Nemačka menja pravila o bolovanju: Merc ublažio najstrože mere

Dok se novi toplotni talas širi Evropom, popriličnu temperaturu u nemačkoj javnosti izazvalo je to što je nemačka vladajuća koalicija kancelara Fridriha Merca u okviru velikog paketa reformi najavila i reformu pravila o bolovanju kojom će, između ostalog, biti ukinuta mogućnosti da se trodnevno bolovanje dobije i bez posete lekaru, prenosi Bloomberg Adria.

Uprkos tome što su čelnici koalicije nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata uvereni da će to smanjiti stopu bolovanja u Nemačkoj i novim paketom mera vratiti 16,3 milijarde evra u budžete kuća obaveznog zdravstvenog osiguranja, lekari opšte prakse nove mere opisuju kao "katastrofalne". Upozoravaju da bi mogle da dovedu do prepunih čekaonica i nepotrebne birokratije. Zdravstvene osiguravajuće kuće tvrde da su manji problem kratki izostanci zaposlenih sa posla, a znatno veći dugoročna bolovanja.

I dok se pristup zdravlju zaposlenih u Nemačkoj revidira na više pravnih frontova, kako u zakonskim predlozima, tako i u odlukama Saveznog suda za radne sporove, rastuće temperature na radnom mestu naglo smanjuju produktivnost, ukazuju studije Allianza i Evropske centralne banke.

Kada temperatura dostigne 27 do 28 stepeni Celzijusa, efikasnost rada počinje da opada, a za svaki stepen iznad 30 stepeni, produktivnost pada za otprilike tri procenta, pri čemu su najviše pogođeni proizvodne delatnosti, rudarstvo i farmaceutska industrija. Stoga stručnjaci pozivaju poslodavce da usvoje fleksibilno radno vreme i organizacione promene, upozoravajući da sama klimatizacija ne može da to nadoknadi.

Na bolovanje samo sa lekarskim opravdanjem

Razlog za reforme, između ostalog, leži u tome što se nemački sistem zdravstvenog osiguranja suočava sa ogromnom finansijskom krizom. Savezno ministarstvo zdravlja otkrilo je da u kasama obaveznih zdravstvenih osiguravajućih kuća postoji manjak od 15,3 milijarde evra, za koji stručnjaci upozoravaju da bi mogao da poraste na 40 milijardi evra do 2030. godine ako se ne kontroliše.

"Više ne možemo sebi da priuštimo ovaj konkurentski nedostatak uzrokovan dugim odsustvima sa posla", rekao je kancelar Merc, obrazlažući zašto su neophodna stroža pravila po pitanju bolovanja.

Trenutno, zaposleni koji se razbole primaju punu platu od poslodavca tokom prvih šest nedelja bolesti, pri čemu im je dozvoljeno da se samo telefonom jave poslodavcu da su bolesni i da tri dana mogu da budu na bolovanju bez zvaničnog otvaranja bolovanja kod lekara. Za bolovanje duže od tri kalendarska dana, zaposleni mora da dostavi lekarsku potvrdu o nesposobnosti za rad, što od 2023. godine u Nemačkoj lekarske ordinacije šalju poslodavcima elektronski.

Među predloženim merama, koje bi trebalo da stupe na snagu od sledeće godine, jeste ukidanje mogućnosti otvaranja bolovanja telefonskim pozivom lekaru bez odlaska u ordinaciju, kao i uvođenje obavezne lekarske potvrde već od prvog dana bolesti.

profimedia

Prema rečima Merca, za nemačku ekonomiju važno je da smanji broj dana odsustva sa posla. Doduše, on je dodao da firme i kolektivni ugovori mogu da predvide i drugačija pravila i da nisu obavezni da primenjuju nova pravila o potvrdi od prvog dana bolovanja.

Prema podacima Nemačke savezne agencije za statistiku Destatis, u Nemačkoj u 2025. godini zaposleni su prosečno bili 19,5 dana na bolovanju, što je poprilično više nego u periodu do 2021. godine, kada su decenijama u proseku godišnje izostajali zbog bolesti između 8,2 i 11,2 dana. Prema statističkim podacima za 2025. godinu, dve trećine radnika imalo je barem jedan dan bolovanja, a respiratorne bolesti, mentalna zdravstvena stanja i mišićno-skeletni poremećaji čine oko polovinu svih dana bolovanja.

Predsednica Udruženja lekara opšte prakse Nemačke Nikola Bilinger-Gepfart opisala je predlog zakona kao "potpuni fijasko za ordinacije lekara opšte prakse i njihove pacijente".

"Ako savezna i pokrajinske vlade žele da nastave da pružaju dobru opštu negu svojim građanima, onda ovaj zakon mora biti zaustavljen", rekla je ona u razgovoru za dnevni list "Rheinische Post". "Lokalna zdravstvena zaštita biće zagarantovana u sve manjem broju regiona, ljudi će u budućnosti morati sve duže da čekaju na preglede, a biće manje vremena za njihovo lečenje."

I u redovima Mercovih demohrišćana ima kritičara ovih reformi, pa tako predstavnik radničke frakcije Dennis Ratke upozorava da se ne baca opšta sumnja na bolesne zaposlene.

"Ne smemo stvarati utisak da su ljudi jednostavno lenji", rekao je Ratke za ZDF, ističući da se plaši da bi planirano pooštravanje pravila moglo imati suprotan efekat te da bi zaposleni koji danas možda propuste jedan dan ubuduće mogli da odsustvuju tri ili pet dana.

Nakon žestokih kritika lekara, fondova zdravstvenog osiguranja, pa čak i unutar samih redova koalicije, savezna vlada je donekle ublažila svoj stav pa je u konačnom predlogu zakona koji je prošlog petka usvojen u Bundestagu izostao predlog da će zaposleni biti obavezni da posete lekarsku ordinaciju prvog dana bolesti. Šta će zameniti taj prvobitni zahtev, zasad nije poznato.

"Propisi se razmatraju u vladi i izrađuju ih ministarstva", tvrde u saveznom ministarstvu zdravlja, ističući da "u ovom trenutku" ne mogu da pruže vremenski okvir ili detalje o tome kakva će konkretno biti nova pravila.

Duga bolovanja prave rupu u fondovima

Ankete pak ukazuju da su na bolovanju i oni koji nisu bolesni. Prema istraživanju koje je prošle godine sproveo institut za istraživanje javnog mnenja YouGov, više od jedne od četiri osobe je u nekom trenutku odsustvovalo sa posla na osnovu lažnih izgovora. Nedavna studija zdravstvenog osiguranja Pronova BKK otkrila je da je 60 odsto zaposlenih prijavilo da je bolesno iako su se zapravo osećali dovoljno sposobnim za rad. Prema toj studiji, sedam odsto njih to čini "često", a za oko polovinu ispitanika to se dešava "ponekad".

Tanjug/AP/Matthias Balk

I dok crno-crvena koalicija smatra da će novim merama smanjiti stopu bolovanja, novi podaci krovnog Udruženja fondova zdravstvenih osiguravajućih kuća (BKK) dovode u pitanje ovo opravdanje. Prema njihovoj analizi, stvarni troškovi koji se mere milijardama ne proizlaze iz kratkih perioda bolesti, već iz dugotrajnih stanja.

"Dugoročna odsustva – često uzrokovana mišićno-skeletnim problemima ili problemima mentalnog zdravlja – pravi su pokretači troškova", kaže članica upravnog odbora BKK Anne-Kathrin Klemm, ističući da su respiratorne bolesti bile najčešći razlog za bolovanje, a da njihovo kratko trajanje znači da imaju zanemarljiv uticaj.

Prema aktuelnim propisima u Nemačkoj, nakon šest nedelja bolovanja koje u punom iznosi isplaćuje poslodavac, oboleli zaposleni dobijaju zakonsku nadoknadu za bolovanje od osiguravajuće kuće kod koje su osigurani, i ta nadoknada iznosi oko 70 odsto njihove bruto plate, a najviše oko 5.800 evra bruto. Pravo na tu nadoknadu oboleli ima od 43. dana bolesti i može da se isplaćuje maksimalno 78 nedelja unutar tri godine za istu bolest. Svaka nova dijagnoza otvara novi rok od 78 nedelja, bolovanja duža od šest nedelja koštaju godišnje fondove zdravstvenog osiguranja 21,6 milijardi evra.

U 2025. godini, samo je 2,5 odsto bolovanja trajalo duže od šest nedelja, ali su ona činila više od četvrtine svih dana izgubljenih zbog bolesti, budući da je proteklih deset godina broj dana pokrivenih ovim naknadama porastao za oko 25 odsto.

Skraćeno bolovanje za dugotrajno bolesne

Za slučajeve dugotrajne bolesti, nemačka vlada je predložila, a Bundestag usvojio da se sredinom sledeće godine uvede opcija "skraćenog bolovanja", to jest mogućnost da zaposleni koji su dugo bolesni pristanu da rade 25 procenata, 50 procenata ili 75 procenata svojih prethodnih sati te da im za te sata poslodavac daje platu, a da ostatak prihoda se dopunjava iz nadoknade koju daje fond zdravstvenog osiguranja.

"Cilj je, naročito, jačanje učešća u radnom životu, održavanje kontakta sa radnim mestom, izbegavanje produženih perioda potpunog odsustva sa posla i olakšavanje povratka na puno radno vreme", navodi se u obrazloženju ministarstva, koje se nada da će time smanjiti velike troškove fondova, a s druge strane omogućiti radnicima da ukoliko su dugo bolesni, ne moraju da biraju između punog radnog vremena i davanja otkaza zbog bolesti.

Međutim, kompanije ne moraju da pristanu na to, niti je predviđena zakonska obaveza da prilagode radno okruženje kako bi omogućili rad sa skraćenim radnim vremenom.

U međuvremenu je nemački Savezni sud za radne sporove podigao lestvicu poslodavcima kada je u pitanju davanje otkaza zaposlenima koji su na bolovanju dužem od šest nedelja. Proglasivši u maju u jednom konkretnom slučaju otkaz nevažećim, Sud je zapravo naložio poslodavcima da moraju iznova da pokušaju da naprave dogovor sa zaposlenima na bolovanju, čak kada je zaposleni prethodnu ponudu odbio ili nije odgovorio na poziv za razgovor.

S druge strane, kako bi umanjile mogućnost dugotrajnih bolovanja, pojedine nemačke kuće zdravstvenog osiguranja, ali i lokalne samouprave, krenule su da ulažu u proaktivne zdravstvene mere, poput omogućavanja pristupa trenerima i rekreativnim aktivnostima, ili organizovanja radionica koji se tiču zaštite mentalnog zdravlja zaposlenih.

I dok se javnost uglavnom bavila novim pravilima o bolovanjima, usvojena zdravstvena reforma je donela mnoge novine zbog kojih će zdravstvene usluge za stanovnike Nemačke biti skuplje. Podignut je gornji prag za zdravstvene doprinose, što povećava troškove poslodavcima i osiguranicima, smanjene su subvencije za stomatološke usluge, smanjen broj skrininga za rak kože, homeopatski lekovi izbačeni iz pokrića zakonskog zdravstvenog osiguranja, a participacije za lekove koji se izdaju u apotekama biće podignute sa trenutnog minimuma od pet evra na 7,5 evra, a maksimalna participacija sa deset evra na 15 evra.