Rat baca ukrajinsku ekonomiju na kolena: Zašto svaka sirena za vazdušnu opasnost Kijev košta 45 miliona dolara
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kontinuirani napadi na infrastrukturu, energetiku i privredne objekte u Ukrajini dovode do zastoja ekonomskih aktivnosti i odlaska radnika u skloništa, dok država trpi ogromne finansijske gubitke. Ministar ekonomije i životne sredine Oleksandr Kravčenko izjavio je za "Gardijan" da svaki sat ekonomske paralize tokom vazdušnih uzbuna košta ukrajinsku privredu oko 45 miliona dolara.
Kako je naveo Kravčenko, nekadašnji rukovodilac u kompaniji "Mckinsey" koji je u vladu ušao tokom leta, intenzivirani napadi na industrijska postrojenja, skladišta, logističke i centre za podatke predstavljaju pokušaj Rusije da uništi gotovo celokupnu ekonomiju zemlje, posebno u svetlu upotrebe novih dronova na mlazni pogon.
Razlika između raketa i dronova: Uvedene "crvena" i "žuta" uzbuna
Kako bi ublažila ekonomske posledice i omogućila nastavak rada preduzeća u bezbednijim uslovima, vlada u Kijevu uvela je novi dvostepeni sistem uzbunjivanja.
Prema ovom sistemu, "crvena" uzbuna označava neposrednu raketnu opasnost i zahteva hitnu evakuaciju u skloništa, dok "žuta" uzbuna signalizira pretnju od dronova i dozvoljava nastavak rada, što koristi više od polovine preduzeća.
Ipak, novi sistem ne pruža potpunu sigurnost. Tokom trajanja žute uzbune, mlazni dron pogodio je Nacionalnu akademiju nauka u centru Kijeva, kada su poginule dve osobe koje su se nalazile u zgradi.
Kravčenko naglašava da su samo tokom ove godine ruski napadi prouzrokovali štetu na osnovnim sredstvima od oko 10 milijardi dolara, uz istovremenu blokadu crnomorskih luka koje su ranije nosile većinu izvoza.
Zbog pritiska na energetski sektor, vlasti očekuju najtežu zimu od početka rata i razmatraju mogućnosti da privatnim kompanijama omoguće nabavku sistema protivvazdušne odbrane.
Povezane vesti
Budžetski deficit smanjen na 20 milijardi dolara
Pored uništenja infrastrukture, ratna dešavanja ozbiljno opterećuju javne finansije. Nakon što je predsednik Volodimir Zelenski procenio ovogodišnji budžetski deficit na 27 milijardi dolara, vlada je rezovima i korišćenjem domaćih rezervi uspela da ga smanji na 20 milijardi dolara, uprkos kreditnom paketu EU od 90 milijardi evra dogovorenom za 2026. i 2027. godinu.
Kijev sada traži dodatnu finansijsku podršku i ubrzanje isplate kredita od Evropske unije, Kanade, Japana i Velike Britanije.
ZUMA P/Shutterstock Edi/Nexpher Imag/Alamy/NastassiaKantorowiczTorres/imago stock&people/Profimedia
Kravčenko je odbacio tvrdnje da je budžetski jaz rezultat korupcije ili prekomerne potrošnje bivšeg ministra odbrane Mihaila Fedorova, smenjenog u julu.
Međutim, anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju pokazuje da je korupcija u vlasti najveća briga za 50 odsto građana – ispred oružanih napada (40 odsto) – dok 72 odsto ispitanika smatra Zelenskog lično odgovornim za korupciju u njegovom okruženju.
Upozorenje na zamor u Evropi
Za 2027. godinu Ukrajini će, prema procenama, biti potrebno 52,6 milijardi dolara spoljnog finansiranja, od čega je do sada obezbeđeno oko 20 milijardi, zbog čega se razmatraju dodatna smanjenja potrošnje i podizanje poreza.
Komentarišući političke promene i jačanje opozicionih struja u Nemačkoj i Francuskoj, ministar Kravčenko je priznao da postoji zabrinutost i primetio da u Evropi raste opšti zamor od rata.
Komentari (0)