Ko može, a ko ne može na more? Odmor je luksuz za milione Evropljana

Leto je u punom jeku, ali za milione Evropljana nedelju dana odmora i dalje je luksuz koji ne mogu da priušte. Iako se situacija u većem delu Evrope značajno popravila u odnosu na pre 10 godina, razlike među zemljama ostaju velike: dok u Švajcarskoj i Norveškoj odmor ne može da priušti oko devet odsto stanovništva, u Rumuniji je taj udeo čak 61 odsto. Srbija je takođe visoko na listi, ali uz jedan važan podatak – za 10 godina udeo građana koji ne mogu da priušte nedelju dana odmora smanjen je za čak 32 procentna poena.

Godine 2025. 27,5 odsto stanovništva EU starijeg od 16 godina nije moglo da priušti jednu nedelju godišnjeg odmora van svog doma. Deset godina ranije, taj udeo iznosio je 35,2 odsto, što predstavlja pad od 7,7 procentnih poena i značajno poboljšanje kada je reč o dostupnosti odmora.

U pet zemalja udeo ljudi koji ne mogu da priušte odmor povećao se tokom prethodne decenije, iako je u nekim slučajevima rast bio veoma mali. Reč je o Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Nemačkoj i Austriji. U tri nordijske zemlje zabeležen je najveći rast, ali je stopa i dalje među najnižima u Evropi.

Nemačka i Austrija takođe odstupaju od opšteg trenda, pa je oko svake pete osobe u tim zemljama 2025. godine bilo uskraćeno za mogućnost da priušti nedelju dana odmora. U Nemačkoj je taj udeo za 10 godina povećan za 1,2 procentna poena, a u Austriji za 0,3 procentna poena.

Ekonomija odmora

Koje evropske zemlje imaju najveći udeo stanovništva koje ne može da priušti nedelju dana godišnjeg odmora van kuće? U kojim zemljama je dostupnost odmora najviše poboljšana tokom prethodnih deset godina? I koji faktori utiču na to koliko je odmor pristupačan?

FRANK MOLTER/AFP/Profimedia

Naime, prema podacima za 2025. godinu, udeo ljudi koji ne mogu da priušte nedelju dana odmora značajno se razlikuje širom Evrope. Kreće se od devet odsto u Švajcarskoj i Norveškoj do čak 61 odsto u Rumuniji.

Više od polovine stanovništva ne može da priušti odmor i u Crnoj Gori (58 odsto), Albaniji (53 odsto) i Turskoj (51 odsto). Severna Makedonija (48 odsto) i Grčka (47 odsto) takođe su blizu tog nivoa.

Udeo je veći od jedne trećine stanovništva i u Bugarskoj (39 odsto), Mađarskoj (39 odsto), Srbiji (36 odsto) i Italiji (36 odsto).

Ispod proseka Evropske unije taj udeo je u Portugalu (33 odsto), Hrvatskoj (33 odsto), Španiji (32 odsto), Litvaniji (31 odsto), Slovačkoj (29 odsto), Letoniji (29 odsto), Kipru (28 odsto) i Malti (28 odsto).

Na drugom kraju skale, udeo je 15 odsto ili manji u Luksemburgu, Švedskoj, Holandiji, Danskoj, Finskoj i Sloveniji, kao i u Švajcarskoj i Norveškoj, gde iznosi devet odsto. U Nemačkoj taj udeo iznosi 21 odsto, dok je u Francuskoj 23 odsto.

Južna i jugoistočna Evropa imaju najveći nivo uskraćenosti kada je reč o mogućnosti da se priušti odmor. To uključuje i zemlje kandidate za članstvo u EU. Severna Evropa, posebno nordijske zemlje, kao i zapadna Evropa beleže najniže stope. Centralna i istočna Evropa uglavnom se nalaze između ova dva regiona, ali među zemljama postoje značajne razlike.

Tanjug/AP/Yorgos Karahalis

Uloga BDP-a i ekonomske nejednakosti

Objašnjavajući podatke za 2023. godinu, stručnjaci su istakli značaj nivoa prihoda. Profesor Majkl Hal sa Univerziteta Kenterberi ukazao je na to da je nivo raspoloživog dohotka očigledno važan, jer ljudima omogućava da novac troše na odmore.

"Razlike u mogućnosti odlaska na odmor i potrošnji na odmore odražavaju neke od širih ekonomskih razlika unutar EU", rekao je on.

Profesorka Linn Minaert sa Državnog Metropolitan Univerziteta u Denveru navela je da su razlike među državama uglavnom povezane sa snagom njihovih ekonomija. Kako je istakla, zemlje sa većim udelom stanovništva koje ne može da priušti odmor uglavnom imaju niži BDP u odnosu na zemlje u kojima je taj udeo manji.

Pre 15 godina, gotovo dve od pet osoba (38,8 odsto) u EU nisu mogle da priušte nedelju dana odmora. Taj udeo je postepeno opadao nakon što je 2012. dostigao vrhunac od 40,5 odsto, da bi 2019. godine pao na 28 odsto. Od tada je relativno stabilan i kreće se oko 27–28 odsto.

Tanjug/AP/Darko Bandic

U poređenju sa podacima iz 2015. i 2025. godine, 25 od 30 zemalja zabeležilo je pad udela ljudi koji ne mogu da priušte odmor, dok je u pet zemalja taj udeo povećan.

Tri nordijske zemlje zabeležile su najveći rast izražen u procentnim poenima. U Norveškoj je udeo povećan za 3,8 procentnih poena, u Švedskoj za 3,2, a u Finskoj za 1,5 procentnih poena.

Međutim, ove zemlje su 2015. godine polazile sa relativno niskih nivoa. Na primer, u Norveškoj samo 5,3 odsto stanovništva nije moglo da priušti odmor, dok je u Švedskoj taj udeo iznosio 9,2 odsto. Do 2025. godine povećao se na 9,1 odsto u Norveškoj i 12,4 odsto u Švedskoj.

U Nemačkoj i Austriji, gde približno jedna od pet osoba ne može da priušti odmor, ovaj udeo je povećan za 1,2, odnosno 0,3 procentna poena.

Sa druge strane, udeo ljudi koji ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće smanjen je za čak 33 procentna poena u Hrvatskoj i 32 procentna poena u Srbiji.

Pad je iznosio 26 procentnih poena na Kipru, 22 u Irskoj, dok je u Bugarskoj i Turskoj smanjen za 21 procentni poen.

Poljska, Portugal, Slovačka, Malta i Mađarska takođe su zabeležile značajan pad, od više od 15 procentnih poena.