Nastavak ukrajinske krize: Zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije i diplomatski pokušaji političara širom Evrope

Komentari

Autor: Euronews/AP/AFP

10/02/2022

14:35

Nastavak ukrajinske krize: Zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije i diplomatski pokušaji političara širom Evrope - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Diplomatski potezi za ublažavanje tenzija u rusko-ukrajinskoj krizi trebalo bi da se pojačaju danas, ali je to, izgleda, slučaj i sa vojnim snagama na obe strane, usred najveće bezbednosne krize između Rusije i Zapada još od Hladnog rata.

Ruska i beloruska vojska počele su zajedničke vojne vežbe u Belorusiji, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Moskvi, dodajući da je svrha vežbi "rad na metodama za zaustavljanje i odbijanje spoljne agresije u okviru odbrambene operacije".

Nijedna zemlja nije precizirala resurse uključene u vežbe, ali Zapad tvrdi da je 30.000 ruskih vojnika raspoređeno u Belorusiji zbog ove vojne vežbe.

U međuvremenu, Pentagon je potvrdio da se američke trupe nalaze u Poljskoj.

Takođe, danas bi spoljnopolitički savetnici Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine trebalo da se sastanu u Berlinu u okviru "normandijskog formata", kako bi oživeli mirovne pregovore, saopšteno je iz kancelarije nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Velika Britanija je spremna da rasporedi dodatnih 1.000 vojnika u slučaju "humanitarne krize" povezane sa tenzijama u Ukrajini, izjavio je u sredu premijer Boris Džonson, uoči planirane posete NATO saveznicima u Briselu i Varšavi.

Pentagon: Broj ruskih vojnika 'nastavlja da raste'

Zajedničke rusko-beloruske vežbe, pod nazivom Unija hrabrosti-2020, traju deset dana.

Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je na brifingu u sredu da je gomilanje ruskih trupa "destabilizujuće i nepotrebno", dodajući da "dodatni kapaciteti iz Rusije dolaze ka granici".

"Brojke nastavljaju da rastu. Tvrdimo da ima više od 100.000 vojnika, i da će ih biti još. Takođe, vidimo indicije da su dodatne bataljonske taktičke grupe na putu", dodao je Kirbi.

Rusija i Belorusija su već izvele vežbe na kojima su učestvovali padobranci i deo avijacije. Viđeni su oklopni transporteri, minobacači, bacači granata i malokalibarsko oružje. Na snimcima koje je emitovala beloruska državna televizija, vide se padobranci koji noću gađaju mete i koriste artiljeriju.

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je u sredu snimak na kojem se vidi lovac SU-35S kako patrolira vazdušnim granicama Belorusije. Iz Moskve su rekli da su premestili trupe iz Sibira i Dalekog istoka u Belorusiju radi zajedničkih vežbi, kao i da su poslali šest velikih desantnih brodova u region Crnog mora.

Raspoređivanje ruskih trupa u Belorusiji izazvalo je zabrinutost na Zapadu da bi Moskva mogla da izvede napad na Ukrajinu sa severa, ali Moskva je negirala da planira invaziju. Prestonica Ukrajine, Kijev, udaljen je samo samo 75 kilometara od granice sa Belorusijom.

I NATO povećava broj trupa

Sjedinjene Američke Države su poslale dodatne vojnike u Poljsku i Rumuniju, dok je Nemačka povećala broj trupa u Litvaniji - pritom, trupe NATO su već stacionirane u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, kao i u Poljskoj. Vašington je počeo da premešta udarnu eskadrilu 2. konjičkog puka iz Vilseka u Nemačkoj u Rumuniju, koja se graniči sa Ukrajinom. Američki zvaničnici su rekli da će poslati oko 1.000 vojnika NATO.

Oko 1.700 američkih vojnika iz 82. vazdušno-desantne divizije ide u Poljsku. Otprilike polovina je već stigla, a očekuje se da će još više pristići u narednim danima, rekao je Džon Kirbi iz Pentagona, dodajući da SAD pokušavaju da postignu "deeskalaciju tenzija i diplomatski put napred".

Kako je i ranije navedeno, NATO ne planira da pošalje trupe u Ukrajinu, ali jača trupe u baltičkim zemljama, oko zapadne granice Ukrajine i u crnomorskom regionu u Bugarskoj. Takođe, Alijansa razmatra i eventualno uspostavljanje dugotrajnog vojnog prisustva u Mađarskoj i Slovačkoj.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je za Euronews da njegova zemlja neće prihvatiti dalje trupe NATO na svom tlu u okviru manevara oko ukrajinske krize, jer su mađarske oružane snage "dovoljne da garantuju bezbednost zemlje".

Diplomatske misije

Najviši britanski zvaničnici otputovali su u sredu u Moskvu, u pokušaju da smire tenzije. Ministarka spoljnih poslova Liz Tras upozorila je da bi ruska invazija na Ukrajinu donela "masovne posledice po sve umešane".

"Rusija ovde ima izbor. Snažno ih ohrabrujemo da se angažuju, deeskaliraju i izaberu put diplomatije", rekla je Tras pre prve posete jednog tako visokog diplomate Velike Britanije Moskvi u više od četiri godine. Ona bi trebalo da se sastane sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim tokom dvodnevne posete, a biće prisutni i ministri odbrane dve zemlje.

Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares posetio je u sredu Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom. Albares je pozvao na dijalog i deeskalaciju, dok je Kuleba pozvao na dodatne sankcije Rusiji i rekao da "postoji šansa da se kriza reši diplomatskim putem".

Francuski predsednik Makron razgovarao je telefonom u sredu sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom kako bi ga obavestio o svojim sastancima u Moskvi i Kijevu, saopštila je Bela kuća. Makron je u ponedeljak više od pet sati razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, pre nego što se sutradan sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Kijevu.

Prema Makronovim rečima, Putin mu je rekao da neće inicirati eskalaciju, ali je takođe priznao da će biti potrebno vreme da se pronađe diplomatsko rešenje. Kasnije je francuski predsednik odleteo u Berlin da se sastane sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i poljskim predsednikom Andžejem Dudom.