Sklopljen istorijski dogovor: Šta je "Ahilov štit" koji će čuvati grčko nebo?

Grčka i Izrael potpisale su krajem avgusta sporazume nabavku nove protivvazdušne i protivraketne arhitekture, čime je označen početak jednog od najvažnijih programa jačanja grčke PVO, nazvanog "Ahilov štit".

Troškovi protivvazdušne komponente procenjuju se na oko 3,1 milijardu evra, dok se u međunarodnim medijima pominje i maksimalni iznos do 3,5 milijardi evra, u zavisnosti od obima municije, tehničke podrške i pojedinačnih podsistema koji će konačno biti uključeni u sporazum. Kako je naglasio grčki ministar nacionalne odbrane Nikos Dendijas, ukupan iznos za PVO sisteme blago premašuje 3 milijarde evra.

Šta je "Ahilov štit"?

Uprkos imenu "Ahilov štit", ne radi se o izolovanom oružanom sistemu niti o bukvalnoj kupoli koja će prekrivati zemlju.

Logika ovog programa je drugačija: u pitanju je jedinstvena mreža radara, senzora, komandnih centara, elektronskih sistema i različitih tipova raketa presretača. Cilj je da sistem može blagovremeno da uoči pretnju, da je prepozna, izračuna njenu putanju i izabere najprikladnije dostupno sredstvo za njeno neutralisanje.

Pretnje sa kojima će morati da se nosi kreću se od malih dronova i borbenih aviona, pa sve do krstarećih i taktičkih balističkih raketa. Osnovna filozofija se zasniva na preklapanju zona zaštite. Različiti sistemi će preuzimati različite vrste pretnji i različite udaljenosti, a svi će biti međusobno povezani.

Jedna stvar zahteva posebno pojašnjenje - potvrđeni grčki program ne podrazumeva kupovinu sistema "Gvozdena kupola" (Iron Dome).

Grčka arhitektura će se oslanjati na druge izraelske sisteme, koji su dizajnirani da pokriju veće udaljenosti i da se prilagode specifičnim potrebama Grčke. Ostrvska geografija, velike udaljenosti i potreba da se zaštiti kritična infrastruktura širom zemlje, čine grčke potrebe znatno drugačijim od onih za koje je dizajnirana "Gvozdena kupola".

Kako će funkcionisati "Ahilov štit"?

Giorgos Arapekos/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Prava moć ove nove arhitekture ne leži samo u dometu raketa. Ključni element je povezivanje različitih sredstava u zajedničko digitalno okruženje komande i kontrole.

Novi izraelski radari sarađivaće sa grčkim senzorima, postojećim sistemima Patriot, sistemima za nadzor Oružanih snaga i nekinetičkim sposobnostima za borbu protiv dronova, koje su već raspoređene na ostrvima i kritičnim vojnim objektima.

Jednostavnije rečeno, kada radar uoči metu, podaci se šalju u centralni komandni sistem. Tu se procenjuju podaci poput brzine, visine, pravca i mogućeg mesta udara. Zatim se bira najprikladnije dostupno sredstvo za presretanje, što ima i svoju ekonomsku dimenziju.

Nije nužno uništiti mali dron skupom raketom dugog dometa. U zavisnosti od situacije, može se neutralisati elektronskim ometanjem, anti-dron sistemom ili jeftinijim presretačem. Sa druge strane, balistička raketa zahteva brži i snažniji sistem najvišeg nivoa.

Ako pretnja prođe prvu liniju odbrane, postoji druga, a po potrebi i treća mogućnost presretanja.

Koji delovi Grčke će biti prioritet?

Prioritet će najverovatnije imati Trakija, istočni Egej, vazduhoplovne i pomorske baze, komandni centri, luke i energetska infrastruktura.

Mreža će se postepeno širiti na kopneni deo zemlje, sa ciljem stvaranja zajedničke operativne slike za suočavanje sa različitim pretnjama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nijedna PVO ne može garantovati apsolutnu zaštitu, posebno u slučaju masovnih napada zasićenja.

Nova arhitektura promeniće i način na koji se koriste druga sredstva Oružanih snaga.

Stvaranje integrisanije PVO mreže može osloboditi deo borbenih aviona Rafal, F-16 Viper, budućih F-35 i novih fregata od stalnog zadatka teritorijalne odbrane. Na taj način, avioni i brodovi moći će više da se koriste u široj ulozi odvraćanja za koju su i dizajnirani.

Istovremeno, nova arhitektura bi trebalo da omogući postepeno povlačenje starijih PVO sistema ruske proizvodnje. Ministar odbrane je već označio sisteme S-300 kao deo arsenala koji "odlazi", iako još nisu objavljeni svi detalji o tačnom rasporedu i njihovoj daljoj sudbini.

Važan deo ovog sporazuma je učešće grčke odbrambene industrije. Očekuje se da će procenat grčkog učešća premašiti 25 odsto, dok se posao koji će biti poveren za oko 12 domaćih kompanija procenjuje na više od 700 miliona evra. Projekat će, između ostalog, obuhvatiti proizvodnju komponenti, elektronike, softvera, vozila, povezivanje senzora, instalacije i tehničku podršku.

Takođe, "Ahilov štit" se u svom konačnom obliku ne ograničava samo na protivvazdušnu kupolu kupljenu od Izraela. On obuhvata i odbrambene sposobnosti na moru, pod vodom, kao i sajber odbranu i korišćenje satelitskih podataka.

Cilj ovog projekta je prelazak sa modela u kojem različiti sistemi rade kao izolovane jedinice, na jedinstvenu digitalnu odbrambenu arhitekturu - mrežu koja će pretnje videti ranije, proceniti ih brže i odabrati idealno oružje za svaki specifičan izazov.