatski da će ta stranka formirati pokrajinsku vladu.

U Berlinu je rezultat gotovo obrnut: Die Linke je bila prva, CDU je značajno oslabila, AfD je takođe porasla, ali nije bila prva. Za formiranje pokrajinske vlade biće potrebna koalicija.

Dakle, trenutno se radi o širem pomeranju nemačke politike i slabljenju tradicionalnih velikih stranaka, sa istovremenim jačanjem i desnice (AfD) i levice (Die Linke), zavisno od regiona.

Kada je u pitanju Mercova pozicija, najvažnije je razdvojiti politički pritisak od formalnog mehanizma za smenu.

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Merc trenutno ne mora da podnese ostavku, posle jučerašnjih izbora pritisak na njega jeste povećan: CDU je u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji osvojio samo 4,9%, dok je AfD bio prvi sa 38,3%. Merc je rezultat nazvao "katastrofom“, ali je istovremeno rekao da ostaje kancelar i nastavlja sa reformama. Dakle, loš rezultat na pokrajinskim izborima sam po sebi ne ruši saveznu vladu.

Šta bi se moralo dogoditi da Merc zaista izgubi funkciju?

Saša Rupert Karaka sa Instituta za političke nauke Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu za Euronews Srbija istakao je da rasprava o kancelaru nije nova, ali da je njen intenzitet neuobičajen.

"Imamo dve opcije. Možda će Merc preživeti i biti lider CDU pred savezne izbore, ili će ostati kancelar, a stranka će se pripremiti da ga zameni. Sve to zavisi od samog Merca. Juče smo videli da je Merc izgubio autoritet. Pošto je rekao da su rezultati katastrofa, pokušao je time da zatvori priče o novom lideru. Očekujem da će doći do produžene borbe u CDU i da se to neće rešiti brzo", kaže Karaka.

Od prošlih izbora u medijima i unutar same baze CDU otvoreno se priča šta će se desiti sa kancelarom, a tu mogu da postoje dva glavna puta.

Prvi je da Merc sam podnese ostavku. Tada bi Bundestag birao novog kancelara. To ne znači automatski nove savezne izbore; moguće je da se pronađe novi kancelar unutar postojećeg saziva parlamenta.

Tanjug/AP

Drugi je izglasavanje nepoverenja, a u pitanju je veoma specifično pravilo nemačkog sistema. Bundestag ne može jednostavno glasati: "Ne želimo više Merca.“ Mora istovremeno da postoji većina za konkretnog naslednika. Ustav Nemačke izričito zahteva da Bundestag izabere novog kancelara većinom svojih članova.  To je razlog zašto je smena kancelara komplikovanija nego u nekim drugim parlamentarnim sistemima.

Merc može i sam da postavi pitanje poverenja u Bundestagu. Ako ne dobije potrebnu većinu, predsednik Nemačke može, pod ustavnim uslovima, da raspusti Bundestag i otvori put prevremenim izborima. Rok za eventualno raspuštanje je 21 dan. Ali Merc je prethodno rekao da ne želi da koristi glasanje o poverenju.

Ko bi mogao da ga zameni?

U nemačkim političkim krugovima pominju se različita imena, ali trenutno nema formalnog procesa izbora Mercovog naslednika. Neka od pominjanih imena, su pre svega Henrik Vist iz Severne Rajne-Vestfalije, zatim premijeri Bavarske i Hesena.

Tanjug AP/Matthias Schrader

AfD je trenutno veoma jaka izborna snaga. Međutim, glavne nemačke stranke i dalje imaju politiku neulaska u koaliciju sa AfD-om. Zato čak i prvo mesto na izborima ne znači automatski formiranje vlade. AfD može povećavati pritisak na CDU i menjati politički pejzaž, ali sama po sebi trenutno nema jednostavan put do savezne vlade.

Šta je sada najrealniji scenario?

Ono što je trenutno konkretno jeste unutrašnja rasprava u CDU-u. Već pre jučerašnjih izbora osam pokrajinskih premijera iz CDU-a javno je podržalo Merca, a podršku mu je dao i Markus Söder iz CSU-a. 

Posle jučerašnjeg rezultata, međutim, pitanje više nije samo "koliko je CDU loše prošao“, nego da li deo CDU-a zaključuje da je Merc postao politički problem za stranku. Rojters upravo navodi da rezultati otvaraju pitanje njegovog položaja unutar CDU-a.