Austrija pravi plan za proterivanje migranata sa Balkana, izbeglice koje su stigle do Srbije ne žele nazad

Komentari

Autor: Branislava Gigović Grubić

05/06/2021

21:54

Austrija pravi plan za proterivanje migranata sa Balkana, izbeglice koje su stigle do Srbije ne žele nazad - Copyright Tanjug/Uprava Carine Republike Srbije

veličina teksta

Aa Aa

Evropska komisija mogla bi da usvoji plan za proterivanje ilegalnih migranata sa Zapadnog Balkana koji nemaju šansu da ostanu u EU. Predlog je stigao od ministra unutrašnjih poslova Austrije Karla Nehamera koji tvrdi da Evropska komisija podržava njegov plan za proterivanje sa Zapadnog Balkana onih ilegalnih migranata koji nemaju šansu na dobijanje boravišnog statusa u Evropskoj uniji.

Nehamer je saopštio da mu je nakon razgovora, evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson, koja bi u naredne dve nedelje trebalo da poseti Srbiju, obećala punu podršku za taj plan. I ne samo ona, već je i evropski komesar za proširenje Oliver Verheji obećao finansijsku pomoć za sprovođenje tog plana.

Predstavnici vlasti i NVO sektora u Srbiji nisu upoznati s tim planom i ističu da migranti koji su već stigli u Srbiju, nikako ne žele da se vrate.

Kada je pre šest godina izbila migrantska kriza i kada je 2016. godine zatvorena balkanska ruta kroz Srbiju je prošlo više od milion i po izbeglica u želji da dođu do zacrtanog cilja - Evropske unije. Mnogi koji su krenuli put Evropske unije tada, upustili su se u ogroman rizik, krenuvši na daleki i opasan put kako bi izbegli rat i dobili priliku za boljim životom. Na hiljade njih je umrlo na tom putu, a nagli priliv ljudi pre šest godina izazvao je dve krize - humanitarnu i političku.

Nehamer je u aprilu najavio pilot projekat proterivanja migranata bez mogućnosti da dobiju boravišni status u EU. Ministar je baš zbog tog plana i posetio Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Plan se tiče kako dobrovoljnog povratka, tako i proterivanja.

"Podrška Evropske komisije, kako u organizaciji sporazuma za povratak, tako i u realizaciji proterivanja sa Balkana je važan stub za uspeh ovog plana", rekao je Nehamer.

Da su u Evropi počeli ozbiljnije da se bave ovim pitanjem, govori i to što je i parlament u Danskoj danas sa velikom većinom glasova usvojio zakon kojim je toj nordijskoj zemlji omogućeno da preseli tražioce azila u zemlje van Evrope, uprkos pozivima nevladinih organizacija i Ujedinjenih nacija da odustane od tih planova. Oni se nadaju da će tim zakonom obeshrabriti ljude da traže azil u toj zemlji.

"Ako podnesete zahtev za azil u Danskoj, znate da ćete biti poslati nazad u zemlju van Evrope, i zato se nadamo da će ljudi prestati da traže azil u Danskoj", rekao je imigracioni govornik vladine stranke Rasmus Stoklund.

Ne žele da se vrate

Sagovornici Euronews Srbija podsećaju da je povratak migranata u zemlje porekla "važan za rešavanje problema mešovitih migratornih kretanja sa kojima se region suočava poslednjih godina". Ipak, dodaju da zainteresovanih za povratak baš i nema, a veliki broj njih, već je i stigao do željene Evropske unije.

"Nažalost, rezultati su prilično skromni. Razlozi za to su mnogobrojni, od toga da su migranti skoro stigli do svog cilja, pa do poteškoća u pribavljanju dokumenata i obezbeđivanja prihvata potencijalnih povratnika u strane zemlje porekla", navode za Euronews Srbija u Komeserijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Komesarijat, kako su dodali, zajedno sa Međunarodnom organizacijom za migracije sprovodi nacionalni program dobrovoljnog asistiranog povratka i reintegracije migranata u zemlje porekla (tzv. AVRR).

Na pitanje ukoliko se zaista sprovede plan austrijskog ministra, kakve bi posledice mogao da ima po Srbiju i da li će biti izdvojena i neka novčana sredstva za njegovo sprovođenje, iz Komesarijata za sada nisu hteli to da komentarišu.

Podsetili su da je masovni priliv migranata na Balkan završen u martu 2016. godine. Migracije su, ipak, u mnogo manjem broju, nastavljene i praktično nikad nisu prestale o čemu govori i situacija na terenu kao i brojevi migranata koji prolaze kroz Srbiju.

"Kakav će biti razvoj situacije, teško je predvideti", navode iz Komesarijata.

Sjekloća: Plan o "kvotama" nije uspeo

Komentarišući plan austrijskog ministra, direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje Vladimir Sjekloća kaže da nije upoznat sa njegovom sadržinom. Međutim, kako dodaje, poznato je da je Evropska Komisija 23. septembra prošle godine prezentovala novu strategiju, odnosno Pakt o migracijama i azilu koja je, za sada, u fazi predloga i postaće obavezujuća kada je prihvate sve članice EU.

"Ovaj predlog Pakta, ali i kasnija dokumenta donet na nivou EU (Strategija o dobrovoljnom povratku i reintegraciji usvojena 27. aprila 2021. godine) izražavaju jasan stav EU o borbi protiv neregularnih migracija i vraćanju u zemlje porekla onih lica koja nemaju osnov za boravak u EU. Plan o takozvanim 'kvotama' za prijem izbeglica u države članice EU nije uspeo usled protivljenja određenih članica, te se na nivou EU godinama traži način da se izbore sa prilivom ljudi, da se oni koji nemaju osnov za boravak vrate u zemlje porekla, te da 'teret' onih koji su dobili zaštitu ne padne samo na pojedine članice", naveo je Sjekloća za Euronews Srbija.

U prilog činjenici da se nađe način koji će pojačati mehanizam vraćanja, kako ukazuje, govori i to da je u 2019. godine 500.000 ljudi dobilo "return orders", ali da je samo 142.000 napustilo teritoriju.

"U vezi sa tim, s obzirom da kriza traje od 2015. godine, i u ranijem periodu je bilo sličnih izjava", poručio je Sjekloća.

Ukazuje da se i u Paktu i u Strategiji navodi saradnja sa trećim državama, odnosno, onim koje nisu EU članice ali kroz koje migranti prolaze.

"S obzirom da je sve još u formi predloga, videćemo kako će ta saradnja izgledati u praksi i kojim pratećim dokumentima će biti precizirana, te da li će biti predviđena određena novčana sredstva. Borba protiv krijumčarenja migranata, krijumčarenja ljudi generalno, jeste nešto što se tiče svih nas, tako da je svako poboljšanje mehanizama za borbu protiv krijumčarenja i više nego dobrodošlo. U tom smislu, i Srbija u borbi protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala uopšte treba da ima svoju ulogu, naravno, uz poštovanje zajemčenih ljudskih prava", podvukao je Sjekloća.

On je podsetio i da je komesarka Johanson, prilikom usvajanja Strategije o borbi protiv organizovanog kriminala na nivou EU, istakla odlučnost EU da stane na kraj organizovanom kriminalu, uključujući i krijumčarenje ljudi.

"Kakvu će ulogu imati Fronteks, videćemo. Iskreno se nadamo da će prisustvo EU biti u cilju zaštite prava svih", zaključio je sagovornik Euronews Srbija.

Koliko je izbeglica u centrima

U ovom trenutku, u 17 centara kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije smešten je ukupno 4.171 migrant i tražilac azila, a pocenjuje se da ih je izvan centara još oko 900. Njihovo prosečno zadržavanje ove godine u Srbiji je 32 dana. Što se ruta tiče, migranti i dalje pokušavaju da nastave put ka Hrvatskoj, Mađarskoj, Ruminiji i Bosni i Hercegovini.

Prema evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije, tokom 2020. kroz prihvatne i centre za azil prošlo je ukupno 63.408 migranata. Prethodne, 2019. godine kroz centre je prošlo 34.862, a 2018. godine 22.790. Tokom 2017. kroz centre je prošlo 24.251, migrant i tražilac azila.

Što se tiče odobrene azilne zaštite, prema podacima dostupnim Komesarijatu, od početka ove godine do aprila meseca 2021. Kancelarija za azil Ministarstva unutrašnjih poslova odobrila je dve azilne zaštite (jedno utočište i jednu supsidijarnu zaštitu). Od 2008. do aprila 2021. odobreno je ukupno 196 azilnih zaštita.