Počela odsudna bitka za "pojas tvrđava" u Donbasu? Aglomeracija Kramatorska na udaru ruske armije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Usred talasa pozitivnih naslova o ruskim rafinerijama u plamenu i paralizovanoj logistici, bitka za legendarni "pojas tvrđava" ukrajinskog Donbasa počela je ozbiljno. Ruske snage su probile odbranu u gradu Kostjantinivki u Donjeckoj oblasti i postepeno preuzimaju urbanu zonu.
Dok se letnja ofanziva zahuktava, ruske snage suprotno trendu stagnacije na ostatku fronta ostvaruju realan napredak u srcu ukrajinskog dela Donbasa, piše Fransis Farel za The Kyiv Independent.
Kramatorska aglomeracija, povezana jednim dugim putem koji je godinama bio kičma ukrajinske odbrane ovog područja, od Slovjanska na severu, preko Kramatorska, Družkivke, pa sve do Kostjantinivke, ostaje glavna prepreka dugogodišnjim ambicijama Moskve da osvoji ceo Donbas.
Tokom celog rata, uprkos najboljim naporima da napadaju sa istoka, severa i juga, ruske snage su bile zadržane na prilazima ovim gradovima, sve do sada.
Za Ukrajinu, uprkos prednosti u mnogim aspektima rata dronovima, akutna kriza sa ljudstvom i teškoće u logistici na frontu zasićenom dronovima osećaju se bolnije nego ikad upravo u Kostjantinivki.
Ova bitka je samo najnovija u nizu intenzivnih urbanih borbi koje su obeležile tok rata, svaka pod stalno promenljivim taktičkim i tehnološkim uslovima.
Sada, dok se borbe brzo približavaju kulminaciji, ukrajinski odgovor na izazov Kostjantinivke mogao bi biti odlučujući. Hoće li ovaj industrijski grad biti upamćen kao poslednja velika tvrđava koju je Rusija osvojila ili kao početak kraja ukrajinskog Donbasa?
Povezane vesti
Ratno središte
Nekada grad sa više od 100.000 stanovnika, Kostjantinivka je bila isturena baza ukrajinskog ratnog rasporeda još od 2014. godine, kada su obližnji Toreck i Horlivka označavali liniju dodira sa ruskim proxy snagama.
U prvim godinama velikog rata grad je dobio dodatni značaj jer se u blizini, u Bahmutu, vodila intenzivna iscrpljujuća borba.
Tokom 2024. front se približio sa dve strane - Rusi su prodrli u Toreck na jugoistoku i u Časiv Jar na severoistoku, gde su obe strane bile u mrtvoj tački u brutalnim urbanim borbama.
Tokom tog perioda Kostjantinivka i njeni stanovnici vodili su sve opasniji život. OKKO benzinska pumpa na ulazu u grad postala je legendarno mesto susreta vojnika, volontera i novinara.
U 2025. situacija se polako pogoršavala. Rusi su završili zauzimanje Torecka, a istočno od Kostjantinivke prešli su kanal Severni Donjec–Donbas, koji je godinama bio povoljna prirodna linija odbrane za Ukrajinu.
U međuvremenu, intenzivne borbe na drugim delovima fronta dovele su do toga da ukrajinska komanda sve više zanemaruje Kostjantinivku. Elitna brigada Azov i njen novi korpus prebačeni su da zaustave rusku ofanzivu na Dobropilje na zapadu.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
Kao i u slučaju Pokrovska, 2025. godina je obeležena drastičnim pogoršanjem ukrajinske frontovske logistike, pre svega zahvaljujući elitnoj ruskoj dronovskoj jedinici Rubikon, koja je na to područje stigla u aprilu prošle godine.
Povezane vesti
Istog meseca u grad su počeli da stižu prvi optički FPV dronovi, što je prizor koji je uskoro postao uobičajen širom fronta. Mesec dana kasnije benzinska pumpa je uništena, a grad je brzo obavijen napredujućom i sve dubljom "zonom smrti" ruskih dronova.
Tokom ostatka godine logistička situacija se dodatno pogoršavala. Do zime, kako su pričali vojnici iz tog područja, gotovo nijedno vozilo, a veoma malo besposadnih kopnenih vozila, nije moglo ući ili izaći iz grada neozleđeno.
U tom trenutku ukrajinska pešadija još je držala položaje na istočnim i južnim obodima grada, ali kao i na drugim vrelim tačkama fronta, mnogi od njih bili su toliko izolovani da su praktično bili osuđeni na smrt.
Povezane vesti
Rotacija vozilima postala je nemoguća, kao i evakuacija ranjenika, dok su čak i teški bombarderi dronovi koje je Ukrajina koristila za snabdevanje pešadije na nultoj liniji sve češće presretani od strane Rubikonovih timova.
Infiltracija i preuzimanje
Tokom zime, dok se ukrajinska odbrana na ostatku fronta postepeno stabilizovala, prve ruske infiltracione grupe počele su da prodiru u slabo naseljene stambene četvrti na rubovima Kostjantinivke.
Koristeći loše vreme i sve veće praznine između ukrajinskih položaja, ruski vojnici su se skrivali po podrumima ukrajinskih kuća pokušavajući da se okupe i napreduju dalje.
Ipak, dugo je situacija bila pod kontrolom - većina infiltratora je brzo primećena i gađana od strane ukrajinskih dronovskih timova.
Tokom proleća situacija se dalje pogoršavala. Do maja, kada su snimateljka Olena Zaško i Farel prepešačili deset kilometara od Družkivke skoro do samog oboda grada, tvrđava Kostjantinivka već je bila probijena.
Koristeći slabije ukrajinske brigade, poput nedavno formirane 156. mehanizovane, ruske infiltracione grupe pretvorile su se od stalnih požara koje treba gasiti u plimu koju je sve teže zaustaviti.
Prodirući kroz sektor 156. brigade, kako je javio ukrajinski medij Hromadske, ruski vojnici su preplavili zapadnu polovinu grada i približili se severnom ulazu upravo onim putem kojim smo mi pešačili.
Slično, velika infiltracija zabeležena je i mapirana od strane OSINT grupa, uključujući veoma cenjeni DeepState, u istočnom delu grada.
Do početka juna komanda 19. armijskog korpusa, zadužena za odbranu grada, priznala je da se u urbanom području Kostjantinivke nalazi više od stotinu ruskih vojnika, ponavljajući uobičajenu frazu da je situacija teška, ali pod kontrolom.
Google Maps
Sada ukrajinska pešadija i neki dronovski timovi i dalje drže položaje širom grada, ali geolocirani snimci koji se pojavljuju na internetu pokazuju sve više Rusa.
Ovde je korisno uporediti Kostjantinivku sa sličnim završnim činom bitke za Pokrovsk. Kada se prva grupa od oko 50 ruskih vojnika infiltrirala u grad u leto 2025. godine, bilo je teško ali još moguće, uz pomoć jurišnih jedinica i specijalaca, da se proboj zatvori i uspostavi koherentna odbrambena linija.
Ali kada su nekoliko meseci kasnije Rusi ponovo probili, ovog puta sa više od stotinu vojnika, infiltracija je dostigla kritičnu masu i pretvorila se u postepeno preuzimanje izgrađenog dela grada.
To se upravo sada čini da se dešava u Kostjantinivki i može biti upozorenje za budućnost urbanih taktika na ukrajinskom bojištu sve više zasićenom dronovima.
Tokom 2026. Ukrajina - a posebno dronovski deo njenih snaga - postala je sve efikasnija u zaustavljanju čak i najmanjih ruskih infiltracionih timova, ponekad sastavljenih od samo jednog ili dva čoveka, koji puze kroz polja, šumarke i sela.
Ali u gradovima, sa bezbroj mogućnosti za zaklon od pogleda i vatre, sve više depopulisanim i bez prave linije fronta koju drži ukrajinska pešadija, infiltracija, okupljanje i dalje napredovanje relativno je mnogo lakše.
Otkrivene slabosti
Kostjantinivka je takođe podsetnik da, uprkos sve većim uspesima Ukrajine sa dronovima, od taktičkog nivoa do srednjeg dometa i strateške dubine, obične manevarske brigade zadužene za držanje fizičke linije fronta i dalje su izuzetno preopterećene.
Dok jače brigade pod uglednim i dobro opremljenim korpusnim komandama, poput korpusa Azov, 3. armijskog korpusa ili 7. korpusa Vazdušno-desantnih snaga u Pokrovsku, mogu efikasno da drže ključne delove fronta, one ne mogu da pokriju sve.
Ruska vojska, koliko god se mučila, i dalje je efikasna u pronalaženju slabih tačaka u ukrajinskoj odbrani.
Tanjug AP/Oleg Petrasiuk/Ukrainian 24th Mechanised Brigade via AP
Istovremeno, iako ograničen isključenjem Starlinka, ruski dronovski deo, i zona smrti koju stvara na delovima fronta na koje se koncentriše, i dalje može da učini život ukrajinskih branilaca izuzetno teškim.
Srećom, činjenica da veliki deo ukrajinske taktičke vatrene moći dolazi od elitnih dronovskih jedinica, posebno onih iz Snaga za bespilotne sisteme, znači da Kijev i dalje ima fleksibilnost da ojača odbranu Kostjantinivke prebacivanjem vrhunskih dronovskih jedinica sa mirnijih delova fronta.
Predstojeća kulminacija
Ako Ukrajina ne uspe ubrzo magično da uđe i očisti ruski proboj u Kostjantinivku, sudbina bitke za grad je verovatno već odlučena i odigraće se tokom ostatka leta i možda rane jeseni.
Ruski pokušaji da preseku ulaze u grad sa obe strane veoma su zabrinjavajući, ali u sadašnjim depopulisanim i dronovima zasićenim taktičkim uslovima, pravo opkoljavanje biće teško ostvariti.
Čak i ako na nekim mapama tako izgleda, bitke iz poslednje godine pokazale su da teritorija označena kao kontrolisana od jedne ili druge strane sve više predstavlja grubu aproksimaciju, a ne precizan odraz stvarnosti na terenu.
Umesto čistog opkoljavanja, verovatno ćemo gledati priče o teškim i opasnim povlačenjima kroz osporenu teritoriju pod nebom punim dronova, slično onome što se videlo u Pokrovsku i Mirnogradu pre pola godine.
Već na našem pešačenju ka Kostjantinivki počeli smo da srećemo ukrajinske pešadince koji su izlazili sa sličnim pričama, uključujući iznureno, bradato lice Serhija, koji je izašao posle 93-dnevne rotacije koja je počela još na Dan zaljubljenih u dubokoj zimskoj hladnoći.
Iza Kostjantinivke ruske snage će gotovo sigurno brzo okrenuti pogled ka sledećem gradu u ukrajinskom "pojasu tvrđava", Družkivki, koja se takođe nalazi u dolini i sa gotovo kontinuiranim stambenim područjem koje povezuje dva grada.
AP Photo/Vadim Ghirda
Put za sledeću veliku infiltraciju je jasan i relativno jednostavan, a za razliku od gradova dublje u pozadini, ova teritorija je predugo bila blizu fronta da bi Ukrajina stigla da je utvrdi onoliko temeljno koliko je to učinila dublje u pozadini.
Družkivka je okružena sa obe strane istim strateškim visovima koji flankiraju Kostjantinivku, a borba za njih biće ključna za određivanje vremenske dinamike bitke za Družkivku.
Posle toga slede Slovjansk i Kramatorsk, dva još veća grada koja su od 2014. bila srce slobodnog ukrajinskog dela Donjecke oblasti.
Odbrana ovih velikih gradova pripremana je godinama i, iako će Rusija pokušati da im učini logističke puteve izuzetno teškim, suočiće se sa izazovom kakav do sada nije savladala tokom celog velikog rata.
Zato ukrajinsko rukovodstvo, vojska i narod shvataju da bi predaja ostatka Donjecke oblasti u zamenu za obećanje mira iz Moskve bila strateški neprihvatljiva.
Umesto toga, odbrana ovih gradova, i cena koju Rusija mora da plati u municiji, tehnici i posebno ljudstvu da bi ih osvojila, ono je što na kraju može slomiti rusku sposobnost i uverenje da može savladati nezavisnu Ukrajinu.
Komentari (0)