Šest premijera za sedam godina, samo jedan izgubio na izborima: Da li je ekonomija ključna za opstanak u Dauning stritu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ujedinjeno Kraljevstvo je na putu da dobije šestog premijera za otprilike sedam godina, dok jedan politički lider za drugim ne uspevaju da se izbore sa uporno slabom ekonomijom, koja je uticala na prihode i životni standard i iscrpela birače.
Odlazeći premijer i lider Laburističke partije Kir Starmer, koji se povlači nakon samo dve godine na funkciji, nalazi se u "dobrom društvu". Njegova četiri prethodnika — Riši Sunak, Liz Tras, Boris Džonson i Tereza Mej — suočavali su se sa mnogim istim teškim izazovima i imali jednako kratke mandate.
Kako je za Euronews Srbija rekao novinar Milan Dinić, Britanija je za deset godina imala šest premijera, što je više nego prethodnih 36 godina.
"Svi premijeri, izuzev Dejvida Kamerona, su pali zbog toga što su izgubili podršku unutar svoje stranke i unutar političkih krugova kojima pripadaju. Tako da Endi Bernam (mogući naslednik Starmera) sada ima podršku, ali on dolazi verovatno na mesto premijera i lidera Laburističke stranke u trenutku kada je sama stranka duboko podeljena", rekao je on.
Govoreći upravo o ovom broju premijera koji se izređao u Dauning Stritu, urednik spoljnopolitičke redakcije Euronews Srbija Ljubiša Ivanović kaže da je u tom proteklom periodu samo jedan premijer zapravo izgubio na izborima.
"To je bio Riši Sunak. To je bilo vidljivo iz aviona da će izgubiti na izborima. Tereza Mej je došla dvorskim prevratom, pa je onda Boris Džonson došao dvorskim prevratom, pa je Liz Tras došla, pa je došao Riši Sunak, koji je onda izgubio na izborima. Pa sad Kir Starmer podnosi ostavku, dolazi Endi Bernam. Sve se to dešava bez izbora. Takav je politički sistem u Britaniji. To je dopušteno. Za sve je kriv Bregzit", rekao je Ivanović.
Ipak, istakao je i nekoliko razloga zbog kojih je pozicija premijera Ujedinjenog Kraljevstva postala tako nestalna, jedan od razloga leži u ekonomiji. Kako kaže, Britanija je zemlja koja gotovo ništa ne proizvodi.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Povezane vesti
"Oni su se skoncentrisali na usluge, finansijski sektor i tako dalje, i sad imaju problem sa tim. To je jedan od velikih problema. Kako ćeš podići građevinsku industriju kada ti ništa ne proizvodiš? Ne proizvodiš cement, nemaš čelik i tako dalje", rekao je on.
Osvrnuo se, međutim, i na rezultat migracije. Danas su one veće nego 2016. godine kada je još postojao migrantski talas u Evropi. Takođe, BFP je manji, a politička scena se fragmentizovala.
"To je bila zemlja koju je karakterisao duopol politički, laburista i konzervativaca uz nešto malo liberala svojevremeno. Dakle, oni imaju političku nestabilnost, društvenu nestabilnost, ekonomsku nestabilnost i migrantsku nestabilnost. Sva pitanja koja su sami sebi postavili 2016. za Bregzit i rešili da je Bregzit lek za te probleme, Bregzit nije rešio. Ne samo što nije rešio nijedan problem, nego je određene dodatno usložnio", rekao je Ivanović.
Koliki je problem ekonomija?
Prema pisanju CNN, u Britaniji političari skupo plaćaju zbog sveprisutnog osećaja da život postaje sve teži i sve skuplji.
Plate jedva da su pratile rast potrošačkih cena, što znači da ljudi ne osećaju suštinsko poboljšanje životnog standarda. Od kada je Laburistička partija došla na vlast 2024. godine, prosečna nedeljna zarada, prilagođena inflaciji i bez bonusa, porasla je za manje od 1 odsto na 494 funti (651 dolar), prema podacima britanske statističke službe — jedva bolje od rasta od 2019. godine.
U međuvremenu, porezi su na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija.
"Sve se vraća na (ekonomiju)", rekao je Raul Ruparel, glavni ekonomista za Ujedinjeno Kraljevstvo u Boston Consulting Group (BCG). Loš ekonomski učinak Velike Britanije "deo je šireg osećaja da se stvari možda ne poboljšavaju".
Povezane vesti
Sumorno raspoloženje
Starmer, kao i četvorica lidera pre njega, ispravno su identifikovali dugogodišnji problem niskog rasta u Ujedinjenom Kraljevstvu i učinili njegovo rešavanje svojim glavnim prioritetom.
Ipak, snažan ekonomski rast ostao je nedostižan, čak i dok je državni dug rastao, ostavljajući uzastopnim vladama malo prostora za delovanje u rešavanju sve duže liste povezanih problema — od propadajuće infrastrukture do hroničnog nedostatka stanova.
"Ako imate ekonomiju koja raste, to vam daje veću fleksibilnost da delujete u drugim oblastima... da više ulažete i trošite, smanjujete poreze... to je osnova svega", rekao je Ruparel.
AP Photo/Kin Cheung
Povezane vesti
Rast BDP-a Ujedinjenog Kraljevstva u proseku iznosi oko 1 odsto godišnje otkako je Mej došla na vlast u julu 2016. godine, prema konsultantskoj kući Capital Economics. BDP po glavi stanovnika, koji uzima u obzir promene u veličini stanovništva i generalno se smatra boljim merilom životnog standarda, bio je podjednako neimpresivan.
Sumorno raspoloženje u vezi sa ekonomijom pomoglo je Laburističkoj partiji, koja je obećavala "promene", da ostvari ubedljivu pobedu na opštim izborima 2024. godine. Britanci su bili očajni za nekim drugačijim, nakon 14 godina vladavine opozicione Konzervativne partije, perioda koji je obuhvatio dvostruke šokove pandemije i rata u Ukrajini, ali i Bregzit i mere štednje.
Ipak, značajne promene su se sporo ostvarivale, što je pogoršalo stavove o Starmerovoj premijerskoj funkciji i donelo teške gubitke Laburističkoj partiji na lokalnim izborima u maju, koji su praktično zapečatili njegovu sudbinu.
Novi lider, isti problemi
Kao što je Starmer nasledio mlaku ekonomiju, tako će i njegov naslednik. Ali možda će njegovom nasledniku biti dato više vremena da se suoči sa izazovima koji nikada nisu mogli biti rešeni preko noći.
"Postizanje ekonomskog rasta nije lako u kratkom roku. Izgradnja nove infrastrukture, smanjenje cena energije... to zahteva vreme", rekao je Ruparel iz BCG-a.
Međunarodni monetarni fond očekuje da će ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva ove godine porasti za svega 0,8 odsto, prema prognozi iz aprila. To je za pola procentnog poena manje u odnosu na januarsku procenu, jer rat u Iranu uzima svoj danak kroz više cene energije, i naglašava razmere izazova koji predstoje.
Komentari (0)