Šta će zapravo značiti "Made in Europe"? Francuska i Nemačka u klinču, Španija nudi rešenje

Francuska želi striktnu prednost za EU, Nemačka bi da uključi i trgovinske partnere, dok Španija predlaže kompromis u trenutku kada Brisel pokušava da se suprotstavi kineskoj konkurenciji.

Francuska, Nemačka i Španija su podeljene oko toga šta bi trebalo da nosi oznaku "Made in Europe" (Proizvedeno u Evropi), dok Evropska unija priprema nova pravila osmišljena da favorizuju evropsku industriju usled rastuće konkurencije iz Kine.

Predloženi Zakon o industrijskom ubrzanju, koji je iznela Evropska komisija, obezbedio bi proizvodima napravljenim u Evropi - uključujući automobile, čelik i zelene tehnologije, povlašćen tretman na javnim tenderima.

Ipak, vlade država članica EU ne mogu da se slože oko toga gde se Evropa zapravo završava: Francuska insistira na striktnoj prednosti za unutrašnje tržište EU, Nemačka želi da uključi i trgovinske partnere, dok Španija nudi kompromisno rešenje.

Striktni pristup ili šira saradnja?

Francuska se zalaže za strogi EU pristup, ali Nemačka preferira otvoreniji model, koji bi dozvolio i učešće proizvoda napravljenih "zajedno" sa Evropom.

Berlin je u svom zvaničnom stavu naveo da pravila o poreklu robe treba proširiti i na trgovinske partnere bloka, pod uslovom da te zemlje zauzvrat omoguće evropskim kompanijama jednak pristup njihovom tržištu.

Ovo bi moglo da obuhvati potpisnice Sporazuma Svetske trgovinske organizacije (STO) o javnim nabavkama, kao i države koje sa EU imaju sporazum o slobodnoj trgovini ili carinsku uniju.

"Zakon o industrijskom ubrzanju, iz naše perspektive, mora da sledi jedan princip - proizvedeno sa Evropom", izjavila je u četvrtak nemačka ministarka za ekonomska pitanja Katarina Rajhe, uoči sastanka ministara industrije EU. Dodala je da bi zemlje poput Norveške i Švajcarske mogle biti uključene, kao i "partnerske države" poput Kanade, "kojoj je predsednica Komisije ponudila posebno privilegovano partnerstvo".

Prošle nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je tokom svog govora o stanju Unije da se Kanadi dodeli status "pridruženog" člana EU, s obzirom na to da Otava traži bliže veze sa Evropljanima u jeku trgovinskog rata sa SAD.

Španija kao most između Pariza i Berlina

Credit: Martin Bertrand / imago stock&people / Profimedia

Španija je takođe objavila svoj predlog, nudeći kompromis između francuskog i nemačkog pristupa.

"Izneli smo predlog koji nesumnjivo kao prioritet utvrđuje jačanje Evropske unije od 27 članica, kao specifičnog prostora gde je neophodno ojačati proizvodne kapacitete", rekao je španski ministar industrije Đordi Ereu i Boer.

On je dodao: "Ipak, u isto vreme verujem da savršeno definišemo ono što nazivamo otvorenom strateškom autonomijom, u kooperaciji i saradnji sa drugim delovima sveta i drugim državama".

Španski dokument predlaže podelu evropske prednosti u tri grupe:

• Osnovu koju čini 27 članica EU;
• Drugu grupu koja uključuje zemlje Evropskog ekonomskog prostora (poput Norveške) i pouzdane partnere koji nude recipročan pristup javnim nabavkama;
• Treću grupu koja pokriva države sa sporazumima o slobodnoj trgovini ili carinskim unijama sa EU, kao i potpisnice Sporazuma STO o javnim nabavkama.

U treću grupu mogle bi se svrstati i treće zemlje koje proizvode komponente "kritične" za ekonomsku bezbednost EU, u slučajevima gde je to opravdano "trenutnim nedostatkom dovoljnih proizvodnih kapaciteta Unije" ili alternativnih izvora snabdevanja.

Italija, treća po veličini ekonomija EU, tek treba da zauzme jasan stav. Ministar za preduzetništvo Adolfo Urso izjavio je samo da podržava evropsku prednost otvorenu za "strateške partnere".

"Smatramo da moramo početi od industrijske baze 27 država članica, uz inkluzivan i balansiran pristup, kako u pogledu očuvanja industrijskih lanaca vrednosti, tako i u odnosu na strateške partnere našeg kontinenta, koje moramo uključiti u našu strategiju industrijske politike", poručio je Urso.

Irska, koja predsedava Savetom EU do kraja godine, nada se da će uspeti da posreduje u postizanju kompromisa među 27 država članica do decembra.