"Za Ruse, pravi pakao tek počinje“ - Ukrajinska strategija za izolaciju Krima: Udari iz vazduha, sa kopna i mora

Vladimir Putin je jednom izjavio da je Krim za Rusiju svetinja isto koliko je Brdo hrama sveto Jevrejima i muslimanima. Bilo je to 2014. godine, nakon njegove nelegalne aneksije poluostrva - prvog čina ruskog rata protiv Ukrajine i događaja koji je pokrenuo novi talas nacionalističkog zanosa pod sloganom "Krim je naš".

Ogromne mase okupljene na moskovskom Crvenom trgu ushićeno su skandirale predsednikovo ime, slaveći povratak te teritorije u "matičnu luku“. Međutim, dvanaest godina kasnije, Putinovo najveće teritorijalno osvajanje pretvorilo se u težak teret.

Ukrajinska kampanja udara bespilotnim letelicama srednjeg dometa, čiji je cilj da vazdušnim, kopnenim i pomorskim putem izoluje Krim, ozbiljno je poremetila linije snabdevanja ruskih snaga na jugu. Zbog toga je poluostrvo izgubilo privlačnost za Ruse koji su ga doživljavali kao svoju omiljenu crnomorsku rivijeru, prenosi britanski Telegraf.

Ukrajinski dronovi najpre su zasuli udarima kopneni koridor i železničke veze koje povezuju Krim sa Rusijom. Zatim su na meti bili infrastruktura, rafinerije, elektroenergetska postrojenja i sistemi protivvazdušne odbrane. Ove sedmice napadi su usmereni na tankere iz takozvane "flote iz senke“, pri čemu je pogođeno 76 brodova koji su pokušavali da preko Azovskog mora prevezu gorivo.

"Krim se izoluje uz pomoć dronova. U bliskoj budućnosti poluostrvo će postati ostrvo. Za Ruse, pravi pakao tek počinje“, poručio je prošlog meseca ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov.

Pokazalo se da je to bilo proročansko upozorenje. Kolone vozila, duge i do 15 kilometara, protežu se ispred kontrolnih punktova dok turisti i stanovnici u velikom broju napuštaju poluostrvo. Mnoge ruske kompanije zatvorile su svoja vrata zbog enormno visokih troškova poslovanja i nestašice goriva. Zbog nastale situacije proglašeno je vanredno stanje.

Restrikcije električne energije trajale su veći deo sedmice, nestašica vode je široko rasprostranjena, a u pojedinim oblastima vodosnabdevanje je ograničeno na svega jedan sat dnevno. Istovremeno, Ukrajina tvrdi da je između 1. i 8. jula pogodila 50 energetskih objekata.

profimedia

Dok je prošle godine oko sedam miliona ruskih turista donelo lokalnim vlastima približno 45 miliona funti prihoda, nekada živahne ulice danas su gotovo puste. Tokom ove turističke sezone otkazano je gotovo 79 odsto hotelskih rezervacija, a na svake dve nove rezervacije dolazi čak deset otkazivanja.

Pojačani napadi na šest ključnih mostova

Napadi su pojačani i na najmanje šest ključnih mostova na Krimu, uključujući most kod Čongara i prelaz kod Heničeska, kao i na važne logističke pravce, među kojima je i 630 kilometara duga magistrala R-280 "Novorosija“, koja povezuje rusku Rostovsku oblast sa poluostrvom. Satelitski snimci pokazuju i da je kopneni terminal za pretovar nafte u luci Kerč pretrpeo velika oštećenja.

Ruske vlasti bile su prinuđene da obustave svu prodaju goriva fizičkim licima.

Kriza u snabdevanju gorivom potom se proširila na najmanje 78 od 83 federalna subjekta Rusije, pokazuje analiza Instituta za proučavanje rata (Institute for the Study of War). Nestašicu su dodatno pogoršali ukrajinski udari dugog dometa, čiji je broj tokom 2026. godine povećan za čak 1.150 odsto, saopštile su Ukrajinske snage za bespilotne sisteme.

U Rusiji su nestašice izazvale burne scene na benzinskim stanicama, zbog čega su vlasti morale da angažuju policiju i Nacionalnu gardu kako bi kontrolisale sve duže kolone, sprečile sukobe i obuzdale rast trgovine gorivom na crnom tržištu.

profimedia

U međuvremenu, širom Krima pojavila se paralelna ekonomija, u kojoj prodavci putem aplikacije za razmenu poruka Telegram i platformi za elektronsku trgovinu, poput Ozonea, Wildberriesa i Avita, nude ilegalnu dostavu benzina direktno vozačima po cenama koje dostižu čak 25 dolara (18 funti) po galonu.

Jedna stanovnica Sevastopolja, najvećeg grada na Krimu, izjavila je za "Telegraf“:

"Struja se isključuje i uključuje, praktično, kad god im padne na pamet, ali često prođe mnogo vremena gotovo bez ikakvog snabdevanja“, rekla je ona.

Stanovnica, koja je zatražila da ostane neimenovana zbog bezbednosnih razloga, dodala je da su, usled nedostatka električne energije, prodavnice ili zatvorene ili prihvataju samo gotovinu. Zbog toga su stanovnici prinuđeni da prelaze velike udaljenosti do najbližeg bankomata koji radi, iako je javni prevoz veoma ograničen, a automobili ostaju bez goriva.

Krim se koristi za demonstraciju dominacije u Crnom moru

Rusija koristi Krim za lansiranje raketa na svog protivnika i za demonstraciju dominacije u Crnom moru, dok se Ukrajina nada da će izolacijom poluostrva oslabiti ruske trupe na jugu i izvršiti strateški pritisak na to uporište.

Anton Zemljani, viši analitičar ukrajinskog Centra za bezbednost i saradnju, rekao je da postoje dokazi da ukrajinski napadi "utiču na sposobnost Rusa da koriste Krim kao glavno uporište okupacije i svoju primarnu vojnu bazu na jugu“.

On je za "Telegraf“ rekao da je Ukrajina primenila sličnu "asimetričnu strategiju ratovanja“ duž istočnog i severnog dela linije fronta, usporavajući rusko napredovanje do gotovo puzećeg tempa.

"Na operativno-strateškom nivou, sve ovo utiče na sposobnost Rusije da izvodi ofanzivne operacije direktno duž linije dodira. Na primer, primećuje se smanjenje razlike u intenzitetu artiljerijske vatre. Pre šest meseci odnos je bio 2,4 prema jedan u korist Rusa; sada iznosi 1,6 prema jedan“, rekao je Zemljani.

Dmytro Sheremeta / Alamy / Profimedia

"Na to su uticali i ukrajinski udari na ruska skladišta u blizini linije fronta, kao i logističke poteškoće koje otežavaju dopremanje municije do ruskih položaja“, dodao je.

Pored poremećaja na bojnom polju, Ukrajina se nada i da će potkopati podršku javnosti ratnim naporima Kremlja.

Godine 2014, aneksija Krima dovela je do naglog rasta Putinove popularnosti, pa je njegova podrška među građanima dostigla gotovo 86 odsto, dok je prethodnih meseci bila u padu i iznosila 62 odsto - najniži nivo od 2000. godine.

Sada njegova podrška iznosi 66 odsto, prema istraživanju objavljenom početkom ovog meseca.

Cilj Kijeva je da natera Ruse da se zapitaju kako je ta teritorija postala toliko ranjiva na ukrajinsku vazdušnu moć, dok Kremlj i dalje insistira na tome da ima prednost na bojnom polju.