AfD osokoljen rezultatima, a CDU u brigama oko budućnosti Merca: Nemački stručnjak za Euronews Srbija o izborima

Rezultati pokrajinskih izbora u Nemačkoj ponovo su otvorili pitanje položaja kancelara Fridriha Merca u CDU, dok AfD iz uspeha izvlači zaključke za narednu strategiju.

O tome je za Euronews Srbija govorio Saša Rupert Karaka sa Instituta za političke nauke Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu.

Kaže da je debata o Mercu neuobičajeno oštra, da nema jasne odluke o smeni i da će borba u CDU potrajati. Za AfD ocenjuje da je osokoljen rezultatima, da će nastaviti da širi jaz između CDU i SPD i da će pravi test biti da li može da uđe u vlast bez apsolutne većine.

Merc, autoritet i dve opcije u CDU

Karaka kaže da rasprava o kancelaru nije nova, ali da je njen intenzitet neuobičajen.

"Ono što je neuobičajeno u odnosu na neke prethodne promene kancelara u istoriji Savezne republike Nemačke je intenzitet te debate o Mercu na mestu kancelara. Od prošlih izbora u medijima i unutar same baze CDU otvoreno se priča šta će se desiti sa kancelarom. Istovremeno, nema jasne odluke da se Merc smeni", rekao je Karaka.

Državni premijeri CDU pokušali su da smire raspravu, ali su pominjana imena, pre svega Henrik Vist iz Severne Rajne-Vestfalije, zatim premijeri Bavarske i Hesena.

"Imamo dve opcije. Možda će Merc preživeti i biti lider CDU pred savezne izbore, ili će ostati kancelar, a stranka će se pripremiti da ga zameni. Sve to zavisi od samog Merca. Juče smo videli da je Merc izgubio autoritet. Pošto je rekao da su rezultati katastrofa, pokušao je time da zatvori priče o novom lideru. Očekujem da će doći do produžene borbe u CDU i da se to neće rešiti brzo", kaže Karaka.

Može li vlada da zaustavi AfD

Zabrana stranke, ističe, nije jednostavna opcija.

"Nemačka je liberalna ustavna demokratija. Ne možete jednostavno da zabranite političku stranku jer vam se ne dopada rezultat demokratskih izbora. Mora da postoji dokaz da ta stranka želi da ugrozi slobodu Nemačke ili ustavni poredak, i da ima realistični potencijal da te ciljeve ostvari. Do sada nije bilo zahteva za zabranu AfD-a, a CDU je bio vrlo skeptičan u pogledu takve mere", objašnjava on.

Realnije su, kaže, slabije mere protiv pojedinih organizacija ili političara, ali i one imaju visok prag. Na kratak rok etablirane stranke razgovaraju o tome kako da vrate podršku.

"Ako mobilizacija nije pokrenuta samo političkim pitanjima, ako se igra na emocije i identitet, same bolje politike neće doneti veći broj glasova. To je suviše simplistički pogled. Manuela Šmic iz SPD-a vodila je kampanju kao liberalna alternativa i pobedila je u Berlinu, uprkos snazi AfD-a. To je nešto što bi mejnstrim stranke mogle da imaju kao uzor", kaže stručnjak.

Šta uspeh znači za AfD

AfD, ocenjuje Karaka, brzo uči.

"Iz njihove perspektive, elementi strategije iz prošle godine funkcionišu, jer je SPD gurnut još levlje, pa je dublja razlika između CDU i SPD, i tako se slabi politički profil CDU. Tom strategijom će se AfD i dalje služiti. Doći će i do tehničkih adaptacija u odnosu na medije. Više ironije, više pozitivnih poruka običnim ljudima, a istovremeno svesne provokacije kojima se kanališu frustracije", kaže on.

Ključno pitanje nije samo osvojeni glasovi, nego šta sledi ako nema apsolutne većine.

"Prvo se govorilo o pobedi i dolasku na vlast, a sada čujemo drugačije poruke. Kažu da postoji određena margina za promene na državnom nivou i da se ne može puno uraditi ako se ne promeni vlast u Berlinu. To će biti lakmus test. Ako želi da formira vladu bez apsolutne većine, moraće da se suoči sa koalicijama, pregovorima, kompromisom i umerenošću. Ako ne, AfD će ostati u opoziciji", kaže Karaka.