Napadi na mostove u Ukrajini: Zašto ih Rusija cilja i može li da ih onesposobi?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rusija sistematski cilja ukrajinske mostove. Kijevski Južni most je poslednjih dana bio meta najmanje tri puta, dok je Severni most bio meta dva puta. Oba su ključni delovi složene transportne infrastrukture prestonice. Južni most ima šest saobraćajnih traka i nosi "zelenu“ liniju metroa, dok Severni most ima osam saobraćajnih traka. Dana 6. oktobra, meta je bio i novi most u Zaporožju.
Zašto je Rusija počela da napada mostove? Da li bi ovi napadi mogli da ih unište? I koje šire rizike predstavljaju?
Teško ih je uništiti, ali ih je moguće onesposobiti
Nedavni niz napada na ove mostove nije izazvao značajnu štetu; pogođena je samo površina puta. Popravke su izazvale saobraćajne gužve, ali su putari veoma brzo zakrpili oštećenja. Inženjeri koji su razgovarali sa Kijev postom bili su jasni i nedvosmisleni: uništavanje mostova dronovima je praktično nemoguće. Noseće konstrukcije kijevskih mostova sadrže desetine tona armiranog betona. Ni dron ni raketa ne mogu ih lako probiti, stoji na sajtu Kyevpost.
"Pojedinačni napadi bespilotnih letelica ne mogu prouzrokovati značajnu štetu masivnim mostovskim konstrukcijama. Međutim, Rusija koristi taktiku 'malih rezova', u kojoj brojni mali udari mogu primorati mostove da se privremeno zatvore radi inspekcije i popravke, a istovremeno stvaraju kumulativni efekat“, kaže major Oružanih snaga Ukrajine Artem Bilik, član ad hok ekspertske grupe Generalštaba koja koordinira rešenja za inženjersku zaštitu kritične infrastrukture i vodeći koautor koncepta „Zemlja tvrđava“. On napominje da bi glavna briga mogla biti preciznost udara. Posebno, ako ruske snage mogu više puta da pogode ranjive tačke u strukturi mosta, mogli bi nastati ozbiljni problemi čak i ako most ostane na mestu.
"Mostovi imaju osetljive delove, čvorove, spojeve i zategnute elemente koji su posebno ranjivi na udare, posebno imajući u vidu da neprijatelj koristi bespilotne letelice u vođenoj konfiguraciji putem MESH modema. Ponovljeni udari bespilotnih letelica mogu onesposobiti most čak i bez izazivanja njegovog potpunog urušavanja“, kaže Bilik.
Ovo postavlja još jedno pitanje: šta bi se desilo ako bi Rusija koristila rakete? Do sada nije bilo pokušaja da se mostovi ciljaju projektilima.
To nije zato što Rusiji nedostaju rakete, kaže sertifikovani arhitekta i istraživač infrastrukture sa sedištem u Kijevu Oleg Grečuh. Umesto toga, raketama nedostaje potrebna preciznost, a mostovi su uske strukture – ne šire od 15–20 metara – što ih čini veoma teškim za pogoditi.
"Prvo, direktan frontalni udarac u površinu puta neće izazvati kritičnu štetu. Drugo, čak i balistička raketa sa preciznošću od 10 metara može vrlo lako promašiti most. U tom slučaju neće izazvati nikakvu štetu, jer raketa neće čak ni proizvesti značajno širenje fragmenata ili udarni talas, pošto će pasti u duboke vode Dnjepra“, kaže Grečuh.
Jedan primer korišćenja raketa protiv mosta bili su napadi Oružanih snaga Ukrajine sistemom HIMARS na Antonivski most kod Hersona leta 2022. godine. HIMARS je korišćen nekoliko puta u nastojanju da se uništi jedini most preko Dnjepra i spreče ruske snage da pobegnu iz Hersona, koji su okružile ukrajinske trupe. Pa ipak, čak i nakon što su rakete pogodile most, izazvale su samo ograničenu štetu, a ruske snage su uspele da povuku skoro sve svoje vojnike iz Hersona pre nego što su mogli biti zarobljeni.
Zaključak je da je malo verovatno da će napadi uništiti mostove ili ih ozbiljno oštetiti. Pa zašto ih onda ciljaju?
Iskorišćavanje slabe tačke Kijeva u transportu
Ruski cilj možda leži negde drugde. Naizgled slučajan obrazac udara prvo na benzinske pumpe, zatim na internet provajdere, skladišta hrane i prodavnice može izgledati haotično. U stvarnosti, više liči na potragu za ranjivostima. Nakon nekoliko udara na benzinske pumpe, oštećeno je samo nekoliko od skoro 700 operativnih benzinskih pumpi u Kijevu. Brzo su obnovljene.
Zatim su usledili napadi na internet provajdere. Međutim, u roku od nekoliko sati svi su nastavili sa radom i, uprkos zabrinutosti, internet i mobilne komunikacije u Ukrajini su ostali dostupni.
Nije bilo panike oko hrane ni u supermarketima. Sada su na red došli mostovi.
Napadi na mostove su, nasuprot tome, izazvali ogromne saobraćajne gužve. Reakcija javnosti je bila zabrinuta: mnogi ljudi su odlučili da ne putuju na posao, dok su popravke dovele do zastoja delova saobraćajne mreže i ostavile vozače zaglavljene u saobraćaju satima.
Ruska propaganda je brzo iskoristila ovaj poremećaj. „Naš cilj je da rasipamo mozgove onima koji pokušavaju da pređu ove mostove“, napisao je popularni ruski bloger i ratni posmatrač Ilja Tumanov, poznat kao Fighterbomber. Takve taktike nisu ništa novo za Rusiju. Godine 1999, ruske snage su uništile Grozni, glavni grad Čečenske Republike; 2017. godine su pomogle u uništenju Alepa, jednog od najstarijih gradova na svetu, u Siriji.
Rusija je, u stvari, pronašla tačku pritiska Kijeva onu koja nikada nije bila tajna.
Glavni grad Ukrajine nalazi se na širokoj reci Dnjepar, koja je u Kijevu široka od 600 do 1.000 metara i jedna je od najvećih reka u Evropi. Skoro 3 miliona ljudi živi na obe obale Dnjepra u Kijevu; uključujući predgrađa, taj broj je blizu 4 miliona. To je velika urbana aglomeracija sa izrazitom neravnotežom. Stanovnici su podeljeni između dve obale u odnosu otprilike 55:45, što znači da skoro jednak broj ljudi živi na levoj i desnoj obali. Poslovi nisu ravnomerno raspoređeni kao stanovništvo. Oko 85% radnih mesta nalazi se na desnoj obali, gde su sedišta najvećih kompanija, najveće industrijske zone, vladin centar, strane ambasade i sektor usluga koji ih podržava.
Leva obala nije "divlja“, kako se stanovnici Kijeva ponekad šale, ali je pretežno stambena.
Ova neravnoteža, u kombinaciji sa ograničenim javnim prevozom na levoj obali – posebno metrooom – stvara ogromne dnevne tokove putnika. Svakog jutra stotine hiljada stanovnika leve obale putuju na desnu obalu; uveče se tok obrće.
"Svakog dana mostove prelazi najmanje 100.000 automobila – ne računajući javni prevoz“, kaže Grečuh.
Samo šest mostova prevozi automobile: Severni most, Podiljski most, Metro most, Paton most, Darnicki most i Južni most.
Saobraćajna nesreća na bilo kom od njih tokom jutarnjeg ili večernjeg špica može izazvati zastoj na tom mostu. Vozači zatim preusmeravaju saobraćaj na ostale, što može izazvati širi "transportni kolaps“. Pre potpune invazije Rusije, ovo se redovno dešavalo. Problem muči Kijev od sredine 2000-ih. Predložena su mnoga rešenja: izgradnja novih mostova, raspodela radnih mesta podsticanjem novih poslovnih centara na levoj obali, poboljšanje javnog prevoza i biciklističke infrastrukture i podsticanje ljudi da manje voze. Pa ipak, do 2022. godine učinjeno je malo toga suštinskog. Problem stoga ostaje. Šta se sada može učiniti?
Može li išta zameniti mostove preko reke Dnjepar?
Ministar infrastrukture predložio je izgradnju pontonskih prelaza između dve obale kako bi se smanjio pritisak na mostove. To je ideja koja je izvesno privlačna, posebno zato što je ukrajinska vojska stekla veliko iskustvo u izgradnji rečnih prelaza tokom rata.
Kijev takođe ima istoriju pontonskih prelaza. Tokom Drugog svetskog rata, i nacistička Nemačka i Crvena armija su izgradile takve prelaze nakon što su svi mostovi preko Dnjepra uništeni 1941. godine.
Međutim, inženjeri konsultovani za ovaj članak ne veruju da bi ovaj predlog funkcionisao.
Pošto bi prelaz morao da prekriva tako širok deo Dnjepra, pontonski most bi verovatno bio ograničen na jednu saobraćajnu traku.
"Njihov kapacitet ne bi bio ni blizu kapacitetu mosta. Postojala bi jedna traka sa naizmeničnim saobraćajem, a brzine bi bile niže. Štaviše, ako bi se nešto dogodilo na pontonu – bilo zbog rečne erozije ili udara – bilo bi mnogo teže nego na mostu brzo doći do vozila koja su tamo zaglavljena“, kaže Grečuh.
Izvori lista Kijev post u gradskoj upravi Kijeva se slažu sa ovim.
"Ponton se ne postavlja jednostavno na ravnom terenu. Potrebne su mu rampe i izlazi, što zahteva složene i značajne inženjerske radove. Saobraćaj oko njega takođe mora biti organizovan, što je teško s obzirom na postojeću putnu mrežu“, kaže izvor iz gradske uprave Kijeva.
Još jedna ideja koju su aktivisti prihvatili jeste završetak „Staljinovih tunela“. Kijev ima dva nedovršena dela, na severu i jugu. Izgrađeni između 1938. i 1941. godine tokom Staljinove ere, imali su za cilj da vozovima obezbede bezbedniju ratnu alternativu mostovima. Ali Andrij Švačko, viši predavač na Kijevskom nacionalnom univerzitetu za građevinarstvo i arhitekturu, kaže da njihovo završavanje sada nema smisla.
"Sa bezbednosne tačke gledišta, most i tunel su podjednako ranjivi. Tunel se ne može bombardovati celom dužinom, ali se može pogoditi njegov ulaz. Sa inženjerske tačke gledišta, završetak 'Staljinovih' tunela takođe nema smisla: svaki je projektovan za jednokolosečnu železnicu, dok su ukrajinske železnice danas dvokolosečne. To bi bilo skupo, dugotrajno i neekonomično, i ne bi rešilo problem. Tuneli takođe nemaju mogućnost za prihvat drumskih vozila ili pešaka. Ne mogu se proširiti, po čemu gube u odnosu na mostove“, kaže Švačko.
Inženjeri napominju da se konzole ponekad mogu dodati na stari most kako bi se prilagodili pešacima i biciklistima, ako već nema takvu mogućnost. Međutim, proširivanje tunela je tehnički nerealno.
"Postoji razlog za projektovanje i izgradnju novih tunela, ali Ukrajina trenutno nema resurse za to. Završavanje objekata napuštenih tokom Staljinovog života je jednostavno apsurdno“, kaže jedan od inženjera projektovanja u prestonici za Kijev post.
Kako Kijev može zaštititi svoje mostove?
Bilik smatra da nijedna alternativa ne može da parira nosivosti mostova, tvrdeći da ih treba što efikasnije zaštititi.
"Pre svega, najkritičniji čvorovi, ključni elementi i nosači mostova treba da budu ojačani gabionima, blokovima i čeličnim limovima. Takođe je preporučljivo postaviti posebne metalne rešetkaste zaštitne ekrane protiv detonacije oko kolovoza. Ovo omogućava da se tačka eksplozije bespilotne letelice pomeri dalje i smanji šteta na mostu. Posebnu pažnju treba posvetiti otpornosti na vatru i zaštiti zapaljivih ili ranjivih elemenata mostovske infrastrukture, koji treba da budu zatvoreni u vatrootporna oklopna kućišta“, kaže Bilik.
Pitanje je da li Ukrajina ima dovoljno resursa – posebno metala – da to uradi.
Nedavni izveštaji nakon ruskih udara govore da je poslednji metalurški pogon u Ukrajini zatvoren. Pre ruske invazije, zemlja je imala pet operativnih pogona i brojne fabrike. Ukrajina je tako prestala da proizvodi čelik uprkos tome što je imala i gvožđenu rudu i ugalj – sve što je potrebno za proizvodnju – i uprkos tome što je jedna od retkih zemalja sa potpuno integrisanim rudarskim i metalurškim kompleksom.
Ukrajinski proizvođači čelika su, međutim, uvereni da će biti dovoljno metala.
"Ukrajina i dalje ima dovoljne kapacitete u projektovanju, proizvodnji i montaži mostovskih konstrukcija, kao i njihovoj popravci i restauraciji; komponente koje nedostaju mogu se isporučiti iz inostranstva po potrebi. Ukrajinske fabrike čeličnih konstrukcija su sertifikovane prema evropskim standardima za proizvodnju. Treba razumeti da je neprijatelj počeo da traži nezaštićene infrastrukturne objekte za napad, kao što su nosači dalekovoda i mostovi, upravo zato što je u periodu od 2023. do 2026. godine izgrađeno stotine zaštitnih objekata i sprovedene su mere bezbednosti za energetske objekte – transformatore, generatore i drugu opremu“, kaže Ana Gontarenko, izvršna direktorka udruženja Ukrajinski centar za čelične konstrukcije.
Možda ipak postoji svetla tačka. Jedan predlog za rešavanje krize uključuje decentralizaciju radnih mesta i podsticanje industrijskog i komercijalnog razvoja na levoj obali. Drugi je oživljavanje rečnog saobraćaja, uključujući trajekte koji su saobraćali između dve obale tokom sovjetske ere, ali su opadali 1990-ih tokom tranzicije na tržišnu ekonomiju.
Čak i u teškim okolnostima, Ukrajinci nastavljaju da traže mogućnosti i asimetrična rešenja. Da li bi ova nova ratna kriza mogla na kraju dovesti do promena koje će Kijev učiniti boljim?
General "Armagedon" dobio naređenje od Putina da ruši ukrajinske mostove
Kako se zima približava, Vladimir Putin pribegava jedinom oružju koje je dosledno koristio kada njegovi vojnici podbace na bojnom polju: terorisanju civila i uništavanju gradova. Upravo je doveo generala Sergeja Surovikina – zvanog „General Armagedon“, koji je sravnio sa zemljom sirijski grad Alepo, ubivši hiljade civila u tom procesu da učini isto i sa Kijevom.
Putinu je potrebno da se nešto promeni u Ukrajini, jer je ruska ofanziva u Donbasu već mesecima u ozbiljnim problemima. Ukrajinske snage se povlače oko Pokrovska i Limana, dok su ruski gubici i dalje izuzetno veliki.
Predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je više od 10.000 ruskih vojnika poginulo u samo jednoj nedelji, tvrdi Telegraf.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)