Igre 
Preti li eskalacija sukoba? Uspostavljanje humanitarnih koridora "mač sa dve oštrice" za Ukrajinu
Komentari07/03/2022
-21:38
"Očigledno da ruska strana pokušava na neki način da što više civila izađe iz gradova, što upućuje i na vojnu strategiju da kada se većina civila evakuišu da bi mogla da sledi mnogo brutalnija i jača vojna ofanziva. Ovo primirje i humanitarni koridori na neki način su mač sa dve oštrice", kaže za Euronews Srbija istraživač na Institutu za međunarodne poslove u Beču Vedran Džihić.
On navodi da su pokušaji da se naprave ti humanitarni koridori postojali i ranije, ali da to nije uspevalo. Kako Džihić kaže očigledno je da ruska strana u drugoj sedmici rata nije uspela da ostvari strateške ciljeve koje su postavili na početku.
"Otpor ukrajinskih snaga je mnogo jači, oseća se pritisak sankcija, očigledno je da postoje problemi sa moralom ruskih vojnika. Teško je reći da li su podaci ukrajinske strane o ruskim žrtvama tačni, ali ako su i približno veliki to je onda ogroman gubitak u ljudstvu za rusku stranu. Videli smo mnogo masivnije i brutalnije napade na civile i civilne infrastrukture što dovodi do jačanja humanitarne krize. Ali čini mi se da ovim tempom neće biti moguće za rusku stranu da ostvare tako velike teritorijalne dobitke kao što je predviđeno", kaže on.
Treća runda pregovora donela blagi napredak, uskoro novi sastanak
Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u 12. dan, a iako je u nedelju propao pokušaj evakuacije građana iz Mariupolja, a za danas najavljena nova runda pregovora, Moskva se obavezala da otvori nekoliko humanitarnih koridora. Ipak, evakuacija građana iz većih ukrajinskih gradova mogla bi da bude "mač sa dve oštrice" i da uputi na još jaču vojnu ofanzivu.
Ukrajina je, podsetimo, potvrdila danas da pregovara sa Rusijom o uspostavljanju humanitarnih koridora, ali je saopštila da oni verovatno neće biti uspostavljeni dok ruske snage pokušavaju da napreduju.
Treća runda pregovora u Belorusiji trajala je tri sata, a nakon završenog sastanka Ukrajinci su rekli da je postignut blagi napredak u pogledu humanitarnih koridora, dok Rusi poručuju da će se razgovori nastaviti, "iako dosad nisu opravdali očekivanja".
"Treća runda razgovora je završena. Postoji određeni pozitivan napredak u poboljšanju logistike humanitarnih koridora", napisao je savetnik šefa kabineta Vladimira Zelenskog i član ukrajinske delegacije Mihail Podoljak nakon pregovora.
Povezane vesti
Ruski pregovarači saopštili su "da nemaju pozitivan razvoj događaja nakon razgovora sa Ukrajinom". Upozorili su da ne očekuju da će sledeća runda doneti konačan rezultat.
"Razgovori nisu laki. Prerano je govoriti o nečemu pozitivnom. Nadam se da ćemo sledeći put moći da napravimo veći korak napred", rekao je pregovarač Vladimir Medinski.
Šef komiteta Dume za međunarodne poslove i član ruske delegacije Leonid Slucki izjavio je da će pregovori uskoro biti nastavljeni.
Kada je reč o mirovnim pregovorima, Džihić kaže da je i dalje veoma teško očekivati veliki pomak jer je činjenica i da Ukrajina pregovara sa "pištoljem na slepoočnici".
"Sasvim je jasno da ravnopravnih pregovora u ovakvom kontekstu ne može da bude. Zahtevi Putina i ruske strane su veoma oštri, zahteva se nešto što Ukrajina u ovom momentu ne može da ispuni. Mislim da su ovo još uvek pregovori koji su još fokusirani na sitnije stvari, humanitarne koridore. Još nismo došli u fazu u kojoj bi mogli da otpočnu neki supstancijalniji pregovori o završetku rata ili dužem primirju", rekao je on.
Sa druge strane, pregovori su doprineli tome da danas govorimo o humanitarnim koridorima, kaže za Euronews Srbija Marko Dašić sa Fakulteta političkih nauka. Ipak, za pregovore kaže da se samo "uslovno" mogu tako nazvati.
"Uslovno zato što se čini da u javnosti možda proizvode prevelika očekivanja iako oni po svom formatu, mestu gde se održavaju i dnevnom redu zaista ne nude velika očekivanja u pogledu uzroka sukoba. Rusija je krenula da brani svoje nacionalne interese, tražeći bezbednosne garancije, a Ukrajinci se brane u ovom sukobu, a koliko samo aktera ima interese za rešenje ovog sukoba dosta bi nam vremena trebelo da ih nabrojimo", rekao je Dašić.
Povezane vesti
Ko se sve uključio u diplomatsku ofanzivu
U diplomatske razgovore i sa jednom i sa drugom stranom uključili su se i francuski predsednik Emanuel Makron, ali i izraelski premijer Naftali Benet. Posredničku ulogu nudi i Turska, a kako Dašić navodi, traga se za povoljnim i opšteoprihvatljivim posrednikom.
"Belorusija to nije, Turska je uzdržana i više naklonjena Ukrajini po mom sudu, makar u tim zvaničnim izjavana mislim da su više naklonjeniji sopstvenim interesima bilo kada je reč o krimskim Tatarima, bilo kada je reč o ekonomskim interesima. Makron je u izbornoj godini i on se dosta diplomatski reafirmiše, kroz ovu šatl diplomatiju, čini mi se da na taj način pokušava da na pravi način uključi Evropu u rešavanju ovog sukoba", rekao je on.
Džihić sa druge strane kaže da je važno imati makar neke diplomatske kanale prema Rusiji i Putinu, ali kaže i će ključni faktor u diplomatskoj ofanzivi zapravo biti Kina.
Povezane vesti
"Kina se zasad postavila na neki način koji može da otvori jak komunikacioni kanal ka Moskvi. Znamo da Moskva u ovoj situaciji zaista suštinski zavisi kako će se Peking postaviti. U nekom momentu kada bi se Kina na ofanzivnihi način uključula u pregovore možda bi to bila mala šansa da se konflikt završi pre sveobuhvatne eksalacija koja još nije isključena", istakao je on.
Potencijalna eskalacija sukoba
Inače, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od zapadnih sila i NATO da isporuče bobene avione Ukrajini, predsednik je ponovio i zahtev zapadnim silama, nakon što je NATO odbio takvu akciju da što pre zatvore nebo iznad Ukrajine i uvedu zonu zabrane letenja. Ruski lider Vladimir Putin rekao je da bi takav čin smatrao objavom rata, pa ni ne čudi što zapadne sile, za sada, odbijaju ovakvu meru.
"Jasno je na osnovu onoga što se događa da je Zelenski je primoran da traži tu zonu neletebha, zabranu korišćenja vazdušnog pprostora Ukrajie za sve letelice. Ni u SAD ni u centrali NATO ne postoji spremnost da se čak razmišlja o tome, jer bi to mogla da bude uvertira u veoma opsežan konflikt, čak svetskih razmera. U onom momentu u kom bi došlo do većeg okršaja NATO i ruskih snaga bi zaista bili na pragu globalne apokalipse. Strategija Zapada jeste da na svaki mogući način dostavlja naoružanje ukrajinskim snagama. Mislim da će biti još jačih i većih sankcija, postoje razmišljanja i u Vašingtonu i u Evropi da se odustane od ruskog gasa, ali sam ubeđen i da neće biti zone neletenja iznad Ukrajine", istakao je on.
Kada je reč o pritiscima na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, Dašić kaže da odgovor Beograda predstavlja liniju spoljnih poslova koju je negovao do sada i da sankcije u ovom trenutku nisu realne.
Preporuka za vas
Komentari (0)