Istorijski pad CDU-a, rekordni uspon AfD-a: Kako će politička nestabilnost Nemačke uticati na EU

Desničarski AfD je na pokrajinskim izborima na istoku Nemačke pobedio etablirane stranke predvođene demohrišćanima i ostvario rekordne rezultate, dok je CDU doživeo istorijski slom, uključujući samo 4,9 odsto u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji zbog čega su ostali van pokrajinskog parlamenta.

Slovački analitičar Marian Đuriš kaže za Euronews Srbija da AfD nije pobedio zato što su birači "zavedeni" ili iznenada radikalizovani, nego zato što su mejnstrim stranke decenijama davale prazna obećanja i pogoršavale probleme migracije, bezbednosti, infrastrukture i ekonomske nesigurnosti.

Đuriš poručuje da "vatrogasni zid" prema AfD-u tu stranku čini žrtvom sistema i da kriza u Berlinu, uz Mercovu slabu poziciju, slabi i Nemačku kao motor Evropske unije.

- Kako objasniti istorijski slabe rezultate CDU-a na istoku uz rekordne dobitke AfD-a? Šta tradicionalne stranke rade pogrešno pa birače i dalje tera udesno?

- Funkcioneri CDU-a pokušavaju da uvere celu zemlju da su birači zavedeni ili iznenada radikalizovani. To je velika laž. Razlog je što su se previše mejnstrim stranaka pred izbore oslanjalo na napumpanu retoriku, a na kraju su ostala samo neispunjena obećanja. To važi ne samo za istočnu Nemačku, nego za Nemačku u celini. AfD izgovara stavove i raspoloženja koja nisu samo raspoloženja radničkog sveta. Zato je stranka na izborima doživela brutalni skok podrške. Bilo bi grubo pojednostavljenje ako bi novinari te birače sveli samo na frustrirane, ljute i neuspеšne stanovnike sela - tu tezu treba odmah odbaciti. Mejnstrim stranke su decenijama izneveravale građane; nisu samo propustile da se uhvate u koštac s migracijama, demografskim padom, bezbednošću, lošom infrastrukturom i ekonomskom nesigurnošću, nego su svojim politikama te probleme još i pogoršavale. Tradicionalne stranke gube tlo pod nogama, a AfD stalno raste. U očima birača ona je glas zdravog razuma.

Ustupljena fotografija

- Kancelar Merc je otkazao put na Generalnu skupštinu UN da bi se bavio ovom unutrašnjom krizom. Koliko je njegovo vođstvo sada održivo i idemo li ka vanrednim saveznim izborima?

- Otkazivanje UN-a je politički značajno. To je simptom još dublje krize posle katastrofalnih rezultata CDU-a u istočnim pokrajinama - uključujući istorijskih 4,9 odsto u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji. Merc je priznao da su savezna politika i njegova lična uloga doprinele porazima. Ipak je izričito odbacio pitanje ličnog vođstva i kaže da koalicija CDU–SPD mora da nastavi. Ta arogancija mora da bude veliko iznenađenje za ljude, kada skoro 90 odsto izražava nezadovoljstvo njegovim radom. Mercov autoritet je očigledno pod jakim pritiskom, ali današnji dokazi ukazuju na krizu vođstva unutar vladajuće koalicije koja na kraju može da se rasplete u različitim scenarijima.

- Mejnstrim stranke i dalje odbijaju koaliciju s AfD-om. Da li ta politička blokada zapravo jača AfD time što im dozvoljava da igraju ulogu žrtve sistema?

- Isključivanje može da ojača politički narativ AfD-a. Kad stranke stalno ponavljaju da s njom nikad neće sarađivati, AfD može da se predstavi kao stranka koja se suprotstavlja ukorenjenom i neuspešnom političkom establišmentu. Upečatljiva činjenica je da strategija "vatrogasnog zida" nije sprečila izborni rast. Efikasnost toga je, naravno, neraskidivo vezana za poverenje javnosti, ili nedostatak poverenja u vladu, medije i civilno društvo, koje intenzivno radi na tome da AfD prikaže u negativnom svetlu. Što je to poverenje niže, to je "vatrogasni zid" manje delotvoran; ponekad može da proizvede tačno suprotan rezultat. To je moguće objašnjenje zašto AfD i dalje raste iako je isključena iz vladajućih koalicija, uključujući rekordne rezultate u Saksoniji-Anhaltu i veliku pobedu u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji.

Ustupljena fotografija

- Kako će ova duboka nemačka politička kriza i paralizovana berlinska vlada uticati na Evropsku uniju?

- Nemačka kriza postaje problem EU jer Berlin nije samo još jedna prestonica, on je jedan od centralnih motora kompromisa u bloku. Prva žrtva verovatno će biti sposobnost odlučivanja. Brisel pregovara o budžetu 2028–34, a Nemačka već gura ka ozbiljnim rezovima. Politička slabost u Berlinu Mercu otežava da pravi kompromise, a potom da ih proda kod kuće. Financial Times piše da se zvaničnici EU sve više plaše da nemačka nestabilnost može da sruši dogovor o budžetu do kraja godine. Drugo, evropska bezbednosna agenda postaje teža. Nemačka je ključna za evropske odbrambene planove, ali Berlin je istovremeno pod pritiskom birača, uspona AfD-a i neslaganja s Francuskom oko toga kako treba organizovati evropsku odbranu. Treće, francusko-nemački motor slabi baš kad je potrebna promena u politici konkurentnosti i migracija. Kod migracija je to apsolutno hitno! Šira opasnost je stoga strateško lutanje. Merc na čelu Nemačke znači slabu vladu, a to vodi političkim ograničenjima u poziciji vodeće sile Evrope. Merc je, dakako, i dalje javno posvećen Ukrajini i Briselu. Ali njegov unutrašnji prostor za manevar se sužava.