Šta je šok-bomba koju je koristila francuska policija: Granata koja je unakazila ruku srednjoškolcu u toku protesta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Demonstracije francuskih srednjoškolaca, koje su započele sredinom septembra u jednom od siromašnijih pariskih predgrađa, proširile su se do treće dekade istog meseca širom zemlje, praćene eskalacijom sukoba i masovnim intervencijama snaga reda.
Prema dosadašnjim podacima, policija je privela više od 6.100 demonstranata, među kojima maloletnici čine više od 85 procenata, dok je najavljeno krivično gonjenje za još preko 1.800 osoba, uključujući oko 1.500 maloletnih lica, piše "Le Monde".
U nemirima je povređeno najmanje 215 učenika, 715 policajaca i oko 80 prosvetnih radnika, dok su 24 školska objekta spaljena ili demolirana, zbog čega je od srede u potpunosti ili delimično zatvoreno više od 500 škola, naveo je ministar prosvete Eduar Žefre u Nacionalnoj skupštini.
Žestoki sukobi na ulicama i teške povrede učenika
Protestni talas obuhvatio je gradove poput Lila, Liona, Bordoa, Rena, Nanta i Marseja, gde su učenici podizali barikade od kontejnera i palili kante, na šta su policijske snage odgovorile upotrebom suzavca, pendreka i hapšenjima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Đacima su se ubrzo pridružili i drugi građani i studenti, organizujući blokade i protestne šetnje u Strazburu, Marseju i Parizu.
Tokom intervencija policije zabeleženi su slučajevi teških povreda. U Parizu je četrnaestogodišnji dečak po imenu Eden ostao bez većine zuba nakon što je iz blizine pogođen suzavcem u lice.
Najteži incident odigrao se u severnom gradu Lensu, gde je petnaestogodišnjem učeniku unakažena ruka usled eksplozije elektrošok bombe EF-SON, zbog čega mu je ruka amputirana.
Tehničke karakteristike i specifičnosti elektrošok bombe EF-SON
Elektrošok bomba EF-SON predstavlja novu generaciju specijalizovanih sredstava namenjenih za kontrolu mase i razbijanje demonstracija.
Razvila ju je francuska kompanija Alsetex, dugogodišnji dobavljač i komercijalni partner Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske. U službenu upotrebu u francuskim snagama reda uvedena je tokom leta 2025. godine.
Ova municija projektovana je u kalibru od 40 milimetara. Zbog specifičnog prečnika, EF-SON nije kompatibilna sa starijim bacačima granata tipa "Kugar", koje je francuska policija koristila više od jedne decenije.
Umesto toga, bomba je namenski prilagođena za lansiranje iz dvocevnog sistema "Kobra“, čije je postepeno uvođenje u opremu policijskih jedinica započeto tokom 2025. godine.
Namena i efekat delovanja
Kao elektrošok bomba, EF-SON je konstruisana tako da kombinuje izuzetno jak zvučni detonacioni udar i svetlosni efekat.
Osnovni cilj ovog sredstva jeste privremena dezorijentacija, izazivanje šoka i skretanje pažnje ciljane grupe ili pojedinca, bez upotrebe smrtonosne sile.
U francuskim snagama reda EF-SON se koristi uporedo sa drugim modelom šok-bombi, poput modela GL-304 koji proizvodi brazilska kompanija Condor.
Sredstvo je bilo u aktivnoj upotrebi nešto više od godinu dana pre nego što je njena primena privremeno suspendovana na javnim skupovima i učeničkim protestima.
Odluka o povlačenju iz upotrebe doneta je nakon teškog incidenta u gradu Lensu, kada je usled detonacije komada ove municije došlo do teškog povređivanja i amputacije ruke petnaestogodišnjeg učenika.
Kako je sve počelo u Francuskoj?
Prvobitni protest u srednjoj školi Sent Egziperi u pariskom predgrađu 21. septembra nije privukao mnogo pažnje. Učenici su se pridružili svojim nastavnicima u protestu zbog nedostatka osoblja i resursa.
Kada su njihovi zahtevi ispunjeni i dodatno osoblje poslato u školu, štrajk je okončan, ali je do tada šibica već bila zapaljena. Prema rečima studentskog lidera Manesa Nadela, štrajk se proširio poput šumskog požara.
"To je sada neviđen broj škola koje su uključene", rekao je, dodajući da je francusko Ministarstvo prosvete bilo "potpuno preplavljeno krizom“.
Učenici liceja u Parizu i okolnom regionu počeli su da blokiraju ulaze, a u roku od nekoliko dana slične scene su prijavljene širom zemlje, od Lila na severu do Marseja na jugu. Slike učenika koji pale kante za smeće, postavljaju barikade, napadaju nastavno osoblje i sukobljavaju se sa policijom dovele su do pitanja o reakciji policije i učešću krajnje levice.
Više od 100 srednjih škola je oštećeno od početka protestnog pokreta.
Kritičari su optužili policiju za preteranu reakciju. Jedan policajac je snimljen kamerom kako hvata devojčicu za glavu u Alensonu, tehnika koja je sada zabranjena zakonom.
Nasilje i brzina kojom su protesti rasli iznenadili su mnoge, ali nezadovoljstvo je dugotrajno - prenatrpan, loše opremljen i nedovoljno popunjen obrazovni sistem za koji mnogi učenici smatraju da više ne ispunjava svoju svrhu.
Godinama kruže video snimci koji prikazuju učionice sa premalo klupa ili stolica ili učenike kojima se časovi otkazuju kada odsutni nastavnik nije zamenjen.
Kritičari kažu da je reakcija vlade bila spora i neodlučna. U početku je veliki deo njenog delovanja bio usmeren na krajnje levičarsku stranku LFI i njeno prisustvo na barikadama. Stranka, koju predvodi Žan-Lik Melanšon, za koga se očekuje da će dobro proći na predsedničkim izborima u zemlji sledećeg proleća, više puta je branila i pravo studenata na proteste i pravo svoje stranke da bude tamo.
Takođe je mnogo pažnje posvećeno potrebi za čvrstim reagovanjem policije i troškovima protesta. Šteta na školama samo u širem regionu Pariza procenjuje se na 7 miliona evra.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)