"Nova era" požara na Mediteranu: Vatrene stihije postaju neukrotive i same stvaraju vremenske prilike

Sve zemlje Mediterana moraju se pripremiti za novu, surovu realnost kada su u pitanju šumski požari. Prizori iz nedavnih požara u jugozapadnoj Francuskoj, gde je vatra bila toliko intenzivna da je stvorila sopstveni "vatreni oblak", potvrđuju procene naučnika: ponašanje šumskih požara u Evropi se menja, a naš region se zagreva brže od globalnog proseka.

Džo Maknorton, naučnik iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), objašnjava za Kathimerini zašto sve zemlje Mediterana, od kojih se mnoge već bore s požarima, treba da očekuju još gore scenarije.

"Mediteranske zemlje, uključujući Grčku, treba da budu zabrinute zbog požara nove ere i potpune promene u načinu na koji se vatra širi i ponaša", ističe Maknorton.

Stručnjaci navode da visoke temperature nisu jedini faktor rizika. Paradoksalno, čak i kišna zima ili vlažno proleće mogu doprineti intenzivnijim požarima tokom leta. Padavine podstiču bujanje vegetacije koja se, nakon što se isuši na letnjoj žegi, pretvara u obilno i ekstremno zapaljivo "gorivo".

"Verujemo da sve češća pojava više velikih požara istovremeno može premašiti kapacitete vatrogasnih službi i dodatno pojačati njihove katastrofalne posledice", dodaje Maknorton.

Klimatske promene ne samo da povećavaju verovatnoću ekstremnih vrućina, niske vlažnosti i dugotrajnih suša, već i produžavaju sezonu požara, koja sada počinje ranije u proleće i traje duže u jesen.

Fenomen pirokumulonimbusa: Vatra koja stvara oluju

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

U svojim najekstremnijim oblicima, požari mogu stvoriti sopstvene vremenske sisteme. Upravo se to dogodilo u Francuskoj sa fenomenom pirokumulonimbus (pyroCb).

"Ovaj fenomen se javlja kada izuzetno intenzivan požar proizvede dovoljno toplote da formira sopstveni olujni oblak. To rezultira snažnim i nepredvidivim vetrovima, munjama i munjevitim širenjem vatre, što onemogućava bilo kakvo predviđanje ili kontrolu", objašnjava Maknorton za Kathimerini.

Iako su ovi fenomeni još uvek relativno retki, oni predstavljaju najveći izazov za vatrogasce jer vatra iznenada menja pravac i stvara sopstvene opasne vremenske prilike.

Posledice nisu ograničene samo na neposrednu blizinu vatre. Veliki šumski požari drastično narušavaju kvalitet vazduha čak i u oblastima stotinama kilometara udaljenim od fronta.

Dr Mark Parington, viši naučnik u Službi za praćenje atmosfere Kopernikus (CAMS), naglašava da su emisije zagađujućih materija iz požara u Francuskoj i Španiji ove godine značajno iznad proseka. U Francuskoj su ukupne emisije iz požara već dostigle treći najviši nivo u poslednje 24 godine.

Podaci pokazuju izuzetno visoke koncentracije mikročestica (PM2.5) u oblastima oko Madrida, Bordoa i širom južne Francuske, što direktno ugrožava zdravlje miliona ljudi koji čak i ne vide plamen, ali udišu njegove otrovne produkte.