"Borite se dok vas tela služe": Potresne poslednje reči starice zbog koje su Španci izašli na ulice

Vest o smrti Marije del Karmen Abaskal, 87-godišnje žene koja je pokrenula neviđeni talas solidarnosti među Špancima, ali i vladinu krizu koja je zemlju odvela u prevremene izbore, izazvala je veliku tugu širom Španije.

Poznata jednostavno kao Marikarmen, preminula je dve nedelje nakon dramatičnog iseljenja iz stana u kojem je živela više od 70 godina, a sve zato što joj je kirija drastično povećana sa 500 na 2.650 evra.

"Sa žaljenjem saopštavamo da je Marikarmen preminula. Kao što svi znate, izbačena je iz svog doma 23. septembra i od tada je bila u bolnici. Iako je postignut istorijski sporazum koji bi joj omogućio da se vrati kući, ovo rešenje je stiglo prekasno", navodi se u saopštenju Sindikata stanara Madrida.

Njeno iseljenje pokrenulo je masovne proteste širom zemlje zbog stambene krize u Španiji, primoravši na kraju i španskog premijera Pedra Sančeza da raspiše prevremene izbore.

Ova 87-godišnja baka je do poslednjeg dana ostala u bolnici, čekajući povratak u svoj dom, s obzirom na to da je pod teškim pritiskom društvenog gneva i protesta konačno bio postignut dogovor o njenom povratku.

Na dan njenog iseljenja, nakon duge pravne bitke oko starog ugovora o zakupu koji je još njen otac potpisao 1956. godine, stotine ljudi okupilo se ispred zgrade kako bi je zaštitilo. Ipak, Marikarmen je iz zgrade iznesena na nosilima i vozilom hitne pomoći prebačena u bolnicu.

Njen slučaj je u međuvremenu otvorio Pandorinu kutiju u španskom društvu. Vlada je usvojila dva kraljevska dekreta sa merama za stanovanje, u javnosti poznata kao "Marikarmen dekreti", koje je Kongres poslanika na kraju odbacio. Usledila je duboka politička kriza koja je dovela do raspisivanja opštih izbora za 29. novembar.

Nakon iseljenja, Marikarmen je javno zahvalila na podršci i poslala snažnu poruku svima koji su pratili njenu bitku: "Nisam uspela da odbranim svoju kuću, ali sam se borila kako bi drugi naučili da se bore za svoju". Pozvala je građane da brane pravo na krov nad glavom i zatražila da se stane na put problemima koje izazivaju takozvani "lešinarski fondovi".

Međutim, društveni pritisak i burne reakcije, praćeni političkim potresima, ipak su urodili plodom. Predstavnici Marikarmen i kompanije Urbagestión Desarrollo e Inversión SL, koja je vlasnik nekretnine, postigli su 28. septembra dogovor da se žena vrati u svoj stan.

Tanjug AP/Fernando Sánchez/Europa Press via AP

Marikarmen je čekala otpust iz bolnice, ali ga nažalost nije dočekala. Španci danas oplakuju gubitak žene koja je postala najmoćniji simbol surove stambene krize.

Čak i nakon gubitka doma, Marikarmen je nastavila da poziva ljude da ne odustaju od svojih prava.

"Volela bih da sam tamo sa vama, da učestvujem u vašoj borbi, ali nemam tu sreću. Zato vas odavde molim da budete hrabri. Borite se, branite ono što je vaše i, molim vas, čuvajte se. Nastavite da protestujete dok god vaša tela to mogu da izdrže", poručila je iz bolničkog kreveta, vidno iscrpljena.

Hiljade ljudi, ogorčenih, ali i inspirisanih njenom pričom, izašlo je na ulice Madrida, a potom i drugih gradova širom Španije.

Ko je bila žena koja je podigla Španiju na noge?

Njeno puno ime bilo je Marija del Karmen Abaskal. Njen otac je 1956. godine iznajmio stan u madridskom naselju Ibica, gde je ona provela gotovo ceo svoj život, zajedno sa majkom i bratom. Radila je 34 godine kao sekretarica upravnog odbora u jednoj farmaceutskoj kompaniji i penzionisala se 1998. godine.

"Boriću se do kraja", govorila je često, i to obećanje je ispunila. Čak i u poslednjim danima zamolila je svoju "porodicu" u Sindikatu stanara da nastave borbu u njeno ime.

Slogan "Svi smo mi Marikarmen" osvanuo je na transparentima i majicama u celoj zemlji. Želja joj je bila da umre u sobi u kojoj je gledala kako umiru njen otac i majka, u kući u kojoj je živela 71 godinu, sve do brutalnog iseljenja.

Tanjug/AP/Andrea Comas

Pre nego što je napustila svoj stan, okružena kutijama, prisećala se svakog ugla kuće: "Sve moje uspomene su ovde. Moj otac je umro veoma mlad, a majka je preminula u ovoj kući 2005. Živim ovde od 1956. godine".

Iako se nije izjašnjavala kao religiozna, svake noći pre spavanja govorila je "laku noć" uvek istim redosledom: Bogu, svojim roditeljima, papi Franji i preminulim članovima porodice. U poslednjem poglavlju svog života imala je samo dve želje - da umre u svom domu i da njen pepeo počiva u Kantabrijskom moru.

"Svi mi koji smo na dnu, svi smo isti", govorila je Marikarmen.