Igre 
Janšina izjava o jeftinoj radnoj snazi sa Zapadnog Balkana - izolovan stav ili nešto više od toga
Komentari03/01/2022
-07:10
Slovenija je 31. decembra zvanično završila svoje predsedavanje Evropskom unijom. Međutim, kraj godine koju su obeležili izazovi za blok, od kovid krize, preko energetskih problema, pa do klimatskih promena, kada je reč o regionu Zapadnog Balkana i pitanju proširenja završena je u konfuznom tonu, a sve zahvaljujući izjavi premijera Slovenije Janeza Janše.
On je, naime preneo, kako je rekao, poruku jednog od lidera EU čiji identitet nije želeo da otkrije, a koja sugeriše da je pitanje proširenja na dužem štapu nego što se do sada smatralo.
"Neću mu reći ime, čak je u raspravi rekao: 'Zašto bismo ih uveli u Evropsku uniju, kad su nam ovako jeftiniji kao radna snaga?', preneo je Janša, navodeći kako i u nekim starim članicama EU preovladava uskogrudost ili "nacionalistički interesi" koji preovladavaju nad vizijom slobodne, mirne i ujedinjene Evrope.
Šta Srbija i region treba da izvuku iz ovakve poruke, i da li je ona zaista preovlađujući stav unutar EU?
Sagovorici Euronews Srbija, stručnjaci iz oblasti evrointegracija, smatraju da je izjava bila nepotrebna i da stvara dodatnu konfuziju, ali i da je izvesno da oslikava stav, pre svega, neke od zapadnih sila unutar evropskog bloka, u kojima je skepticizam prema proširenju i inače jasno istaknut.
Ipak, krenimo redom.
Poslednjih dana slovenačkog predsedavanja, premijer Slovenije Janez Janša govorio je upravo o tom periodu od poslednjih šest meseci i dosezima predsedavanja.
Povezane vesti
Jedna od glavnih tema koja se provlačila sve vreme, a tiče se upravo regiona Zapadnog Balkana jeste proširenje Evropske unije. Ovo pitanje je pre početka slovenačkog predsedavanja bilo "u zapećku", primećeni su određeni zakom i skeptičnost prema proširenju, čemu je doprinela i aktuelna korona kriza, koja je izbila u prvi plan.
Unsplash
Slovenija se, pak, kako je i najavljeno, bavila intenzivnije proširenjem, a kruna razgovora o ovom pitanju bio je Samit EU i Zapadnog Balkana održan u oktobru na Brdu kod Kranja. Tada je poslata jasna poruka- šest zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da postanu deo Evropske unije.
Sve to, kada je reč o Srbiju, dobilo je izvesnu potvrdu otvaranjem jednog od klastera u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, ali je, kako se tumači, Janša svojim istupom zatamnio te prethodno navedene poruke o podršci proširenju.
Janša je, međutim, govoreći o evropskoj perspektivi Srbije rekao da ona postoji, ali da Srbija ima i krajnju perspektivu članstvo u EU, što je, kako je naveo bilo teško napisati i za šta je bilo teško izboriti se.
Ipak, ono što govori u prilog ovoj izjavi je to što je Janša istakao da postoji mnogo različitih mišnjenja u EU kada je u pitanju Zapadni Balkan i samim tim sugerisao na dalje moguće probleme i zastajkivanja u procesu proširenja.
Šta je Janšina poruka?
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike rekao je da se ovakvim izjavama stvara dodatna konfuzija.
"Janši je bilo bolje da se nije izleteo sa tom izjavom, jer ona ne pruža nikakvo objašnjenje, samo stvara konfuziju. Sve to zbunjuje ljude, obeshrabuje u uverenju da će do članstva doći i kada se ispune svi uslovi, odnosno nosi poruku da nije sve u poglavljima i da postoji nešto šire", naveo je Subotić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Kako je rekao, vrlo je nezgodan trenutak za ovu izjavu, sada kada se završava predsedavanje Slovenije.
"Pretpostavlja se da se misli na nekog od lidera Zapadne Evrope jer se oni smatraju skepticima kada je u pitanju proširenje. Njihova pozicija se po ovom pitanju tako delegitimiše, a klatno se pomera ka istočnoj Evropi, i državama koje imaju legitimno pravo da istupaju kao saveznici proširenja", rekao je Subotić.
Takođe, Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku kazala je povodom najnovijih izjava da u EU svakako postoje političari koji smatraju da je za Zapadni Balkan najkorisnije da ostane u ovom statusu - "ni unutra ni napolju".
Povezane vesti
"U trenutnom statusu Srbija jeste izvor jeftine radne snage, kao i čuvar spoljnih granica Evropske unije", kazala je Grubješić.
profimedia
Ona je istakla ipak da EU ima motiv da države regiona primi u blok.
"EU neće nikada biti kompletna ako ne integriše ovaj region, a odliv radne snage u EU zaustavlja se samo snažnim ekonomskim razvojem, regionalnim povezivanjem i opštim podizanjem životnog standarda", rekla je Suzana Grubješić za Euronews Srbija.
To na neki način potvrđuje upravo izjava Janeza Janše, koji je u svom obraćanju u kojem je izneo zaključke proširenja rekao da "nakon svega što doživljavamo na istoku i što smo zadnjih decenija gledali na Balkanu, treba da bude jasno da EU mora da se širi, čime se širi prostor slobode i blagostanja". Istovremeno je ponovio da će prostor Zapadnog Balkana zauzeti neko drugi, ukoliko se ne proširi EU.
Ipak, da rad u EU i stanrdard u Srbiji ne bi trebalo da budu prepreka članstvu navodi Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
"Kada vas prime u EU, ozbirom da je u Srbiji niži životni standard, daje se prelazni period za slobodan pristup radne snage. Znači, imate pravo putovanja, ali ne rada, tako da članstvo ne bi imalo velikog uticaja po tom pitanju", rekao je Zečević.
profimedia
On ističe da i kada postanete država članica, postoji prelazni period kada je u pitanju izdavanje radnih dozvola koji može da traje godinama.
"Prelazni period može da traje i po 10, 15 godina. Tada nemate pravo na radnu vizu, osim ako neka zemlja to posebno omogući za radnike koji su potrebni, kao što to sada radi Nemačka", rekao je Zečević za Euronews Srbija.
Na kraju ostaje da se vidi kakva će biti politika proširenja EU u narednih šest meseci, kada će Savetom EU predsedavati Francuska. Ova zemlja jedna je od najjačih u Evropskoj uniji, a aktuelni predsednik Emanuel Makron već se pokazao kao lider koji vodi politiku unutar EU upravo u pravcu koji bi zemlju mogao postaviti kao vodeću članicu bloka.
Međutim i Francusku i Makrona očekuje najvažniji politički događaj, predsednički izbori te se ne očekuje da proširenje bude visoko na agendi.
Komentari (0)