EU "gađa" ruske dronove i Starlinkovog rivala: Kako nove sankcije mogu da oslabe Kremlj
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Najnoviji paket sankcija Evropske unije protiv Rusije obuhvata 56 kompanija i pojedinaca povezanih sa vojno-industrijskim kompleksom, uključujući proizvođače dronova dugog dometa i komunikacione mreže. Stručnjaci ocenjuju da bi ove mere mogle da doprinesu ne samo jačanju odbrane Ukrajine, već i dugoročnoj bezbednosti Evrope.
Desetine kompanija i pojedinaca koji podržavaju rusku ratnu mašineriju našli su se na udaru 21. paketa sankcija EU protiv Rusije.
"Na listi sankcionisanih nalazi se više od 50 subjekata iz vojno-industrijskog sektora, kao i ključni akteri uključeni u proizvodnju ruskih dronova dugog dometa. Rusija će pristati na pregovore o okončanju svog ilegalnog rata i prestati da ubija civile samo ako bude pod pritiskom. Sankcije predstavljaju deo tog pritiska", izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas prilikom usvajanja novih mera.
Tanjug/AP/Marius Burgelman
Novim paketom sankcija EU nastavlja da cilja i dobavljače robe i tehnologija dvostruke namene iz trećih zemalja, poput Kine i Indije. Reč je o tehnologijama koje se često nalaze u ruskom naoružanju, uključujući rakete, dronove i tenkove.
Međutim, pažnju evropskih zvaničnika i stručnjaka posebno privlače dve relativno nove mere iz vojnog dela paketa.
One uključuju više od 30 novih sankcija usmerenih na kompletnu mrežu proizvodnje i snabdevanja ruskih dronova dugog dometa "Garpija", kao i na ruski satelitski komunikacioni sistem "Rasvet", koji Moskva razvija kao konkurenciju Starlinku.
profimedia
Garpija
Jedan visoki zvaničnik EU rekao je da su ukrajinski civili i civilna infrastruktura pod ogromnim pritiskom zbog ruskih vazdušnih napada od početka invazije, naročito kada je reč o napadima dronovima dugog dometa.
Povezane vesti
Nakon što je u maju istekao trodnevni prekid vatre, za koji su posredovale Sjedinjene Američke Države, Rusija je lansirala više od 200 dronova dugog dometa na ciljeve u Ukrajini. Na meti su bili energetska infrastruktura, stambene zgrade, pa čak i jedan vrtić.
Zbog toga se 21. paket sankcija posebno fokusira na proizvodnju dronova dugog dometa, ali, kako objašnjava visoki zvaničnik EU, ovog puta primenjen je "drugačiji pristup".
"Fokusirali smo se na jednu kategoriju dronova dugog dometa – Garpiju – i praktično mapirali čitavu mrežu njihove proizvodnje i snabdevanja. Jednim potezom danas uvodimo više od 30 sankcija koje obuhvataju čitav taj lanac", rekao je on.
Sankcije usmerene na mrežu proizvođača dronova "Garpija"
Najnoviji paket sankcija EU obuhvata 37 novih pojedinaca i kompanija koje su direktno povezane sa proizvodnjom napadačkih dronova "Garpija" i "Garpija-A1".
Na listi sankcionisanih nalaze se i kompanije koje proizvode bojeve glave, raketne potisnike, katapulte i druge komponente neophodne za lansiranje i upotrebu ovih dronova dugog dometa.
Viši saradnik istraživačkog centra Bruegel, Džejkob Fank Kirkegor, rekao je za Euronews da pozdravlja vojni deo najnovijeg paketa sankcija, ali je oprezan kada je reč o proceni njihovog stvarnog efekta.
Dmytro Sheremeta / Alamy / Profimedia
"Rusija raspolaže sa više različitih tipova dronova dugog dometa. To ne znači da je ovaj potez pogrešan. Naprotiv, vredi uložiti ovaj napor. Ali ne treba se zavaravati da će sankcionisanje samo jednog od brojnih modela dronova koje Rusija poseduje ili proizvodi značajno promeniti stratešku pretnju koju oni danas predstavljaju za Ukrajinu, a dugoročno i za ostatak Evrope", rekao je Kirkegor.
Povezane vesti
"Rasvet"
Paket sankcija obuhvata i ruske kompanije koje posluju na preseku vojne tehnologije, elektronike i komunikacija, a visoki zvaničnik EU koji je razgovarao sa Euronewsom nagovestio je da je jedna konkretna kompanija i satelitski sistem bio među glavnim metama.
"Jedna od stvari koju smatram posebno važnom odnosi se na razvoj sistema koji Rusija razvija kao alternativu Starlinku. Drugim rečima, ruski projekat 'Starlink' obuhvaćen je ovim paketom sankcija", rekao je zvaničnik.
mei suseno / Panthermedia / Profimedia
Satelitski sistem "Rasvet", koji razvija ruska vazduhoplovna kompanija Bureau 1440, u ruskim medijima se često opisuje kao "alternativa Starlinku", sa ciljem da obezbedi brz pristup internetu širom Rusije putem satelita u niskoj Zemljinoj orbiti.
Prvih 16 satelita ovog sistema lansirano je u orbitu u martu 2026. godine. Plan je da ih do 2027. bude oko 250, a do 2035. čak 900.
Džejkob Fank Kirkegor podsetio je da je Rusija ranije već ostala bez pristupa Starlinku, između ostalog u februaru 2026. godine, što je, kako kaže, imalo "veoma značajne posledice po njene borbene sposobnosti“.
"Sprečiti Rusiju da vremenom razvije sopstvenu alternativu Starlinku svakako bi trebalo da bude jedan od ključnih prioriteta", rekao je on.
Kako objašnjava, odluka EU da sankcijama obuhvati projekat "Rasvet" mogla bi da oslabi ruske vojne sposobnosti u ratu u Ukrajini, ali i da dugoročno umanji sposobnost Rusije da predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji.
"Dok se EU, odnosno Evropa u širem smislu, priprema za svet u kojem će dugoročno morati sama da odvraća Rusiju, veoma je važno da se Rusiji ograniče vojne sposobnosti u naredne tri, četiri ili 10 godina. To je važno i za našu bezbednost", rekao je Kirkegor.
Govoreći šire o podršci Ukrajini, Kirkegor smatra da je sankcionisanje dronova "Garpija" i satelitskog sistema "Rasvet" koristan i opravdan potez. Ipak, ocenjuje da najveći doprinos odbrambenim sposobnostima Ukrajine na frontu i dalje predstavlja finansijska podrška zapadnih vlada razvoju ukrajinskih programa za proizvodnju dronova dugog dometa, balističkih i krstarećih raketa, što posebno predvode Holandija, Nemačka i nordijske zemlje.
Komentari (0)