Igre 
Sve glasnije zveckanje oružjem: SAD i Velika Britanija preporučile odlazak iz Ukrajine, EU očekuje rezultate pregovora
Komentari24/01/2022
-07:05
Gomilanje ruskih trupa nedaleko od granice sa Ukrajinom i bojazan da bi Moskva uskoro mogla da izvrši invaziju na tu susednu zemlju dovela je Evropu u situaciju kakva nije viđena nekoliko decenija. Diplomatski razgovori Rusije i Zapada zasad nisu dali očekivani rezultat, a uoči sastanka ministra spoljnih poslova EU govori se o "različitim opcijama" i potencijalnim sankcijama.
Ministri spoljnih poslova EU sastaće se danas u Briselu na redovnom sastanku Saveta EU, ali će fokus biti na aktuelnoj krizi na granici Rusije i Ukrajine i odnosima EU sa Ruskom Federacijom.
Kako je rekao jedan visok zvaničnik EU, situacija je ozbiljna i Evropa se potencijalno nalazi u najvažnijoj bezbednosnoj situaciji još od kraja Hladnog rata, prenosi Tanjug.
Kako se očekuje, na sastanku će se razgovarati o rekaciji EU na ponašanje Rusije, ali i o koordinaciji sa SAD i drugim partnerima kada je reč o bezbednosnoj situaciji na evropskom kontinentu. U Briselu navode da postoje "različite opcije" odgovora koje uključuju i "masivne snakcije Rusiji", ali i dodaju da će se EU zalagati za dijalog i političko rešenje krize u odnosima sa Moskvom. U razgovore će se uključiti i američki državni sekretar Entoni Blinken.
Pretnja ozbiljno shvaćena u SAD i Velikoj Britaniji
Za to vreme Sjedinjene Američke Države su naložile članovima porodica zaposlenih u američkoj ambasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju, navodeći kao razlog kontinuiranu pretnju Rusije vojnom akcijom. Slično je postupila i Velika Britanija koja je počela je da povlači osoblje iz ambasade u Ukrajini zbog upozorenja o ruskoj invaziji. EU za sada ne planiraju takav potez.
Američki Stejt department je, takođe, odobrio dobrovoljni odlazak službenika američke vlade, poručujući da bi Amerikanci trebalo da razmotre hitan odlazak iz te zemlje, prenosi agencija Rojters.
“Bili smo u konsultaciji sa ukrajinskom vladom u vezi sa ovim korakom i koordiniramo se sa savezničkim i partnerskim ambasadama u Kijevu”, saopštila je američka ambasada.
Povezane vesti
U saopštenju Ambasade se upozorava da bi “vojna akcija Rusije mogla da usledi u bilo kom trenutku i da vlada Sjedinjenih Država neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane u takvim nepredviđenim situacijama, tako da građani SAD koji su trenutno prisutni u Ukrajini treba da planiraju u skladu sa tim".
List “Njujork tajms” je kasno sinoć preneo da predsednik SAD Džo Bajden razmatra raspoređivanje nekoliko hiljada američkih vojnika u zemlje saveznice NATO-a u istočnoj Evropi i na Baltiku.
Pentagon je odbio da komentariše izveštaj “Njujork tajmsa”, ali je portparol Pentagona Džon Kirbi u petak izjavio da će se NATO postarati da ima "spremne opcije kako bismo pružili uveravanja našim saveznicima, posebno onima na istočnom krilu NATO-a”.
Zvaničnici Stejt departmenta odbili su da kažu koliko se Amerikanaca trenutno nalazi u Ukrajini.
Saopšteno je i da američka ambasada u Kijevu nastavlja sa radom, a njena otpravnica poslova Kristina Kvien ostaje u Ukrajini.
Velika Britanija počela je da povlači osoblje iz ambasade u Ukrajini zbog upozorenja o ruskoj invaziji, javlja BBC.
Kako se navodi, zvaničnici su saopštili da nije bilo konkretnih pretnji britanskim diplomatama, ali da će se oko polovine osoblja koje radi u Kijevu vratiti u Veliku Britaniju.
Povezane vesti
Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da EU za sada ne planira da pozove svoje diplomatsko osoblje i njihove porodice da napuste Ukrajinu, kao što su to učinile SAD.
”Pregovori traju i ne mislim da treba da napustimo Ukrajinu”, poručio je Borelj.
Diplomatija zasad bez rezultata
Podsetimo, postepeno zaoštravanje situacije traje već nekoliko meseci. Nakon što je Zapad optužio Moskvu da gomila trupe nedaleko od granice sa Ukrajinom, a Moskva negirala da planira napad, počeli su razgovori između dve strane.
Povezane vesti
Zvaničnici iz Moskve su se tokom prethodne dve nedelje susreli sa čelnicima SAD, NATO i OEBS-a, ali je Evropska ubija, barem dosad, bila skrajnuta iz bilo kakvih pregovora.
Konkretan rezultat, međutim, nije postignut. Američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov susreli su se u petak u Ženevi, a iako su obojica ocenila da su razgovori bili direktni i konstruktivni, neki zahtevi Moskve su bili odbijeni.
Tanjug AP/Martial Trezzini/Keystone via AP
Iako se u nekim krugovima moglo čuti da bi članice EU mogle do sastanka u ponedeljak da se dogovore o potencijalnim sankcijama, to je daleko od garantovanog, a BBC ocenjuje da pojedine zemlje brinu zbog posledica po njih od potencijalnih sankcija.
U međuvremenu, zapadni mediji pišu da je Rusija nesmetano nastavila sa svojim vojnim aktivnostima. Uz to, ruske vojne snage i oprema počeli su da stižu u Belorusiju na vežbe "Saveznička rešenost", koje će biti održana u blizini beloruske zapadne granice sa članicama NATO Poljskom i Litvanijom, i blizu njenog južnog krila sa Ukrajinom.
"Normandijski format" u Parizu
Podsetimo, čelnici Evropske unije dosada nisu bili uključeni u direktne pregovore sa Moskvom, što je bila i jedna od tema govora francuskog predsednika Emanuela Makrona u Strazburu. On je naveo da nije dovoljno da SAD pregovaraju sa Kremljom, već da bi trebalo da se čuje i glas Evrope.
Kako piše Gardijan, EU jeste zapretila teškim ekonomskim i diplomatskim posledicama ukoliko dođe do vojnog upada, ali 27 država članica podeljeno je oko toga šta bi te sankcije trebalo da izazove.
"Videli smo da se manipuliše migracijama. Videli smo sajber napade. Videli smo porast cena gasa. Na ovom frontu moramo zajedno da izgradimo kolektivnu otpornost. Bezbednost našeg kontinenta zahteva strateško preispitivanje, strateško prenaoružavanje Evrope kao područja ravnoteže i mira, a kada je reč o dijalogu sa Rusijom posebno", rekao je Makron.
Tanjug/AP/Bertrans Guay
Inače, kako je najavljeno, politički savetnici iz Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke održaće razgovore u "normandijskom formatu" o istočnoj Ukrajini u Parizu 25. januara, izjavio je izvor iz administracije ruskog predsednika Vladimira Putina.
Mikailo Podoljak, savetnik glavnog ukrajinskog pregovarača Andrija Jermaka, potvrdio je da je planiran sastanak u Parizu, ali je rekao Rojtersu da je preliminarni datum 26. januar.
Šta Putin želi?
Moskva je već iznela niz zahteva za SAD i NATO koji uključuju zaustavljanje širenja Alijanse na istok Evrope. Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da su Sjedinjene Američke Države prekršile obećanje dato 1990. godine da se NATO neće širiti dalje na istok.
Od tada je nekoliko centralnoevropskih i istočnoevropskih zemalja, koje su i same bile deo Sovjetskog Saveza, pristupilo NATO. Četiri od njih, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija, graniče se sa Rusijom.
Rusija tvrdi da ovo širenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme nedaleko od granica jeste direktna pretnja za bezbednost Rusije.
Ipak, Zapad smatra da bi rusko gomilanje trupa sa druge strane moglo da dovede do ponavljanja 2014. godine i sukoba na istoku Ukrajine u kom je stradalo, kako piše BBC, 14.000 ljudi i raseljeno najmanje dva miliona.
Preporuka za vas
Komentari (0)