Haos na španskoj levici: Kako D'Ontov sistem i raspad koalicija guše nade Pedra Sančeza
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pred vanredne izbore u Španiji 29. novembra, raspad radikalne levice na Široki front Ade Kolau i Podemos Irene Montero zakomplikovao je sudbinu Pedra Sančeza i njegove šanse da opstane na vlasti. Propali pregovori o jedinstvenoj listi i "rat sujeta" ostavili su levicu podeljenom, što u D'Ontovom sistemu znači rasipanje glasova i gubitak mandata u manjim provincijama. Sančezov poziv na "korisno glasanje" za Socijalističku partiju (PSOE) dolazi u trenutku kada ankete već daju jasnu prednost bloku Narodne stranke (PP) i desničarskog Vox-a, kaže Politico u svojoj analizi.
Pregovori o formiranju jedinstvene izborne liste stranaka levo od PSOE-a definitivno su propali pretprošlog vikenda, kada je istekao zakonski rok za prijavu predizbornih koalicija.
Na izborima će se tako odvojeno takmičiti Široki front (Frente Amplio/Sumar/Comuns/Más Madrid) koji predvodi bivša gradonačelnica Barselone Ada Kolau.
Tu je i Podemos koji predvodi bivša ministarka za jednakost Irene Montero, koja je sklopila separatni sporazum sa katalonskim republikancima (ERC).
Glavni kamen spoticanja bile su borbe oko toga ko će nositi liste u ključnim izbornim jedinicama poput Madrida i Barselone, kao i duboko lično nepoverenje između bivših saveznika. Čak je i posrednik u pregovorima, Gabriel Rufian, javno priznao poraz rekavši da je reč o "ratu sujeta" i izvinio se glasačima.
Matematika koja ruši Sančeza: Zašto je D'Ontov sistem fatalan za podeljenu levicu?
Ključni razlog zbog kojeg Politico i španski analitičari prognoziraju poraz progresivnog bloka ne leži samo u gubitku entuzijazma kod birača, već u specifičnosti španskog izbornog sistema.
Španija ne bira 350 poslanika Kongresa sa jedne nacionalne liste. Zemlja je podeljena na 50 provincija, od kojih većina nosi mali broj poslaničkih mesta (između 3 i 6). Po D'Ontovom sistemu, u manjim provincijama mandate osvajaju samo najjače opcije, dok se glasovi stranaka koje ne pređu visoki relativni cenzus u toj provinciji - potpuno bacaju.
Kada su Sumar (Široki front) i Podemos išli zajedno na prošlim izborima, njihovi zbirni glasovi prelazili su pragove u manjim i srednjim provincijama i donosili poslanike. Sada, kada idu u dve ili tri odvojene kolone, očekuje se da će obe opcije ostati ispod praga neophodnog za dobijanje mandata u desetinama provincija.
Ti "propali" mandati na osnovu izborne matematike direktno se prelivaju u ruke najjače grupacije u toj provinciji - a to je najčešće desničarska Narodna stranka (PP).
Da bi Pedro Sančez (PSOE) ostao na vlasti, nije mu dovoljno samo da njegova stranka ostvari dobar rezultat. Njemu je neophodna jaka i stabilna koaliciona levica koja bi sakupila 30 do 40 mandata.
Zbog rasipanja glasova usled D'Ontovog sistema, podeljena radikalna levica bi mogla da osvoji značajan procenat glasova na nivou države, ali dramatično mali broj poslanika u Kongresu.
Sančezov apel: "Sve na crveno"
Uvidevši da borba stranaka levo od PSOE-a vodi direktno u izborni debakl, Pedro Sančez je započeo agresivnu kampanju u kojoj poziva progresivne birače na takozvano "korisno glasanje" (voto útil), prenosi Democrata.
Sančez otvoreno traži od birača levice da preskoče usitnjene i posvađane opcije (Podemos i Široki front) i da sve glasove koncentrišu direktno na njegovu Socijalističku partiju (PSOE), kako bi se sprečio dolazak desničarske koalicije PP-Vox na vlast.
Ipak, analitičari upozoravaju da je taktika "koncentrisanja glasova na PSOE" dvosekli mač. Deo razočaranih levih birača ne želi da glasa za Sančeza i, demoralisan sukobima u Podemosu i Širokom frontu, najverovatnije će u novembru ostati kod kuće.
Ankete u ovom momentu daju ubedljivu prednost Narodnoj stranci (PP), koja bi u savezu sa desničarskim Vox-om mogla bez većih problema da prebaci magičnu cifru od 176 poslanika neophodnih za formiranje nove vlade u Madridu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)