Evropski antiraketni štit: Strateška autonomija ili novi izazov za bezbednosnu arhitekturu Evrope?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajina i devet evropskih država najavile su u Parizu formiranje integrisane koalicije za odbranu od balističkih projektila, sa ciljem razvoja zajedničke evropske arhitekture protivraketne odbrane. Sagovornik Euronews Srbija doktorand na Fakultetu bezbednosti Mile Obrenović ocenio je da realizaciju inicijative mogu otežati političke razlike među evropskim državama i interesi odbrambene industrije, uz upozorenje da bi premeštanje proizvodnje pojedinih sistema u Ukrajinu moglo da doprinese eskalaciji sukoba.
Obrenović ocenjuje da je prerano govoriti o tome da li će koalicija moći da pruži konkretnu zaštitu Ukrajini, ukazujući da predstoji niz političkih i vojnih odluka.
"Trenutno deluje izuzetno teško, s obzirom da je Tramp verbalno dao zeleno svetlo, ali tek sad treba da prođe podrobniju analizu u američkim političkim i vojnim krugovima, odnosno da se i sam Pentagon ozbiljnije pozabavi tim pitanjima. Nakon toga neophodno je da države članice Evropske unije dođu do određenog jedinstva, što je u ovom slučaju izuzetno teško zbog različitih interesa članica“, rekao je Obrenović.
Govoreći o planovima da u projektu učestvuju vodeće evropske kompanije namenske industrije, ali i ukrajinski proizvođači, on podseća da su slične zajedničke odbrambene inicijative ranije nailazile na ozbiljne prepreke.
Euronews
"Postojale su zajedničke inicijative Francuske i Nemačke kada je reč o borbenim avionima i tenkovima, ali se pokazalo da, iako vlade postižu sporazume, interesi odbrambenih industrija često budu suprotstavljeni. Samim tim, ti projekti su se pokazali kao neuspešni i često propali. Zato je pitanje da li će i ovaj projekat završiti na isti način“, naveo je on.
Na pitanje da li formiranje koalicije predstavlja korak ka većoj strateškoj autonomiji Evrope, Obrenović smatra da evropske države nastoje da smanje zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država, pre svega u oblasti odbrane.
"Ta zavisnost počiva na prisustvu američkih vojnika u Evropi, članstvu u vojnim savezima, ali i na odbrambenoj industriji. To je naročito vidljivo u slučaju Nemačke, koja se, kada govorimo o PVO sistemima, oslanja na američki Patriot i izraelsko-američki Arrow 3“, rekao je on.
Povezane vesti
Komentarišući najavu da bi licence za proizvodnju PVO sistema Aster 30 i krstarećih raketa Scalp mogle da budu izdate za proizvodnju u Ukrajini, Obrenović ocenjuje da takav potez nosi bezbednosne rizike.
"Mislim da nije bezbedno i da bi to više bio korak ka eskalaciji nego ka deeskalaciji sukoba. Ako je cilj većine država članica Evropske unije da se rat što pre okonča, onda bi ovo bio potez suprotan tom cilju. S druge strane, takva eskalacija dala bi dodatni legitimitet procesu militarizacije kojem sada svedočimo, posebno u Nemačkoj i Francuskoj“, istakao je.
Prema njegovim rečima, evropske države ovaj projekat predstavljaju kao meru neophodnu za jačanje bezbednosti kontinenta, ali smatra da praksa pokazuje složeniju sliku.
"Evropa pokušava tako da ga predstavi, ali kada malo zagrebemo u praksu, vidimo da to nije tako. I stavovi javnosti u državama članicama Evropske unije pokazuju da se veliki broj građana protivi daljoj eskalaciji. U Nemačkoj se, na primer, gotovo dve trećine stanovništva protivi slanju raketa dugog dometa Taurus Ukrajini“, zaključio je Obrenović.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)