Ne morate da trošite manje struje da biste plaćali manje: Šta donose pametna brojila i solarni paneli?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropljani bi uskoro mogli da smanje račune za struju, a da pritom ne moraju da troše manje energije. Pametni uređaji, solarni paneli i fleksibilno upravljanje potrošnjom omogućavaju domaćinstvima da aktivno učestvuju u rasterećenju elektroenergetske mreže, ali stručnjaci upozoravaju da bez velikih ulaganja u zastarelu infrastrukturu energetska tranzicija ne može da uspe.
Cene gasa u Evropi dostigle su nivoe poslednji put zabeležene na vrhuncu energetske krize 2022. godine, dok rat u Iranu ponovo ukazuje na nestabilnost tržišta fosilnih goriva.
To znači da će cene energije verovatno ostati visoke i tokom većeg dela naredne godine, dok Evropa nastoji da obnovi sve manje zalihe gasa pred hladne zimske mesece.
Evropska komisija je još u junu pozvala domaćinstva da smanje potrošnju energije u periodima najveće potražnje kako bi umanjila račune i rasteretila već preopterećenu elektroenergetsku mrežu. To se dešava u trenutku kada procvat veštačke inteligencije dovodi do otvaranja sve većeg broja data centara širom kontinenta, koji troše ogromne količine električne energije.
Može se činiti da prosečni Evropljanin ne može mnogo da učini kako bi se zaštitio od trenutnih tržišnih turbulencija. Međutim, jedan stručnjak smatra da svako domaćinstvo može aktivno da doprinese usklađivanju ponude i potražnje za električnom energijom u Evropi.
Kako Evropljani mogu pametnije da koriste električnu energiju
"Potrošači postaju sve važniji učesnici energetskog sistema. Doprinos rasterećenju elektroenergetske mreže ne podrazumeva samo manju potrošnju električne energije, već i njeno pametnije korišćenje", izjavio je za Euronews Earth Niklas Person, izvršni direktor za integraciju elektroenergetskih mreža u kompaniji Hitachi Energy.
Pametno punjenje električnih automobila, fleksibilni sistemi grejanja, kao i solarni paneli na krovovima i priključni solarni sistemi, mogu da pomognu u smanjenju opterećenja mreže u periodima najveće potrošnje, a istovremeno i da smanje račune za struju.
AP Photo/Martin Meissner
Međutim, uvođenje ovih tehnologija često zahteva početno ulaganje od nekoliko hiljada evra, što ih čini nedostupnim za milione Evropljana. Ipak, mnoga domaćinstva mogu da učestvuju u programima prilagođavanja potrošnje električne energije pomoću tehnologija poput pametnih brojila. Ona im omogućavaju da koriste jeftiniju struju u određenim delovima dana.
Zastupljenost ovih uređaja razlikuje se širom Evrope, a posebno je visoka u zemljama poput Danske i Švedske. U Nemačkoj, gde su pametna brojila postala predmet velikih društvenih i političkih polemika, svega 5,9 odsto priključaka na elektroenergetsku mrežu ima pametno brojilo. To je povećanje od samo 1,5 procentnih poena u poslednjih šest meseci.
Domaćinstva koja imaju solarne panele i baterijske sisteme za skladištenje energije mogu i da prodaju višak obnovljive energije nazad u mrežu onda kada je najpotrebnija. To je najčešće u večernjim satima, kada se ljudi vraćaju sa posla ili iz škole, čime dodatno smanjuju svoje račune.
Person se nada da će u budućnosti milioni Evropljana aktivno učestvovati u usklađivanju ponude i potražnje za električnom energijom, što bi omogućilo uključivanje većih količina obnovljivih izvora energije u sistem i potencijalno smanjilo njihove troškove. To ne bi samo pomoglo Evropljanima koji se suočavaju sa sve većim životnim troškovima da uštede novac, već bi sprečilo i rasipanje čiste energije.
Prema podacima energetskog istraživačkog centra Ember, samo pametno punjenje električnih automobila u Španiji moglo bi da apsorbuje oko tri odsto proizvodnje električne energije iz vetra i velikih solarnih elektrana u satima najveće proizvodnje.
"To bi bilo značajno za elektroenergetski sistem, imajući u vidu da je u maju 2026. godine procenjeno da je zbog ograničenja proizvodnje obustavljeno oko 10 odsto mesečne proizvodnje električne energije iz španskih vetroelektrana i solarnih elektrana", navodi se u izveštaju organizacije Ember.
Zastarela evropska elektroenergetska mreža usporava napredak
"Međutim, pojedinci mogu da imaju takvu ulogu samo ako postoji odgovarajuća infrastruktura", ističe Person, te dodao:
"Vlade, energetske kompanije i pružaoci tehnoloških usluga moraju da sarađuju kako bi stvorili jednostavne podsticaje i rešenja prilagođena korisnicima, koja će omogućiti da fleksibilno upravljanje potrošnjom bude jednostavno i isplativo."
Zastareloj evropskoj elektroenergetskoj mreži, koja je prvobitno izgrađena za potrebe proizvodnje električne energije iz uglja, a kasnije i gasa, neophodna su veća ulaganja. Prema izveštaju organizacije Ember iz aprila ove godine, uska grla u mreži dovode u pitanje realizaciju planiranih kapaciteta obnovljivih izvora energije većih od 120 gigavata.
Poređenja radi, elektrana snage jednog gigavata mogla bi da snabdeva približno 876.000 domaćinstava električnom energijom tokom godinu dana, ukoliko svako od njih troši prosečno 10.000 kilovat-sati godišnje. Person smatra da prelazak na održiviji, pristupačniji i sigurniji energetski sistem zato ne mogu da iznesu samo energetske kompanije. Neophodno je "partnerstvo" između operatora elektroenergetskih mreža, pružalaca tehnoloških usluga, privrede i potrošača.
"Dobra vest je da tehnologija već postoji i da se odgovarajuća rešenja već primenjuju kako bi se odgovorilo na ove izazove", rekao je on.
Potrebno je, kako je dodao, unaprediti postojeće prenosne koridore, ubrzati izdavanje dozvola za nove projekte u oblasti elektroenergetske mreže, proširiti primenu napredne energetske elektronike i digitalnih tehnologija, kao i ojačati veze između država kako bi električna energija mogla da stiže tamo gde je najpotrebnija.
U trci za elektrifikaciju Evrope
Kako privrede postaju sve više elektrifikovane, značaj elektroenergetske mreže dodatno raste. Turska, koja će u novembru biti domaćin predstojećeg samita Ujedinjenih nacija o klimi COP31, postavila je elektrifikaciju među svoje glavne prioritete. Cilj je da se do 2035. godine globalni udeo električne energije u ukupnoj potrošnji energije poveća sa sadašnjih oko 20 na 35 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da bi takva obaveza mogla da omogući vladama da povećanje proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana predstave kao napredak u ostvarivanju ciljeva elektrifikacije. Kako navode, takav potez ozbiljno bi ugrozio klimatske ciljeve. Person ističe da je elektrifikacija jedno od najefikasnijih sredstava za smanjenje emisija štetnih gasova u globalnoj privredi, ali upozorava da "ne donosi svaka elektrifikacija iste koristi za klimu".
"Da bi se maksimalno smanjile emisije, rast potražnje za električnom energijom mora da prati povećanje proizvodnje čiste energije, kao i razvoj mrežne infrastrukture neophodne za njeno povezivanje. Ako vlade žele da elektrifikacija ostvari svoj puni ekološki i ekonomski potencijal, moraju da ubrzaju ulaganja u elektroenergetsku infrastrukturu istim intenzitetom kojim ulažu u proizvodnju električne energije", dodaje on.
Person smatra da bi elektroenergetsku mrežu trebalo tretirati kao ključnu nacionalnu infrastrukturu, kojoj se mora posvetiti ista pažnja kao autoputevima, železnicama i aerodromima.
"Bez dovoljnih ulaganja u prenosnu i distributivnu mrežu mnogo je teže uključiti čistu energiju u sistem, privući industrijske investicije i ojačati energetsku sigurnost", objašnjava on.
Energetska tranzicija će, kako je istakao, na kraju biti dobijena ili izgubljena upravo na pitanju infrastrukture.
"Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jeste neophodna, ali elektroenergetske mreže omogućavaju da ta energija stigne do potrošača. Ako je elektrifikacija kičma dekarbonizacije, onda je elektroenergetska mreža kičma elektrifikacije", zaključio je on.
Povezane vesti
Komentari (0)