Najsmrtonosniji mesec za civile u Ukrajini: Ruska taktika "kombinovanih udara" ključni razlog?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Maj je bio najsmrtonosniji mesec za civile u Ukrajini u poslednje četiri godine, rečeno je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pojačani ruski napadi doveli su do toga da je proteklog meseca u toj zemlji ubijeno blizu 280 civila. Sa druge strane, Rusija najavljuje poseban izveštaj o ciljanim napadima Kijeva na civile koji će poslati međunarodnim organizacijama.
Maksim Kamenjecki, profesor na Institutu za međunarodne odnose u Kijevu, govoreći za Euronews Srbija o situaciji u Ukrajini, kaže da je teško celo razdoblje koliko traje rat. Međutim, u maju je, kako kaže, Rusija počela da koristi kombinovane napada sa više balističkih raketa.
"Ona kombinuje udare dronovima, krstarećim raketama i balističkim, tako da oni dolaze u istom trenutku na grad. I zato je to teško za protivvazdušne i protivraketne odbrane. Počeli su često da pogađaju stambene zgrade. Meni tu baš u maju, u blizini, raketa je direktno pogodila stambenu zgradu od devet spratova, tako da se urušio jedan deo zgrade. Tada ja mislim da negde oko 20 ljudi odmah poginulo. Tako da ti udari, plus udari na gradove uz granicu koji su dosta veliki, recimo, Sumi koji je stalno pod napadima, to je grad veličine Novog Sada. Njima vazdušna uzbuna, vazdušna opasnost se oglasi ponekad nakon što su ljudi čuli eksplozije. Tako da ovakva taktika napada sa više balističkih raketa, to je razlog problema o kojem ste govorili", rekao je on.
Euronews Srbija
Marko Savković iz ISAC fonda kaže za Euronews Srbija da su ovi podaci poražavajući. Prvo da rat traje toliko dugo, a drugo i da civili stradaju u tom broju i da nema naznaka da se konflikt privodi kraju.
"Mislim da je stradanje civila u oružanim sukobima jedna od njihovih odrednica u savremenom svetu. Mi imamo jednu nesrazmeru. Sve više stradaju civili. Trebalo bi da bude obrnuto, što su oružja sofisticiranija, trebalo bi da bude lakše da se ta razlika između civila i borca uspostavi. Ali, kao što vidimo, to nije slučaj, delom i zato što su civilne mete. Dakle, i jedna i druga strana prosto gađaju i civilnu infrastrukturu, s tom razlikom da, rekao bih, da Rusija već dugo vremena pribegava toj jednoj taktici koja bi se u suštini mogla nazvati pokušaj uterivanja straha neselektivnim bombardovanjem, gađanjem ukrajinske teritorije gađanjem stambenih zgrada, objekata. Nekad se možda i radi o, da kažem, promašajima ili situaciji u kojoj je određena vojna meta okružena civilnom infrastrukturom. Ali, bez obzira, zakoni ratovanja, običaji i zakoni ratovanja zahtevaju da se uspostavi razlika između te dve stvari", rekao je Savković.
Govoreći o linijama fronta, profesor Kamenjecki kaže da se one praktično ne miču. Rusi su se usmerili na jednom mestu koje se zove Konstantinovka, prema pojasu "donbaskih tvrđava", gde je uporište ukrajinske odbrane.
"Situacija se ne menja i naša strana još uvek ima manjak ljudstva i ponekad i oružja koje se koristi na frontu. Ali, ti su udari na infrastrukturu Rusije koji su vidljivi, oni pokazuju da se odnos u ruskom stanovništvu menja polako, bez obzira što govori Putin. Pazite, Putin ne može drugačije da govori. On ne može da prizna da je pogrešio. Sad više ne govori da sve teče po planu, kako je on zacrtao. Ali on ipak mora da govori da će biti u redu, svi će ciljevi biti postignuti i tako dalje. To je njegova logika", rekao je profesor.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Savković objašnjava da strane u sukobu nastoje da oslabe ovu drugu u što je moguće većoj meri. Tu se međutim, razlika između civila i boraca u najvećoj meri izbrisala.
"Ova nastojanja Ukrajine, kada gađaju infrastrukturu Rusije, konkretno energetsku infrastrukturu, mislim, jasno je na šta se tu udara. To je bila uvek, da kažem, jedna razlika u odnosu na slične sukobe. Rusija je imala taj, da kažem, neograničen, neiscrpan resurs u vidu energenata. Međutim, Ukrajina pokazuje na toj distanci da je u stanju da uništi ili u velikoj meri ošteti i uspori funkcionisanje rafinerija, čak i one koja je najvažnija zapravo za funkcionisanje Moskve, konkretno ova koju smo nedavno videli da je pogođena", rekao je Savković.
Kako dodaje, stvar je u slici koja se šalje.
Savković kaže da je Rusija davno prešla na takozvanu ratnu ekonomiju. Kako ističe, to je mašina koja proizvodi i dejstvuje
"Ukrajina, s druge strane, jeste bila jako oslonjena na naoružanje, vojnu opremu koja je stizala iz zapadnih izvora, ali se i to menja u jednom delu jer je Ukrajina prosto primorana da razvije autohtonu industriju. Govorimo pre svega o dronovima najrazličitijih vrsta, ali nije samo to, već lekcije koje su naučili i velikom brzinom primenili. Dakle, vi kada čitate danas, analitičari posmatraju prilagođavanje Ukrajine situaciji na frontu, Ukrajina zapravo vodi uspešnije od svih drugih taj prvi sukob, prvi pravi sukob 21. veka", rekao je on.
Kako dodaje, taj sukob je strašan po svemu što se dešava, za civile, ali i učesnike.
"To je kao Prvi svetski rat, ali da tako kažem, na steroidima. Nedavno je general Petreus, objašnjavajući kako izgleda situacija na frontu, rekao praktično da vojnici ne izlaze ispod zemlje, jer onog momenta kada izađu oni postaju, znači, dron ih fiksira, imaju jako malo vremena da se negde sklone. Dakle, to je sada jedan, rekao bih, čak nivo iznad u odnosu na ono što smo imali u Prvom svetskom ratu, 100 i nešto godina kasnije. Tako da to je, ja mislim, velika prednost Ukrajine. Prosto priterena uza zid, prilagodila se jednom zaista zadivljujućom brzinom. Naučila je lekcije, integrisala svoju odbranu i mislim da glavni problem zapravo dugoročno jeste nedostatak ljudstva. To je problem koji je jako teško rešiv i koji predstavlja unutrašnji problem za Ukrajinu u ovom trenutku", rekao je Savković.
Povezane vesti
Opširnije o ovoj temi pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)