Tragičan slučaj preokrenuo kampanju: Da li će stambena kriza u Španiji "srušiti" vladu Pedra Sančeza?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Tragičan slučaj izbacivanja penzionerke na ulicu, koja je nedugo zatim preminula, stavio je ljudsko lice na duboku stambenu krizu sa kojom se Španija suočava. Ovaj događaj pokrenuo je lavinu nezadovoljstva, a pitanje nepriuštivog stanovanja postalo je centralna tema predstojećih prevremenih izbora u novembru. Politički analitičar i profesor Univerziteta u Barseloni, Karlos Maskarel Vilar u razgovoru za Euronews Srbija ističe da aktuelni premijer Pedro Sančez koristi upravo ovu socijalnu krizu kako bi preoblikovao predizborni narativ i spasio svoju političku poziciju.
Prema rečima sagovornika, redovni izbori u Španiji trebalo je da se održe tek 2027. godine. Međutim, premijer Sančez našao se pod izuzetnim pritiskom zbog slabe podrške u parlamentu, brojnih afera i nezadovoljstva građana. Umesto da fokus ostane na gorućim političkim problemima, predsednik vlade odlučio je da uokviri izbore isključivo oko pitanja krova nad glavom.
"On je iskoristio jedini trenutak u kome su Socijalistička partija i levica mogli nešto da kažu, kako bi preko toga dobio veću podršku javnosti. Narativ je bio praktično protiv njega kada je izbila kriza sa migrantima u Seuti pre oko dva meseca, a tu su i veliki slučajevi korupcije u koje su umešani članovi njegove vlade, ali i njegova supruga", navodi Vilar.
AP Photo/Manu Fernandez
Objašnjavajući dubinu stambene krize, profesor podseća da je ovaj problem prisutan još od finansijskog kolapsa 2008. godine, kada su masovni investitori počeli da posmatraju sektor nekretnina isključivo kao priliku za profitabilna ulaganja. Najveći problem Španije, u poređenju sa drugim evropskim državama, jeste hroničan nedostatak socijalnih stanova koji bi zaštitili najranjivije slojeve društva.
"Svega jedan i po odsto od ukupnog tržišta nekretnina čine državni, odnosno društveni stanovi. Situacija je izuzetno teška jer cene skaču, pritisak je prevelik i teško je boriti se protiv takvog tržišta. Problem za vladu je što je na vlasti unazad osam godina, a opozicione stranke s pravom poručuju da se ništa nije promenilo za to vreme", naglašava profesor iz Barselone.
AP/Gleb Garanich
Analitičar primećuje da nedostatak političke volje leži u dugoročnosti rešenja. Podsticaji za stranke da sprovedu prave mere su izuzetno mali, jer su potrebne godine da bi se videli konkretni rezultati. Ukoliko bi aktuelna vlast preduzela bolne i neophodne reformske korake, političke poene bi za deset ili petnaest godina ubirala neka potpuno druga vlada. Zbog toga se izbegavaju stvarna dugoročna rešenja.
Promena teme na socijalna pitanja predstavlja jasan taktički potez, jer, kako Vilar objašnjava, priče o bezbednosti, javnom redu i migracijama uvek idu u prilog desnici i desnom centru. Nasuprot tome, kada se raspravlja o socijalnoj politici, stanovanju i pravima ugroženih, vladajuća levica se znatno bolje snalazi pred biračima. Njegova strategija je jasna: ili će ostati na vlasti ili će izgubiti izbore uz očuvano dostojanstvo, baveći se temama koje njemu politički odgovaraju.
AP/Antonio Sempere
Osvrćući se na globalno nezadovoljstvo širom Evrope, posebno na masovne proteste građana u susednoj Francuskoj, profesor Vilar ocenjuje da ipak ne prisustvujemo potpunom nestanku takozvane države blagostanja. Evropska društva i dalje imaju snažne sisteme zaštite, ali su oni danas ozbiljno poljuljani.
"Nisam siguran da bih to nazvao nestankom socijalne države. Makroekonomski brojevi pokazuju da Španija jako dobro funkcioniše u smislu visine zarada, ali sposobnost ljudi da sastave kraj sa krajem, plate račune i ispune osnovne potrebe je sve manja. Taj rastući nesklad između inflacije i zarada, odnosno nemogućnost građana da žive od svog rada, jeste ono što izaziva ogromno nezadovoljstvo celokupnog stanovništva", zaključuje analitičar u razgovoru za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Komentari (0)