Rekordni skok cena goriva širom Evrope: Geopolitička kriza gura energente ka granici od tri evra
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Talas poskupljenja pogonskih goriva, izazvan ratom sa Iranom i dubokom geopolitičkom krizom, zahvatio je evropske države i izazvao poremećaje na tržištu energenata. Podaci Evropskog zavoda za statistiku (Evrostat) pokazuju da su cene goriva u Evropskoj uniji u avgustu bile za 23,8 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu je skok zabeležen u čak 26 od 27 članica Unije.
Dok pojedine vlade najavljuju hitne intervencije, građani se suočavaju sa rekordnim troškovima na benzinskim pumpama.
Nemačka, Austrija i Slovenija spremaju mere pod pritiskom rekordnih cena
U Nemačkoj je prosečna cena benzina dostigla istorijski rekord od 2,30 evra po litru. Vlada u Berlinu najavila je konkretne mere za suzbijanje skoka cena koje bi trebalo da stupe na snagu 1. oktobra.
AP/ Michael Probst
Šef poslaničke grupe vladajuće CDU/CSU u Bundestagu Torsten Fraj poručio je da je građanima neophodno konkretno olakšanje, nakon što je kancelar Fridrih Merc potvrdio da će država reagovati na neopravdana poskupljenja.
Teška situacija beleži se i u Austriji, gde je cena dizela prešla 2,30 evra po litru.
Predsednik Udruženja trgovaca energentima u Privrednoj komori Jirgen Rot ocenio je da se više ne može isključiti ni scenario u kojem bi dizel dostigao cenu od tri evra po litru.
Rot objašnjava da distributeri nemaju korist od ovakvih cena jer je njihova marža po litru fiksna, dok potencijalne mere vlade za narednu godinu prete da donesu i dodatne poreske namete.
Povezane vesti
Slični trendovi prisutni su i u regionu.
U Sloveniji je cena dizela prvi put prešla granicu od dva evra i iznosi 2,012 evra po litru, dok su poskupeli i benzin BMB 95 (1,748 evra) i lož-ulje (1,635 evra).
Andrej Tarfila/Shutterstock Editorial/Profimedia
Slovenačko Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku napominje da bi, bez državne regulacije i poreskih olakšica, cena dizela na tamošnjim pumpama već premašila 2,30 evra.
U Francuskoj rekordne cene podstakle alternativne metode i carinska upozorenja
Posebno dramatična situacija je u Francuskoj, gde je prosečna cena dizela dostigla rekordnih 2,41 evra po litru, dok je na oko 700 pumpi prešla 2,50 evra. Na pojedinim mernim mestima cena se opasno približila nivou od tri evra (2,90 evra). Rast prati i benzin - bezolovni SP95 košta u proseku 2,25 evra, a SP98 više od 2,28 evra po litru.
Visoke cene primorale su deo vozača na rizične alternative, pa su na društvenim mrežama postali viralni snimci sipanja prehrambenog i prerađenog jestivog ulja u rezervoare.
Stručnjaci i profesori tehničkih nauka upozoravaju da biljna ulja nemaju ista svojstva kao dizel i da kod savremenih motora mogu uzrokovati ozbiljne kvarove na sistemima za ubrizgavanje.
Pored tehničkih rizika, francuska carinska služba podseća da je korišćenje jestivog ulja kao goriva carinski prekršaj koji povlači novčane kazne i mogućnost zaplene vozila.
Povezane vesti
Francuska vlada priprema novi paket targetirane pomoći za najugroženije vozače, pri čemu je ministar zadužen za budžet David Amijel isključio mogućnost neselektivnih davanja, ističući potrebu za očuvanjem stabilnosti javnih finansija pred predstojeće predsedničke izbore i izradu budžeta za 2027. godinu.
Posledice po evropsku ekonomiju i potraga za rešenjem
Godišnji rast cena goriva pogodio je gotovo sve evropske zemlje. Najveći skok u avgustu zabeležen je u Bugarskoj (34,5 odsto), Litvaniji (28,8 odsto), Finskoj (27,6 odsto), Nemačkoj (27,5 odsto) i Francuskoj (27,4 odsto).
Ekonomisti ukazuju da glavnu dobit u ovoj krizi ostvaruju proizvođači sirove nafte iz regiona koji nisu direktno pogođeni sukobom, kao i velika prerađivačka preduzeća.
Zulfugar Karimov / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
Zbog toga se u stručnim krugovima sve češće predlaže uvođenje poreza na prekomernu dobit na nivou Evropske unije, kako bi se prikupljeni novac preusmerio direktno ka potrošačima.
Visoke cene energenata nastavljaju da stvaraju snažan inflatorni pritisak na evropsku privredu. Dok države članice nastoje da balansiraju između budžetskih ograničenja i zaštite životnog standarda, stabilizacija tržišta goriva u potpunosti zavisi od daljeg razvoja geopolitičke situacije i smirivanja tenzija na globalnom nivou.
Gorivo u Srbiji: ima li rizika od nestašice i rasta cena
Ministarka energetike, Dubravka Đedović Handanović, u ponedeljak je izjavila da nema potrebe da se stvara bilo kakva panika ili strah da bi moglo doći do nestašice energenata, dizela, benzina na našim benzinskim pumpama, i da to sve može biti pokriveno proizvodnjom u našoj rafineriji i onome što radi NIS.
Ministarka je dodala da je država spremna da reaguje sa nekim rezervama na tržištu. Zbog čega ta najava, "ako je sve u redu", i da li je potrebna intervencija države u smislu povlačenja nekih rezervi na tržište za Euronews Srbija je govorio profesor dr Milan Beslać, ekonomista.
"Ta informacija je značajna iz prostog razloga što mi na svetskom tržištu imamo nedostatak nafte i naftnih derivata otprilike oko 34%. Imamo 20% što nam dolazi kroz Ormuski moreuz, imamo 10% što nam dolazi sa ruskog tržišta, i imamo 4% zastoja zbog ovoga oštećenja naftovoda istok-zapad kroz Saudijsku Arabiju i na taj način je došlo do manjka nafte na svetskom tržištu, samim tim potražnja je veća nego što bi inače bila da imamo ovo sve što sad nedostaje, i zato cene rastu i to je neminovno", rekao je profesor Beslać.
Na pitanje zašto se ministarka oglasila povodom situacije na tržištu nafte, Milan Beslać kaže da je cilj bio da se javnost uveri da, uprkos trenutnim teškoćama i nedostatku nafte na svetskom tržištu, Srbija za sada raspolaže dovoljnim rezervama.
"Imamo dve vrste rezervi - rezerve Republike Srbije i rezerve NIS-a. One će u nekom kratkotrajnom periodu, dakle ne dugoročno, ali nekoliko meseci, biti dovoljne ukoliko se ova kriza ne reši i ukoliko ne bude nekog protoka kroz Ormuski moreuz, odnosno dok se ne reši pitanje snabdevanja kroz ovaj naftovod istok–zapad“, rekao je Beslać.
Komentari (0)